У скривању информација, Влада је отишла корак даље уводећи на мала врата, у свом техничком мандату, нови степена тајности података под ознаком „службено“.

Због овакве одлуке усвојене свега три дана након избора 24. априла, Савет за борбу против корупције обратио се премијеру Александру Вучићу, а од Уставног суда Србије затражио оцену уставности донете Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе.

Док у Савету тврде да је она у супротности са Законом о тајности података, из Владе одговарају да „службено“ не значи тајно, образлажући да се сваки документ са том ознаком може добити као информација од јавног значаја. Међутим, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, узвраћа да је било које ограничавање информација могуће само законом, не и уредбом па ће од Владе захтевати измене.

– Тачно је да су навели да акти нису тајни, али се каже да је за осетљиве акте ограничена дистрибуција, а било које ограничавање је могуће само Законом о тајности података – објаснио је Шабић за „Вести“.

Он истиче да пре усвајања овакве уредбе од њега није затражено мишљење, што су, према Пословнику, у Влади били дужни да ураде.

– Да су тражили добили би негативно мишљење – каже Шабић о изменама које су донете у супротности са Уставом у врло незгодном периоду интерегнума власти.

Доношење Уредбе је више него спорно за Савет, јер како објашњавају у том телу, не спада у круг послова законски дозвољених техничкој власти.

Савет је сачинио Извештај у којем констатују да је уз законом прописане степене тајности „строго поверљиво“, „поверљиво“ и „интерно“, подзаконским актом је унет још један степен тајности, „службено“ и то без јасних критеријума. Истичу да ограничена дистрибуција „осетљивих“ података недвосмислено говори о „суштинској тајности“.
– При том, није дефинисано који подаци се третирају као осетљиви, ко то одређује, и на кога је дистрибуција ограничена – објашњавају у овом антикорупцијском телу.

Правдање Владе да „службено“ није ознака тајности, Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија тумачи као потпуно бесмислено.

– Нешто је тајна или није тајна, не може да буде мало тајно, а мало не. Објашњење из Владе је без икаквог смисла и немушто се правдају пошто је откривена њихова игра дерогирања закона „испод жита“. Основа за нови степен тајности нема – каже Добрашиновић за „Вести“.

Владино објашњење да ознака „службено“, означава ко од државних службеника има право увида и руковања оваквим документима, а нема према грађанима или јавности, према оцени Драгана Поповића из Куће људских права, уопште није јасно.

– Шта значи објашњење да могу грађани захтевом да дођу до информација, а не и службеници? Ко ту и шта може? Или је докуменат јаван и без ознаке, или има такву ознаку, али она мора да буде у складу са Законом, што овде није случај, јер је „службено“ уведено подзаконским актом – тумачи Поповић у изјави за „Вести“ и истиче да је јасно да било какво увођење ограничења у ствари представља неки степен тајности.

Поповић сматра да би оваква уредба због супротности са законом и Уставом Србије, „морала да падне“ на Уставном суду.

Сами себи „скочили у стомак“

Драган Добрашиновић, наглашава да је власт овим потезом и објашњењем оног што је урадила, упала у контрадикторност.
– Ако је све доступно како кажу у Влади, зашто би издвајали документе који су тајанствени или тајновити. Очито су се нашли у „небраном грожђу“, па се бране свакаквим бесмислицама – оценио је Добрашиновић.

Вађење на ЕУ

– Закључком Владе о начину поступања државних органа у приступним преговорима са ЕУ одређено је да ознаку „Службено“ носе сва акта која настану у раду државних органа и према правилима ЕУ с ознаком „Лимите“, „Лимитед“ – саопштила је Влада Србије.
Овакво нејасно позивање на ЕУ, сматра Драган Добрашиновић, уопште, „не пије воду“, уз питање ко то процењује деликатност документа.

Ветар у леђа корупцији

– Било које ограничење приступа информацијама због осетљивости података која није предвиђена Законом о тајности података аутоматски представља кршење Устава и закона Републике Србије. Тиме је не само угрожено Уставом и законом гарантовано право на приступ информацијама од јавног значаја, већ је омогућено да се прикрију информације од значаја за борбу против корупције – навео је Савет за борбу против корупције.

извор: facebookreporter.org/

2 гласa