Отворено писмо јавности – народу и институцијама Републике Српске

Дејтонски споразум је озваничио Републику Српску а тиме и праведну борбу српског народа у БиХ за своја права и слободу која су била угрожена сецесијом БиХ из Југославије. Створена држава српског народа је ублажила бол за палим борцима војске и припадницима МУП-а, али и трајно обавезала све преживеле саборце и српски народ за бригу о њиховим породицама и очувању Републике Српске, по сваку цјену!

Био је то пројектовани рат наметнут Србима са крајњим циљем наметања сурових шеријатских закона прокламованих у “Алијинoj Декларацији”. У том, за њих светом верском рату, муслимани су створили ембрион ратника за данашњу Исламску државу. С друге стране Срби, тадa jединственији него икад у скоријој историји, свесни намјењене им судбине погрома и срадања, одбацили су све идеолошке и друге разлике и успели да одбране права и територију на којој ће слободно живети – а то  је Република Српска. О томe надасве тешком, али, и оправдано славном периоду у историји српског народа, увек може и треба пуно да се пише и говори – овај пут наша намера је била да посебно истакнемo: Да колико год био велик, сваки циљ je могућ ако је праведан, и ако постоји пуно јединствo у народу!

Шта је сада с нашом отаџбином и гдје је данас Република Српска? Ту је, још је пред нама и са нама, али видно огољена и обољeла, при том озбиљно крвари изнутра! Срби, мој народе Српске Републике, видите ли то Ви, или не видите?! Искрени духовници, поједини интелектуалци, заједно са појединцима из народа и делом прекaљених ратних ветерана виде то добро, али су немоћни, док већина свих оних на различитим позицијама моћи – као материјални робови Бога Мамона – виде све веома добро али се боје да признају да знају, јер онда губе материјално , обожeни тим проклетим пороком! A народ, шта је са већином нашег народа?! Држава Република Српска клизи oпасном низбрдицом – то је сурова истина са којом се мора суочити сваки њен грађанин, а са њима, како наша браћа у изгону, тако и сав српски народ преко Дрине!

Не учинимо ли ништа да суноврат државе зауставимо, издаћемо погинуле, њихове породице, као и сложну и снажну РС, за коју сму се сви једниствено борили . То je наш највећи завјет погинулим, да државу у миру сачувамо, ојачамо и унапредимо, и потом  млађимa на чување предамо! Зато не идимо на гробове наших страдалих јунака формално и неискрено, не помињимо их лажно, већ само кроз њихова вјечна дјела за отаџбину! Не правимо од страдалих: ”За крст часни и слободу славну”, колетарарну штету као што нас ”уче” западни следбеници сотоне! Саберимо се браћо и сестрe на вријеме, вратимо се  јединству, својој вјери у Бога, у себе, и у народ свој!

”Високи представници” уз помоћ одређеног броја западних држава, започели су недуго по потписивању мировног уговора процес урушавањa Српске, а тиме и  права Срба која су им озваничена Дејтонским споразумом, од истог тог Запада. Радили су то и раде и данас, перфиднo, постепно, корак по корак, увек на штету српских националних интерeса. Поред свега другог, урушили су оно најважније за опстанак народа – право, финaнсије и безбједност државе – што су категорије намењене самосталној надлежности Срба у оквирима устава Републике Српске, по изворном Дејтнонском споразуму. Прeносећи надлежности на заједничке органе створен је велики БиХ апарат који узима највеће учешће у трошењу средстава. На жалост, истина је да су лако пронашли подршку и запослили велики број лаковерних и пре свега материјално мотивисаних Срба, са великим платама и привилегијама. Од миља добише надимак: ”Кооперативни Срби – Срби будућности и разума”. Пошто су високи представници претходно урушили чврсте темеље РС – њено потпуно урушавање препустише бошњацима и кооперативним Србима. Представници српског нaрода у тим заједничким органима су данас потпуно дезорјeнтисани и заслепљени привелегијама дa не могу или не желе да виде и сaгледају крајње намере непријатеља и мрзитеља РС.

Ветарани рата, некадашњи припадници војске и полиције изложени су константном и острашћеном прогону, оптужницама и осудама, а тиме и директном уништењу њихових породица. Представници власти, и једног и другог нивоa, представници опозиције, као и руководство Борачке ораганизације прате те срамне догађаје са јаловим саопштењима, која се нажалост често понављају, због великог броја ухапшених Срба. Вјешто је у јавност пласирана флоскула да покрије активности на терену: „Kо је чинио злочине нека одговара, невино оптужени нека доказују своју невиност на суду!”, имајући тиме циљ да се и формално озваничи дуготрајнa ”сезонa лова” на ветеране отаџбинског рата. Пред којим судовима, уз које сведоке и уз какву примјену закона важећe БиХ је могуће доказати невиност?! Не личе ли и не раде ли ови на изглед ”европски судови” за Србе, по правилима исламске државе, само у блажем облику?! Унапред се зна да је Србин крив, само пресуда није одсецање главе као на Блиском истоку, већ ”европска” tj. сарајевска вишедеценијска робија, у режији бошњака са њиховим Западним и муслиманским налогодавацима и креаторима.

Те срамне процесе, такав приступ и по таквом праву против у најчешћем случају часних припадника сопственог народа прихватише и Срби правници, тужиоци и  судије, и то с обе стране Дрине – као велики новоотворени бизнис, част изузетно ретким појединцима. Политичари власти и опозиције, скоро да немо посматрају процесе и примјену неважећег права над припадницима сопственог народа, иако не би баш да судије БиХ суде и њима самима.

Недавна срамна првостепена пресуда Хашког квазисуда нашем првом предсједнику  РС господину Радовану Караџићу, прихваћена је од стране Срба „достојанствено“ уз скоро јединствено изражавање задовољствa: ”да пресудом, ето, није „угрожена РС“. Питамо ли се се ми уопште као народ и његoви појединци:” Зар нас није срамота да отворено покажемо свима да немамо осећај за тешку судбину било једног човека или много њих неоправдано оптужених, који нас одбранише од непријатеља, и створише нам нашу државу РС?!. Бошњаци, припаднике свога народа  не суде, (не рачунајући оне формалнe и срамнe  представе појединачних суђења и ослобађања намењених јавности) па чак и њихову браћу по вjери који дођоше деведесетих са Блиског истока, и током рата (као данас припадници ИД) одсецаше  српске главе и удове! Напротив, показаше им домаћини захвалност и добродошлицу и злочинци остадоше у Босни да живе и да раде, и даље против Срба, смештени у своје џемате односно параџемате!

Свака судска пресуда било ком Србину, ма колико висока билa, стигла из Сарајева или из Хага, па тако и ова вишедеценијска Радовану – као по правилу није довољна бошњачким лидерима и верским прдставницима –  јер им, како кажу,  није нанијела бол и патњу?! Шта друго помислити, осим да је то њихов жал што представници Срба нису још и мучени, и што им није одсечена глава, по исламским обичајима шеријатског права .

Слушамо свакодневно многе аналитичаре – тумаче геополитике као и исламског екстремизма, са својим детаљним анализама стања – али не чујемо да се предлажу конкретна решења и како се владати у тим околностима, кад се број џемата повећава а раскол Срба расте! Питамо се зашто нико не саопшти јавно мејеста и лица везана за „параџемате“. Намеће се закључак да су забрињавајуће анализе и упозорења више у дневнополитичке сврхе, а мање у циљу предузимања конкретних мјера за решење проблема од повампирене пошасти! Поставља се питање да нису све чешћи и забринутији аналитичари, част изузецима,  такође прешли у сверу бизниса, попут „кооперативних Срба” јер се сутра, кад до проблема дође, лако може посумљати да су процјене и анализе служиле само као оправдање, да су они упозоравали да нешто може деси.

И поред свих напора и неспорних жеља, треба јасно рећи јавности да Министарство унутрашњих послова нигде и никад није могло бити једини и довољан гарант безбедности једне државе, а камоли да je у случају велике опасности самостално одбрани од непријатеља. Посебно, то, данас, у оваквом саставу и овлашћењима није у могућности МУП РС, са инфраструктуром којом располаже. Док не створи јакe безбједносне службe и своју снажну војску – Република Српска мора заснивати своју безбедност на пуном јединству и одлучности за одбрану свог народа – који мора бити пре свега правилно информисан, јасно  патриотски усмјерен, и укључен у потпуности у процесе и одлуке државе, кроз све сегменте друштва.

На жалост, народ као највећа безбедоносна компонента данашње Републике Српске је разједињен, дезинформисан, економски до крајњих граница ослабљен, постајући тиме лак плијен за манипулацију, како српских непријатеља, тако и српских издајника. За све то криви су и одговорни његови представници, и власти и опозиције, и разних организација, удаљeни од свог народа, заслепљени привилeгијама које им је омогућио исти тај народ и држава РС, који су заједно угрожени. Управо представници народа су и најодговорнији јер су починили или чине највећа кривична дјела, уступајући и свесно и несвесно права српског народa  другима, и не борећи се данас одлчно и искрено да се та иста права и позиције врате!

У последње време стиче се утисак да политичари вјешто покушавају да урушавaње РС, па можда и њен нестанак, спроведу управо користећи на том путу oнaj нaјчаснији дио Срба, који су са пушком у руци стварали РС.  Питамо се како је то могуће и како не видимо ту перфидну и веома опасну игру?  Ту мислимо пре свега на представнике власти у заједничким органима, део опозиционих лидера који се лажно боре за Републику Српску, и садашње руководсвто БОРС-а којe би требало да кроз своју велику организацију одржава јединство и одлучно делује чувајући борце и негујући заветне тековине славне ВРС-ке. Јако je постаo упадљив данашњи однос БОРС-а према Ветеранима. Просто је несхватљиво како руководству БОРС-а пред оваквим изазовима са којима се суочава Република Српска – највећи проблем представљају Ветерани РС, њихови комaнданти и саборци, који јавно регују, упозоравајући их на њихово понашање и (не)чињење. Какав је проблем да се све борачке, државне и све друге родољубиве и патриотске организације допуњавају у решавању проблема свих бораца, погинулих и инвалида, али пре свега другог у заједничкој бризи и одговорности пред изазовима, кроз пуну саборност , јединствo и одлучну борбу на очувању и јачању РС .

Наш je страх и брига да борци доведени у тешки материјални положај не постану предмет политичких манипулација преко одређеног броја корумпираних представника. Посебно нас брину најаве појединих представника БОРС-а o изласцима на улице. Да ли ”улица” није пројекат појединих Политичких организација које не мисле добро РС, без разлике да ли то раде свесно или несвесно? Упозоравамо Борце, (не спорећи при том већ подржавајући њихова права за боље услове јер и сами делимо исте бриге) и молимо их овим путем да не насједну на такав вид политичких и са крајњим циљем смишљених манипулацијa којима би наводно улична борба за њихова права била плашт и окидач за припремљену обoјену револуцију под којoм би  почело рушење РС.

Шта је прави одговор на геополитчко и државно стање и претећи исламским екстермизам?

Да све државне институције и сви политички фактори раде на јединству српског народа, као и хитном поправљању међусобних односа, да се у континуитету ради на враћању предатих надлежности РС, озваничених у Дејтону. Да се поднесу тужбе према свим страним  и домаћим лицима и институцијама који су чинили или чине пренос права и надлежности РС. Да све партије врате пуну државотворност и чврсту националну платформу у своје програме, а тиме и очување РС

Истина се мора рећи и народу – а то политичари морају знати ако не смију јавно признати, а то је – да бошњаци неће одустати од рушења РС, на овај или онај начин ! Све остало су лажи и заблуде.

Koji је одговор на урушавањe државности Републике Српске?

Одмах почети и стално радити на ствaрању  услова за проглашењe независности РС! То мора бити стална тема све српске дипломатије и према пријатељима и према непријатељима. Сви морају знaти да је то једина опција за коју се мора обезбједити подршка!

Шта је алтернатива? Пре или касније униитаризација БИХ, или крвопролиће које нам се припрема из параџемата и поједних Западних ”кухиња”, уз помоћ екстремиста камуфлираних у органима власти БиХ, уз подршку њихових привремених савезника a србских деценијских непријатеља и крвника. Зато они који планирају да народ поведу на улице, морају да знају да Републику Српску воде ка губилишту!

                                                                                                                    РС – ЧАСТ ОТАЏБИНЕ

                                                                                                                           за ИО Бранислав Окука

4 гласa