Париз – Замак Шенонсо смештен је баш изнад реке Шер, притоке Лоаре, у централном делу ове земље. Зову га „дамски дворац“ јер су жене у његовој историји одиграле кључну улогу. У њему се налази и баснословно скупа фламанска таписерија на којој је приказано оно што је српском срцу најдраже.

После Версаја, ово је најпосећенији дворац у Француској, те га тако годишње посети око 800.000 туриста. Током Првог светског рата замак је служио као болница, а током Другог је био бомбардован и од стране Немаца и од стране савезника. Служио је као рута за бекство из немачке окупационе зоне на другу обалу на којој је била квислиншка власт, мало лабавија. После рата је поново рестаурисан. Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку и развитку, и у његовој историји уопште, често се назива и „дамским дворцем“.

Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад реке, није једини разлог због кога га данас спомињемо. Наиме, испред собе Катарине Медичи на првом спрату налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој.

Наш историчар др Бошко Бојовић, професор византологије на Сорбони и члан Европског друштва културе при посети овом замку није крио своје одушевљење када је налетео на за нашу јавност, како обичну тако и стручну, практично непознато уметничко дело које се тиче директно нас и који показује дубоке културне и психолошке везе Срба и Европе.

„Срби су од 15. века у тој причи, између две ватре, у којој се некада потоне, а некад исплива, али то није разлог да потцењујемо сами себе. То сам схватио када сам видео огромну таписерију из 16. века са представом Косовског боја у француском краљевском дворцу Шенонсо. Питао сам кустоса зашто је француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са српским мотивом, а он је одговорио да се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи. То у приличној мери демантује нашу историографију, која у свом „позитивизму“ Косовску битку стално настоји да демистификује, бацајући тако и дете са прљавом водом“, каже Бојовић.

Najlepsi_francuski_zamak_tapiserija_Kosovski_boj

У архитектонском смислу, замак је мешавина касноготичког стила и ране ренесансе, и отворен је за јавност заједно са својим баштама. Класификован је од стране тамошњег министарства културе као историјски споменик већ скоро 200 година. Његова историја почиње у 13. веку, али је првобитна грађевина спаљена 1412. године због побуне племићке породице Маркес која је била његов власник. Жан Маркес га је обновио пар деценија касније, али га је његов наследник продао Томасу Бојеру, дворском надстојнику краља Шарла ВИИИ почетком 16. века. Он је срушио замак и саградио потпуно нови за шест година, а радове је махом надгледала његова супруга Катрин Брисоне.

Променио је многе богате власнике, а крајем 19. века кубански милионер Жозе-Емилио Тери купио је цело имање, да би га неколико година касније продао свом рођаку Франсиску. Коначно, 1913. године га је купио Анри Меније, из породице чувене по производњи чоколаде, а која је и даље у власништву замка.

Телеграф

www.vaseljenska.com/vesti/najlepsi-zamak-u-francuskoj-krije-ovu-tapiseriju-posvecenu-kosovskom-boju-staru-500-godina-foto/

6 гласовa