Миланко Шеклер

„А замислите да је из мог пиштоља неко убијен, шта бисте ми ви радили, крви бисте ми пили и ноћ и дан, метафорично речено“

Александар Вучић, 6. мај 2015. године

(Бета-Тањуг-РТВ)

Овим речима је премијер прокоментарисао оно што се тренутно дешава заштитнику грађана Саши Јанковићу. Наравно, сви смо ми, последњих недеља, сведоци медијског линча, кроз који пролази заштитиник грађана, а који се тиче случаја од пре 23 године, када се одиграла трагедија у његовом стану, у којој је једно лице изгубило живот.

Ондашња истрага је установила да се ради о самоубиству, које је сплетом околности извршено пиштољем који је био у власништву Саше Јанковића, данашњег заштитника грађана Републике Србије. Наравно, манипулативним методама и медијским спиновањем тај стари случај се „подгрева“, и шири „несносни смрад“ на све стране строго широм контролисане медијске сцене Србије! Отуда и она уводна реченица премијера, која има улогу да изврши „проветравање“ и „смиривање“ ситуације.

Али, мени је баш то дало идеју да проверим где је био и шта је радио наш данашњи премијер пре 23 године! И гле чуда: по изјави његовог некадашњег страначког вође Војислава Шешеља, али и још живих сведока, и разних извора (имате линкове на крају текста), премијер је био на положајима војске Републике Српске, у околини Јеврејског гробља, где је био под командом извесног војводе Алексића! Значи, имао је и премијер те године неко оружје у рукама, које је било и напуњено, и вероватно јето била пре нека дуга цев него пиштољ! Имао је, велика је вероватноћа, и прилике и да пуца и да убија „вековне и доказане непријатеље српскога „рода и народа“!

Имао је прилике да дејствује, сигуран сам, по положајима „непријатељске војске“, која се налазила доле у Сарајеву! Морао је добро да пази, када пуца, да неки метак случајно не залута и не убије неког цивила, ни кривог ни дужног! И верујем да је пазио, и да је тако и било. Те исте године је наш премијер био и новинар телевизије на Палама! Ако је радио и извештавао са ратом захваћеног подручја, логично је да је и тада, с обзиром на то да је био у непосредној близини ратне зоне, да ради своје безбедности, буде наоружан! Имао је ваљда неко оружје! Мада ме, од свега наведеног, много више плаши и узнемирава острашћеност коју је показао за говорницом Скупштине Републике Србије, где је изјавио „Убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана“, а што можете видети на приложеном снимку (www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U )!

Бојим се, када неко овако говори, и то после само неколико година, од боравка на линији фронта, неког ко овако отворено прети стоструким убијањем читаве једне верске групе, и то у фашистичком маниру, за једног човека Србина 100 припадника једне верске групе, то јест муслимана! А ти „они“ (којима се обраћа у изјави!) су, историја је показала, и даље убијали Србе, а ја се искрено надам да наш данашњи премијер, није спроводио, оно што је тако олако, вулгарно и банално рекао за скупштинском говорницом, што је, сложиће се многи, одувек био његов манир, навика, обичај и карактер. А такве нецивилизоване и нељудске навике се код човека никада не губе са годинама, већ напротив, само појачавају!

Али и данас му многи његови партијски „верници и следбеници“ све што каже слепо верују, иако имају очи, али их ваљда „вара“ она иста памет, која им је, иако су пресвукли „дрес“, остала из тих, за њих, златних „радикалских“ времена! Дакле, јесте Саша Јанковић имао пиштољ пре 23 године, који је био узрок трагичне смрти једне особе (пиштољ је био регистрован и са дозоволом!), али изгледа да је баш у то време имао и наш премијер, и то те исте године, оружје у рукама, и то на месту где се пуцање подразумевало на прилазима Сарајеву! Да ли је тако било, да ли је тамо био, да ли је пуцао, како се показао, као добровољац Српске радикалне странке, то не знам. Али можда би могао да нам о свему томе каже премијер неку реч, а могли би и да се потраже живи сведоци тог његовог боравка тамо, као и његовог понашања! Ето, знам да кад се овако напише, то почиње да подсећа на оно исто „подгревање“ и „смрад“, који се већ почиње да шири, и то исти онај који се добио и подгревањем „случаја Јанковић“! А ја сам само и хтео да покажем како то изгледа када се уради исто то, али сада са другим циљем, и у супротном смеру!

Ово је само био пример, а не, не дај Боже, напад на премијера, његов лик и дело! Ја сам сувише мали и небитан да бих то и могао! Јер, на крају крајева, премијера од таквих неоснованих напада увек могу да одбране његове тадашње речи и дела, али и сигран сам, бројни сведоци, његових активности! Мада, са неком мени необјашњивом сетом и неверицом гледам снимак његовог прилога на ТВ Пале, и то о муџахединима, које обучава британски официр! Данас нема муџахедина, има Арапа, и нема британских официра, има премијера! Живот је чудо!

Не драги мој премијеру, ја овим кратким подсећањем нисам желео да пијем вашу крв, ни да је видим чак, па ни да помислим на њу, јер одмах ми је мука од тога! Можда ви и волите те „крваве“ изјаве, као што сте их одувек и волели, али ја не! Ја не желим да пијем ничију крв, чак ни метафорички, поготову не од неког, са таквим несувислим и огавним изјавама! Можда би то испијање крви, као и у свим „вампирским“ филмовима, било прелазно, а ви сте сигурно последња особа на овом свету на коју бих желео да личим или подсећам!

 ******

Тешко је бити данас све оно што си у недавној прошлости највише мрзео и проклињао. Тешко је живети нормално са тешким наслеђем. Тешко је сањати сва некадашња ратишта, и фронтове, и погибију својих страначких добровољаца, а у данашњој стварности причати о тим некадашњим борбама као својој заблуди, а о тадашњим непријатељима, као данашњим највећим пријатељима, и државним, и личним.

Тешко је лагати друге, али је много теже, ако је уопште и могуће, лагати самог себе. Тешко је претварати се да си толерантан и демократа, а у суштини бити инфантилан деспот и дикататор. Тешко је читав живот одрастати и веровати да су традиција и наслеђе суштинске за формирање здраве и стабилне личности и појединца било ког народа, као и за здрав живот било које нације, а сада тражити да се промени комплетна свест читавог народа, зарад пуног тањира, доброг мобилног телефона, одела, кола.

Тешко је променити свој светоназор и основне животне оријентире, а да те они некадашњи не прате у стопу, и не бацају бескрајно дугу, тешку и мрачну сенку на сваки твој данашњи корак и потез. Тешко је поредити себе са некадашњим националним великанима и вођама, а знати у дубини душе, поготову у своја четири зида, кад останеш сам, на крају дана, да си пре ће бити издајник, и неко ко више личи на обичног страног намесника у сопственој окупираној земљи.

Тешко је причати данас нешто што је потпуно у супротности са оним што си говорио некад.

Тешко је, када у сваком човеку који и даље мисли и дела, исто онако као што си и ти некада (а ти си тако мислио и радио скоро 85% од своје досадашње дужине живота), видиш твог личног непријатеља и издајника! Тешко је то, јер те „онај ти“ из прошлости, нон-стоп прогања, јури, и свако те вече испрати на спавање, и свако те јутро сачека у огледалу, и док се бријеш, и спремаш за посао, говори ти све оно, што си ти некада говорио другима, који су радили исто то што ти данас радиш!

Иронија је тешка да ти то што радиш, радиш још приљежније, још посвећеније и остварујеш још црње резултате, мерено у складу са твојим некадашњим животним опредељењима, мерилима и критеријумима! Тешко ти је јер сви могу, бар на неко време, заборавити твоју прошлост, сви, сем тебе!

* * *

А све то ниси морао, нити би те ико на то натерао, нити је ико то од тебе тражио. Народу ниси био неопходан! Народ може без сваког! Без тебе поготову. Тешко је, признајем, бити ти! Најтеже! Али за то ти није нико од нас крив, јер све си сам бирао и све си сам себи направио. И зато немој више да нас плашиш, и вичеш на све нас, урлаш као звер, ломиш кваке, малтретираш тв водитељке, претиш и прозиваш! Опраштамо ти сви ми, све то, само зато што сви ми знамо, оно што у својој великој заблуди, мислиш да знаш само ти, а то је, да мрзиш самог себе највише на свету. И да би све у животу дао да само ти ниси ти него „онај стари ти“!

Нажалост, о томе сада нећеш моћи, нити имати времена да размишљаш, али ћеш ускоро имати и где и када да размишљаш, али нећеш имати зашто! Зашто? Па зато што, то више, тада, неће никога сем тебе лично занимати!

Извори:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=10&nav_id=721674

www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-srbija-je-zavrsila-tezu-polovinu-reformi-

ocekujem-da-vlada-od-mmf-dobije-visoku-ocenu-za-trud-rad-posvecenost-i-rezultate.html

sandzakavaz.rs/seselj-priznao-aleksandar-vucic-je-moj-dobrovoljac-tomislav-nikolic-saucesnik-video/

www.klix.ba/vijesti/bih/tragom-seseljevog-svjedocenja-sta-je-aleksandar-

vucic-radio-1992-na-jevrejskom-groblju/140304004

www.youtube.com/watch?v=WJ1sBaP38VE

www.youtube.com/watch?v=UGqv9CJbd3U 

www.nspm.rs/politicki-zivot/najteze-je-danas-biti-ti.html

7 гласовa