Чак је премијер Вучић за један од текстова из тог серијала казао да су то будалаштине које он не чита. Ако он то каже, који ће то полицајац или тужилац да се осмели и да даље истражује, каже за „Вести“ Стеван Дојчиновић, новинар и уредник мреже за истраживање криминала и корупције КРИК.

Истражујете осетљиве теме, од куповине стана министра здравља, преко ослобађања криминалаца до имовине градоначелника Београда. Колико вам времена треба за то?
– Истраживање о стану Златибора Лончара смо почели у новембру прошле године. Када смо нашли тај стан, имали смо ту причу. Синишу Малог смо „радили“ 10 месеци јер је реч о комплексним финансијским трансакцијама. Кад је почела прича о Београду на води, желели смо да видимо ко су људи који воде тај посао. Колегиница Драгана Пећо је до скривених станова Синише Малог у Бугарској дошла тако што је у међународном привредном регистру видела да је он повезан са фирмама у тој земљи, а када је посетила сајт бугарског катастра, нашла је и све станове. Истражујемо везу криминала са људима на власти, са чим се ниједна власт у Србија од смрти премијера Ђинђића није изборила. Тако смо дошли до Дарка Шарића и везама његовог клана са влашћу, као и до стана министра Лончара.

Стеван Дојчиновић, уредник истраживаке мреже КРИК

Да ли вас је неко тужио?
– Једну тужбу смо добили, а делује и да се друга решава у нашу корист. Тешко нас је тужити јер сваки наша информација пролази кроз неколико филтера провере, а у неким случајевима ангажујемо и адвоката. Зато се људи често збуне кад читају наше текстове, кажу да су хладни, фактографски, да нису узбудљиви као у таблоидима. Није да не знамо да пишемо на такав начин, већ једноставно пазимо. Јер, наш највећи капитал је наша репутација. Зато нас није тужио ни Синиша Мали, а неће ни Златибор Лончар.

Је ли вам је неко претио?
– Озбиљни играчи не прете. Притисци стижу на много софистициранији начин.

Да ли институције државе сарађују са вама?
– Слабо, то је проблем. Нисмо ми антивладин ни антидржавни медиј, није нормално да нас гледају као непријатеља. Наш крајњи циљ је сарадња са институцијама јер желимо да Србија постане здраво друштво. Када сам истраживао Шарићеву групу, упознао сам стручњаке из аустријске, италијанске, јужноамеричке полиције. Хвалили су српске полицајце и агенте БИА као професионалце који раде срчано и темељно. И то јесте тачно. Међутим, власт уназађује институције, хоће да их централизује и онемогући стручњаке да раде свој посао. А све то само да би појединци спасли себе и своје људе. Професионалци из тужилаштва, полиције и других установа зазиру од сарадње са нама јер им прете казне.

Верујете ли да ће ваш рад променити такво стање ствари?
– Наша истраживања су утемељена и добро документована, требало би да се њима даље баве државни органи. Као што знате, у Србији имамо хиперпродукцију афера, болесну ситуацију од које су грађани уморни. Засићени су скандалима и бојим се да, колико год нешто било озбиљно, то неће покренути јавност да се посвети томе.

Треба ли тим темама да се бави и Јавни сервис Србије?
– Требало би. РТС се издржава од грађана, кроз претплату или из буџета и зато је дужан да се бави и овим темама. Много јачи изговор да их заобилазе имају таблоид „Информер“ и ТВ Пинк који су приватни медији. Откако смо објавили случај Синише Малог, нико нас није звао са РТС-а да причамо о томе, иако су Мали, Вучић и Стефановић управо на тој телевизији говорили како су наше тврдње глупост.

Који случај вам је био најинтересантнији?
– Пред објављивање снимака сусрета Ивице Дачића и контроверзног бизнисмена Родољуба Радуловића званог Миша Банана, било је доста позива политичара. Занимљив је био и интервју са Вањом Вукићем из Дачићевог кабинета. И министар Лончар је сада кренуо жустро на нас. Синиша Мали се заплео у објашњења о куповини апартмана у Бугарској, да би се на крају бранио да му је потпис фалсификован. Кад смо тражили име бугарског графолога на кога се он позвао, нисмо добили. Зато смо разговарали са графологом из Србије, судским вештаком, који је дао своје мишљење.

Хвала дијаспори

Ко су финансијери КРИК-а?
– За првих неколико месеци рада добили смо 20.000 долара од новинарске мреже ОеРП чиме смо платили трошкове закупа просторије, хонораре и порезе. Прошле године смо добили још око 30.000 долара од НЕД-а, а од Фонда за отворено друштво из Лондона 25.000 долара. И грађани су почели да нам уплаћују прилоге, до сада је новац стигао од њих 250, а највећа донација није прешла 10.000 динара. Највећи број донација је дошао од Срба из дијаспоре, којима се захваљујемо. Циљ нам је да радимо све више уз помоћ прилога грађана, а мање од донација.

Постоји ли неки политичар кога не можете да повежете с криминалом и корупцијом?
– Нажалост, у партијама на власти и у главној опозиционој странци никога од „главних играча“ не бих могао да са сигурношћу издвојим из те приче. Корупција увек има везе а влашћу, ранија истраживања довела су нас и до људи из Демократске странке.

Од 2000. године борба против корупције у Србији био је важан захтев Запада, чини се да данас нико не инсистира на томе?
– Западу то сада није приоритет, важнији су му Косово и односи Београда са Русијом.

На вашем сајту истраживачка екипа представљена је потпуно транспарентно.
– Логично је да медији, нарочито ако се баве откривањем корупције, буду до краја транспарентни. На сајт смо ставили и све наше донаторе, а чим завршимо фискалну годину, објавићемо с колико смо новца располагали и како смо га потрошили.

Признања за храброст

* Стеван Дојчиновић је рођен 1985. у Крушевцу.
*  Истраживачким новинарством се бави од 2008. године као члан међународне новинарске организације ОеРП.
*  Једно време био је главни уредник Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
*  Написао је 2014. књигу „Шарић – како је балкански кокаински картел освојио Европу“.
* Добитник је више признања, укључујући награде „Душко Јовановић“, „Југ Гризељ“ и „Даниел Перл“ додељену 2011. на Светској конференцији истраживачког новинарства у Кијеву
* Са колегама је априла 2015. основао КРИК.

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/556588/Korupcija-guta-Srbiju

слика http://forum.krstarica.com/showthread.php/267509-DVOBOJ-SLIKA/page220

Прочитај без интернета:
3 гласa