Може ли држава да прискочи у помоћ грађанима који су у невољи и опрости им неплаћене рачуне и рате. У Србији се не планира сценарио као у суседним земљама

РАЧУНИ више од 213.000 грађана су блокирани, а бар 100.000 домаћинстава годинама гомила неплаћене рачуне за струју. Још толико их је дужно за комуналије. У зачарани круг дуговања најдубље су загазили најсиромашнији. Многи од њих су се понадали да би држава могла, као комшијама из региона, да им опрости дугове, али у Влади Србије кажу да не планирају такав сценарио. А, држава је, на пример, свим Хрватима који зарађују мање од 122 евра месечно опростила дуг мањи од 4.500 евра. Услов је био да немају уштеђевину и да нису власници некретнина. На списку је око 60.000 најсиромашнијих, којима су избрисали дугове према телеоператерима, банкама, јавним предузећима и пореској управи. У Македонији су поштедели све који живе од социјалне помоћи и незапослене, уз услов да породица има укупна годишња примања мања од 1.700 евра. Тако је до сада више од 4.500 грађана ослобођено дугова за електричну енергију, грејање и кредите.

У Србији, међутим, грађани не могу да рачунају на овакву помоћ државе. Премијер Александар Вучић је недавно објаснио да није присталица ове идеје, „јер то не би било фер према онима који редовно измирују све своје обавезе“.

– Нисам од тих Деда Мразова, ја увек бирам некако тежи пут, а мање пут удварања – казао је премијер. – Не знам како и под којим изговором било коме, било шта да опростимо.

Социолог др Нада Новаковић, научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду, сматра да је основно питање ко, кад, како и по коју цену може уопште да направи процену неједнакости међу сиромашним грађанима и помогне „опростом дуга“ управо најугроженијима.

– Начин на који се то чини, одређивањем висине дуга, минималних прихода и дужине блокаде рачуна, парцијалан је и селективан – сматра Новаковићева. – Он нема намеру да битније помогне сиромашним грађанима, већ посредно уноси нове неједнакости и напетости међу њима и осталим пореским обвезницима. Када би којим случајем талас овакве „социјалне одговорности“ попримио шире регионалне и светске размере, то би изгледало као најзад пронађено решење за многе жртве светске економске кризе, бескућнике, губитнике посла, људе без могућности лечења и образовања. Власт и иницијатори кампање истичу да је то једнократна мера, тако да је то далеко од социјалне правде и озбиљних намера да се помогне најсиромашнијим грађанима.

Чињеница је да дугове увек неко мора да плати. У случају опроста то би могла да буде сама држава или повериоци којима се дугује новац. Цео терет у Хрватској, на пример, пашће на банке, телекомуникационе компаније и јавна предузећа, а не на државни буџет. Наша саговорница сматра да је битна и демагошка димензија о социјалној одговорности оних којима грађани дугују поменута средства.

– Према одлукама власти Хрватске и Македоније, реч је о јавним предузећима у којима држава има већинско власништво или их и до сада увелико субвенционише – напомиње Новаковићева. – Дугови грађана су према топланама, електропривреди, банкама, локалним и градским управама. Они „опраштају“ дугове грађанима, али зато плаћају далеко ниже порезе држави. „Скривена корист“ оних који опраштају дугове је, поред осталога, да ће све то (не)посредно платити порески обвезници. Међу њима су и ови сретни презадужени и „награђени“ дужници!

Многе дужнике је обрадовала и најава да ће и грађани Србије добити могућност да прогласе лични стечај, из кога би изашли „очишћени“ од свих дугова. Међутим, у питању је замена теза. Лични банкрот нипошто не подразумева опрост дугова, већ само проналажење лакшег начина за њихово намирење. Сваки дужник у „личном стечају“ добио би тако свог тутора, својеврсног стечајног управника, који би располагао сваким његовим динаром. Шта год може да се уновчи од имовине било би продато, а банкротираном би било остављено тек толико да може да преживи. У зависности од модела личног стечаја, који би наш законодавац усвојио, евентуално би био могућ тек мали опрост дуга, док би се остали репрограмирали на дужи период.

НЕМАЈУ, А УРЕДНО ПЛАЋАЈУ

НАЈСИРОМАШНИЈИ грађани, међу њима је највише пензионера, најредовније плаћају своје обавезе – напомиње Нада Новаковић. – Они се ретко задужују код банака, а немају ни материјалну гаранцију за то. Са пензијом од 200 евра, на пример, ретко ко би се усудио да направи дуг за годину дана који је вишеструко већи од укупних примања пензионера. Дужници су сигурно међу грађанима бољег имовинског стања, којима се по правилу велики део дуга отписивао, а остатак плаћао на рате.

dru-DUGA-karikatura

Свеобухватна стратегија за решавање питања проблематичних кредита у Србији биће израђена у сарадњи са Међународним монетарним фондом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој, до краја јуна 2015. године.

– Стратегија ће подразумевати сагледавање и јачање капацитета банака за решавање проблематичних кредита, уклањање препрека за отпис и продају потраживања, увођење оквира за лични банкрот и промовисање вансудског реструктурирања потраживања правних лица – истичу у НБС.

За било коју врсту личног стечаја да се Србија определи, а мораће да га уведе због договора са ММФ-ом, грађани би требало два пута да размисле пре него што се одлуче на тај корак, јер ће им после једног проглашеног личног банкрота белег лошег платише остати заувек.

dobro

„ОПРОСТ“

ТАЛАС „опроста дуга“ је актуелна кампања која се дешава у неколико држава у региону. У Хрватској је на списку кандидата 60.000 грађана, у Македонији 40.000, а у Црној Гори око 100.000 – прича Нада Новаковић. – Број сиромашних којима би дуг био „опроштен“ зависи од мерила, али и од процене које су то категорије сиромашних грађана. Према светским стандардима, у Грчкој је сваки трећи грађанин сиромашан, а у Србији скоро сваки други, односно 45 одсто грађана.

БАНКАМА У ПРОСЕКУ ДУГУЈЕМО ПО 780 ЕВРА

Грађанин Србије у просеку дугује 780 евра, што је око 16 пута мање од просека дуговања по становнику у Европској унији и пет пута мање него у Хрватској. Задужења у ЕУ износи 12.500 евра по особи, а око 4.000 евра у нама суседној Хрватској. Али, када се вага задуживање грађана по правилу се гледа и просек зарада у држави.

– Нису нама скупи кредити, него нам је стандард низак – сматра Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – Код нас се просечна плата креће од 350 до 370 евра, а уз такве зараде не постоји повољан кредит. Кад нам зарада достигне 700 евра биће и више зајмова.

Грађани Србије тренутно једино рефинансирају старе кредите, док све остале враћају. Највише дугују за стамбене зајмове и то 379,5 милијарди динара, а затим за готовинске 206,3 милијарде динара.

Осим малих плата, проблем за већу задуженост су и високе камате и у динарима и у еврима.

Камате код нас неће скоро бити исте као у Аустрији, Немачкој или Хрватској, како кажу, банкари, махом због високе референтне каматне стопе, високог удела ненаплативих кредита и обавезних резервација банака. Референтна камата у Србији је висока и након спуштања на 7,5 одсто. Она је и даље много виша од референтне стопе у Словачкој, која износи 0,25 одсто или у ЕУ, где је 0,15 одсто.

– Наш велики проблем су ненаплативи кредити који се крећу у привреди око 25 одсто, а код грађана мало изнад седам одсто – каже Дугалић. – То је један од најлошијих показатеља у Европи, јер се сваки трећи кредит не враћа, а банке за њих издвајају резервације 100 одсто, што је огроман трошак. (С. М.)

Srdic-USKLADJIVANJE

16. 03. 2015. З. Радовић – Д. И. Красић– НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

0 гласовa