Београд – Српске њиве добро и рађају с обзиром на старост механизације којом се обрађују. Већина трактора на нашим ораницама купљена је пре 18 година. Проблем застарелих пољопривредних машина најизраженија је на најбројиним, малим и средњим газдинствима, а најмлађе поседују војвођански паори.

Подаци Пописа пољопривредне механизације из 2012. године показују да у Србији има више од 500.000 трактора, од чега је 95 одсто близу пунолетства. На 26.135 пописаних газдинстава, регистрован је 31.241 комбајн, од чега је 99 одсто старије од деценије.

„Највећи проблем је у томе што мали и средњи пољопривредници нису у могућности да акумулирају довољно капитала да набаве нове машине, па су им трактори старији од 20 година“, објашњава професор Недељко Малиновић, стручњак за механизацију са новосадског Пољопривредног факултета. – Далеко боље стање је на великим газдинствима, која су имала могућности да обнове „машински парк“. Велики пољопривредници обрађују по 500 и више хектара, па имају од чега да купе нове тракторе. Прикључне машине, међутим, нису ни они још довољно обновили.

Међу „ветеранима“, према Попису, налазе се и ротофрезе, којих има 36.685, дрљаче – 218.161, тањираче 146.647, плугови – 336.928 и расипачи минералног ђубрива – 95.378. Више од 95 одсто ових машина је старије од 10 година.

„Велики газде су продавали слабије тракторе и куповали моћније машине, којима су их мењали“, објашњава Малиновић.

„Самим тим, сада имамо ситуацију да су велике и јаке машине на пољима у Србији релативно младе, док су мали трактори задржали значајне године старости. Сличну ситуацију имамо и са комбајнима. Они су такође гледано у просеку, подмлађени, али само на великим газдинствима. Мали су задржали комбајне „змај“, а та фабрика већ 20 година није у игри, док су велики набављали моћне машине из увоза.“

Он сматра да би држава требало да направи програм којим би се помогла обнова пољопривредне механизације. С обзиром на то да се наш пољопривредник тешко задужује, Малиновић верује да би тај програм требало да подразумева робну размену, односно, жито или кукуруз у замену за трактор или комбајн.

Половњаци

Ситуација са увозом пољопривредних машина готово је непромењена, каже Ђорђе Мишковић, генерални секретар Удружења увозника пољопривредне механизације.

„Увезли смо око 1.200 нових и око 800 половних машина“, каже Мишковић.

„Самим тим, имамо стагнацију у увозу. Мало повећање може се забележити у увозу половних трактора.“

Због недостатка новца на селу, често се увозе половне машине, а то подразумева застарелу технологију, моторе који не поштују строге еколошке норме, а код комбајна, и веће расипање зрна.

Системи за наводњавање

Водећи проблем српске пољопривреде је и наводњавање. Србија заузима последње место у Европи по броју наводњаваних хектара. Званични подаци упозоравају да се од 3,6 милиона хектара обрадивих површина, системи за наводњавање налазе на око четири одсто. Агроекономисти, међутим, тврде да је тај проценат још поражавајући, па да долази и испод два одсто наводњаваних површина. Како објашњавају, када би Србија почела да наводњава све површине које може, добијали би две жетве годишње. Уз то, обрадиве површине би се увећале за око 25 одсто.

Н. Суботић / Ј. Субин / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/nase-traktore-pojelo-vreme/

0 гласовa