1. Оно што је највише поражавајуће и што доказује криминални и разбојнички карактер НАТО организације,  јесте јавно изречен став на тој конференцији (према посланику Вимеру) да је НАТО рат против Савезне Републике Југославије вођен 1999. не због „хуманитарних побуда“ како је то лажно представљено међународној јавности, уз фабрикацију Рачка (8) и других (наводно изазваних од стране Срба) „тешких инцидената“, већ да би се исправила „грешка“ генерала Ајзенхауера (5) који је „пропустио“ да у завршници Другог светског рата, 1945. трајно војно окупира Југославију, и тако спречи совјетско присуство на Балкану.

Аутор ових редова је у својим истраживањима дошао до више кредибилних информација које потврђују такве тврдње…

У књизи Александра Војиновића „Злочин је бежао на запад”(1) (1987) је документована сарадња Западне савезничке команде у Барију са Павелићем, коме је нуђено да се у завршници рата окрене против Немаца, и потом добровољно са усташама повуче са власти у НДХ уз општу амнестију за њега и све његове усташке кољаче –  да власт у Хрватској препусти Хрватској сељачкој страници и домомбранима и тако обезбеди континуитет НДХ и поделу Југославије по принципу Источне и Западне Немачке.

Тај план су у тој фази активно подржавали и Енглези. За контакте између Павелића и Савезничке команде био је задужен чувени хрватски сликар Иван Мештровић, који је у ту сврху више пута летео усташким авионом са Виса у Бари. Ти преговори су пропали, јер је Павелић одбио да се окрене против својих немачких господара.

Паралелно са том акцијом британска тајна служба је (према западно – обавештајним изворима) успела да заврбује Тита (што објашњава присуство Черчиловог сина Рандолфа у завршници рата, у Титовом штабу), који се потом окренуо против Стаљина, тако да је на тај начин ефективно спречено совјетско војно присуство у Југославији.

„ДЕСРБИЗАЦИЈА“ БАЛКАНА

Али свакако најупечатљивији документ који отклања сваку дилему зашто је НАТО ушао у рат против целе Српске нације на Балкану, не само Српске државе – јесте „Америчка председничка директиваНСДД133 (5,9) –  коју је потписао Роналд Реган 1984. након самита са Маргарет Тачер – у присуству Збигњева Брежежинског, саветника за војну безбедност америчког председника (ноторног „русомрзца“) –  и највећег ратног злочинца свих времена (архитекте свих америчких ратова и илегалних државних удара у другој половини 20. века) тада америчкг државног секретара Хенри Кисинџера.

Они су тада усвојили концепт „успостављања трајног америчког војног присуства“ у Југославији и „десрбизације Балкана“…

Наравно сви ти планови су касније још једном потврђени на тајним састанцима америчког председника Клинтона и немачког канцелара Геншера 1997-98, када су усвојили план „Корени“ (12)  који је имао за сврху обавештајно-војну припрему „демонтаже“ СР Југославије, са акцентом изазивања етничких подела, грађанског рата и активном подршком Западним сепаратиста, посебно шиптарима на Косову (другим речима, дата је подршка свима који су показали спремност и мржњу да се боре против Срба). Сви смо имали прилике да видимо „уживо“ практичну апликацију тог плана. План „Корени“ је јавно обелоданила Социјал-демократска партија Немачке у Бундестагу 7 априла 1999. (12) а пренела ЗДФ телевизија (10,12).

Овде такође треба описати и специјалну тајну операцију „Линк“ америчког Стејт Департмента, коју  је лично потписао Бил Клинтон 1998. и која је ауторизовала сарадњу америчких тајних и војних служби са Ал Каидом и екстремистичким муслиманским владама, у циљу регрутовања, обуке и довођења муџахединских терориста у Босну и на Косово ради чишћења Српског етничког простора и трајног успостављања НАТО присуства на тим просторима… Тај план је обелоданио „Њујорк Тајмс“ 4. маја 1999. (11)

Две главне улазне тачке на Балкан за ове исламске терористе (који су се против Српских снага „борили“ раме уз раме са ЦИА и САС оперативцима) биле су Јадранске луке Плоче и Драч. Ови сви наводи су доступни јавности у архиви Републиканског комитета Америчког конгреса. Ове „операције“ западних служби су потврђене и од стране других угледних западних медија попут америчке ПБС Тв станице, и „Jane’s Defense Weekly“ (12) – „reported 20 April 1999.“….

ПРИЛОГ:

„СОФА“: ДОКУМЕНТОВАНА ВЕЛЕИЗДАЈА СРПСКОГ РЕЖИМА
15 јун 2011, пише: Миодраг Новаковић
ТАДИЋ ПОТПИСАО „КАПИТУЛАЦИЈУ“ 2006, И ТИМЕ ДЕ-ФАКТО  ЛЕГАЛИЗОВАО НАТО ОКУПАЦИЈУ СРБИЈЕ!
УВОД
…Ако и овај истинити политички хорор сценарио који произилази из наслова овог чланка није довољан, онда треба нагласити да је тај чин легализован у Народној Скупштини Србије 2009, од стране скупштинске већине, чиме је она озаконила рушење уставног поретка Србије- и то у форми овог Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе САД о заштити статуса и приступу и коришћењу војне инфраструктуре у Републици Србији.  Све је то лепо заведено 29 маја 2009 у Службеном гласнику РС под ознаком 42-09.
У овом документу, који само на први поглед  изгледа као један од многобројних формалних споразума Владе Србије и других страних земаља, кључна реч, овог политичког и државног „самоубиства“ Србије,  је садржана у самом наслову документа: „о заштити статуса…“ Јер тај „статус“,  америчке агресоре (читај  НАТО),  у пракси  озакоњује у статусу окупатора, док Тадић без знања, и противно вољи већинског српског народа, озакоњује у Србији статус потпуне и безусловне капитулације, и то „без иједног испаљеног метка“.
Тадић све то ради одмах по доласку на власт у Србији, док се још није ни осушило мастило на хартији његове свечане председничке заклетве – у којој каже да ће штитити уставни поредак, територијални интегритет и војну неутралност државе Србије. Сви смо ми задњих година били неми сведоци „начина“ на који је он чувао те наше свете уставне тековине. Сада, овај документ који је већ дуже у циркулацији али „испод радара“ и непознат широј српској јавности, представља крунски и веома материјализован доказ Тадићеве велеиздаје Српских националних интереса!
Иако сам ја писао доста на тему горњег, сада већ капитулантског Тадићевог режима, и могао бих овде да још доста „разглабам“, и наводим безбројне документе и друге форме сведочанстава, који би само учврстили теорију тог осведоченог Тадићевог велеиздајничког патерна- одлучио сам се да ипак упутим потенцијално заинтересоване читаоце да моје текстове који се надовезују на горњу тему, сами прегледају на ауторовом блогу: www.srpski zurnal.wordpress.com, референца се налази у средњем стубцу насловне стране под садржајем блога. А сада ћемо прећи на анализу овог криминалног документа…
АНАЛИЗА ТАДИЋЕВОГ ЗАКОНА, КОЈИМ СЕ НАТО ОЗАКОЊУЈЕ КАО ОКУПАТОР…
Члан 1. Овај члан јасно упућује на то да се „припадници оружаних снага САД, цивилно особље Министарства одбране и сва имовина, опрема и средства Оружаних снага САД“- већ налазе на територији Србији!?
Како ћете касније сазнати, овај закон даје пун дипломатски имунитет окупатору, и забрањује српској држави и грађанима Србије да туже окупаторске америчке НАТО војнике, за било која кривична и прекршајна дела, укључујући најтежа попут: убистава и силовања… У овом члану се јасно наводи да одредбе тог закона о имунитету, важе не само за америчко војно особље, већ и за све њихове иностране „партнере“, укључујући запослене из суседних антисрпских , квазидржавних ентитета.
Овај члан такође дефинише надлежне органе за спровођење америчке НАТО окупације Србије: Министарство одбране Србије на челу са Шутановцем и америчко Министарство одбране.
Члан 2. Овај члан је кратак, али јасно указује да поред такозваног Програма међудржавног партнерства (читај окупације),  овај „закон“ отвара сиву зону у форми „других активности“ НАТО окупатора, које се овде не дефинишу, и самим тим дозвољавају НАТО окупаторима да раде некажњено и неконтролисано шта год хоће у нашој отаџбини. Такође овде се наводи веома понижавајућа и економски, по Србију, поражавајућа клаузула-  да се окупаторима даје (бесплатно) право, следи цитат: „ на превоз, магацине и објекте за обуку“.
Приступ и коришћење ових објеката биће омогућени без икакве накнаде.“ Дакле не само да амерички окупатори имају право да вршљају војним возилима, ваздухопловима и речним пловилима по Србији, и да користе како им се „ћефне“ наше касарне,  магацине и полигоне- него ће то радити на штету и грбачу, овог већ  опљачканог до голе коже, народа- абсолутно без икакве накнаде!?
Члан 4. „Наш“ председник Тадић је дозволио америчким НАТО окупаторима да улазе, излазе и вршљају по нашој отаџбини, само са личним америчким документима и обичним путним налозима.
Овај члан наглашава да амерички НАТО окупатори имају право да се крећу слободно по Србији без икаквих рестрикција. Скандалозно!?  Од наших обичних српских грађана са двојним држављанством, се захтева да се уредно пријаве полицији одмах по доласку у отаџбину- док се овим окупаторима што су нам унаказили отаџбину 1999, не само дозвољава да вршљају како хоће, већ се нашим органима забрањује и било каква контрола над њима.
Потом се нашим државним органима наређује да морају да прихвате америчке возачке дозволе, или чак уверења издата од америчких каубојских општина да амерички окупатори „знају да возе“, и ако ту није било доста националног понижења- нашим органима се забрањује да америчким НАТО окупаторима наплате било какве возачке и аутомобилске таксе и порезе. Дакле од Србије праве проститутку којој наређују да се подаје џабе!
Члан 5. Јесте кратак, али катастрофалан за наш национални суверенитет, и има потенцијал за веома тешке импликације по нашу колективну и личну безбедност у властитој земљи. Овим чланом се америчком особљу, дакле не само америчким НАТО оружаним снагама, већ свом америчком особљу, укључујући „партнере“ и њихово особље (врло вероватно из околних антисрпских ентитета) даје потпун дипломатски имунитет, како то овај члан овде дословце наводи: „у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима…
Другим речима, ово значи, да када ови Тадићеви пријатељи, убију неког, силују нечије дете, или згазе нечију мајку на пешачком прелазу, наша полиција неће смети нити да их саслуша, а камоли да их  ухапси. Наравно у таквим случајевима никада неће ни доћи до судског поступка пред нашим судовима! Истовремено, на другој страни наш однарођени режим нема никаквих проблема са против-уставним хапшењима и испоручивањима нелегалном хашком суду не само обичних српских грађана, већ и доказаних националних хероја попут Радована Караџића и Ратка Младића, да не спомињемо срамну испоруку комплетног бившег српског државног врха!?
Члан 6. Јесте такође кратак као и претходни, али истоветно „убитачан“. Њиме се америчким НАТО окупаторима даје право да вршљају по Србији у униформама војске САД, и да са собом носе оружје без икаквих рестрикција. И да понижење буде потпуно, у овом члану се наређује српским државним органима да пруже додатну безбедност и помоћ америчким НАТО окупаторима.
Шта то у пракси значи? Ако се рецимо, неки грађанин, или група грађана одлуче (хипотетички) да се наоружаном НАТО окупатору супроставе оружјем на територији Србије, што би уосталом било њихово уставно право и обавеза (нарочито у ситуацији када то сама држава не чини), дакле у таквом хипотетичком случају, овај Тадићев закон „наређује“ нашим полицијским и војним органима, да оружано заштите НАТО окупаторе – другим речима да им помогну, ако треба, и у физичкој ликвидацији, ових  (хипотетичких) наоружаних патриота. Опет другим речима, овај члан озакоњује потенцијална убиства српских грађана, не само од стране окупатора, већ и „наших“ српских  државних органа!?
Члан 7. Овај члан наноси додатно понижење, нашој већ економски пониженој и унакаженој држави. Дакле овде се јасно каже да су амерички НАТО окупатори ослобођени плаћања свих пореза и дажбина које су важеће по српским законима (очигледно нису важеће за Тадићеве окупаторске пријатеље).
Али оно што је најопасније по наш национални интерес у овом члану, јесте  да се америчким НАТО окупаторима овде даје зелено светло да могу да увозе и извозе из Србије, сва могућа средства, опрему, укључујући борбена средства, попут наоружања, муниције, бојних отрова и оружја за масовно уништење… Иако то све није појединачно именовано у овом члану, узимајући обзир да члан не поставља никакве рестрикције на увоз и извоз борбених средстава и технологије- такав закључак се логично намеће.
Такође веома опасан елемент овог члана јесте садржан у одредби да се српским државним органима забрањује било каква инспекција, царина или контрола „средстава и технологија“, које ови амерички окупатори, уз Тадићев благослов, имају право да унесу у Србију, ваздушним, речним или копненим путем. По мени потенцијално најстрашнији сценарио, те одредбе је у томе, што ови окупатори овом одредбом добијају одрешене руке да опљачкају и извезу наше национално благо, па чак и некажњено киднапују наше грађане, потпуно неометано од српских државних органа, којима је управо посао да тако нешто спрече….
Овај члан такође дозвољава неограничену употребу свих српских аеродрома, речних лука, и то потпуно бесплатно, уз изричиту забрану наплаћивања такси и дажбина. Америчким НАТО окупаторима не само да се дозвољава неограничени прелет ратном авијацијом кроз српски ваздушни простор, већ се од наших органа захтева да им за то пруже асистенцију у навигацији и коришћењу терминала и аеродрома- наравно све бесплатно. Истовремено се нашим државним органима изричито забрањује да обављају било какву инспекцију над „ваздухопловима, возилима и пловилима САД“!? Да ли се такве окупационе одредбе примењују било другде у свету, према било којој слободној и независној нацији? По мени, ово је најцрњи окупациони сценарио, који је, да зло буде горе, озаконила управо наша издајничка влада и такозвана „народна скупштина“!
Члан 8. Дефинише даљу примену овог „окупационог споразума“ у погледу других партнера америчког НАТО окупатора- и наглашава да  у том погледу не постоје никаква ограничења за САД. Окупатору с е дозвољава да све протоколе „употребе“ партнера и контрактора, као и релевантних материјала и опреме, спроводи искључиво по свом ћефу и „у складу са законима и прописима САД.“ Овде се опет наглашава да сва добра и услуге које користе окупатори не подлежу било каквим царинским санкцијама, порезима или дажбинама државе Србије.  Ако и све ово није било довољно- окупатору се у наставку овог члана дају одрешене руке да по Србији гради властите објекте, и ту сврху доводи „иностране контракоре“, који се такође стављају изнад свих српских закона, и тек евентуално подлежу законима САД. Можете ли да замислите тај сценарио да по Србији вршљају у форми контрактора САД, хрватске, шиптарске или бошњачке фирме, и да још буду стављене „изнад српских закона“.
Дакле, не само да је америчка оружана окупаторска НАТО сила, изузета од свих дажбина, царина, инспекција  и рестрикција у увозу и извозу „добара“ и опреме, већ се то у овом члану примењује на „партнере“. Такође „партнери“ имају право да вршљају по Србији без пасоша, и да користе властите возачке дозволе и друга локална документа из матичних земаља. Ово би требало да буде веома забрињавајуће за све нас, ако нам је позната чињеница, да је у друге земље (за разлику од Србије, где је окупација прикривена) под отвореном америчком окупацијом, управо под маском „партнера“ увожена ЦИА агентура и војни котрактори- „пси рата“…
Члан 9. Ако се неко надао, да како идемо даље, нашег националног понижења ће бити мање, онда се грдно преварио.  Девети члан, дефакто наређује Српској страни да се одрекне свих права на накнаду „у вези са штетом, губитком или уништењем имовине од друге Стране (НАТО окупатора), или услед повреде или смрти особља једне од Страна (овде није тешко закључити да се од законских санкција изузима само окупатор) насталих приликом обављања службених дужности у складу са овим споразумом.“ Овде се појављује још једна „црна рупа“  у овом споразуму- наиме нигде се не наводи које су то тачно „службене дужности“ америчког НАТО окупатора, које овај спроводи у „независној и слободној“ држави  Србији!?
У наставку се,  готово цинично, српском законодавству одузима надлежност над властитом територијом , уз образложење да је за евентуалну накнаду за материјалне или људске губитке, и могуће сабсеквентне захтеве „трећих лица“ за накнаду, искључиво надлежно законодавство САД. Напомена- овде се искључиво говори о материјалној одговороности. Како смо претходно показали и доказали, амерички НАТО окупатори и њихови партнери и контрактори су изузети од било какве кривичне или прекршајне одговорности за почињена (не)дела на територији Србије.
Члан 10. Понижењима нема краја. Овај члан децидирано наводи да амерички НАТО окупатори и њихови „партнери“ имају право да користе воду, струју и друге комуналије  под истоветним условима који важе за Војску Србије. Другим речима, пошто су горе поменути трошкови наше војске субвенционирани од стране државе, овим чланом се дакле, наша,  већ економски и финансијски опустошена држава, обавезује да субвенционира и горње трошкове америчких НАТО окупатора!?
У наставку се Србија обавезује да америчим НАТО окупаторима бесплатно уступи и државне радио фреквенције. На овај начин „наша“ држава не само да уступа бесплатно државне радио фреквенције, већ и тим чињењем омогућава америчким НАТО окупаторима да неометано пришлушкују, и када нађу за сходно онеспособе наше комуникације, својом супериорном технологијом!
Члан 13. Овај члан је веома произвољан, и практично даје „супериорност“ овом споразумом над свим другим сличним споразумима у будућности. Другим речима- ако на пример Србија одлучи да ступи у сличан „споразум“ са братском Русијом- овај „окупаторски споразум“ то изричито забрањује!?
Члан 14. Практично обезбеђује бесмртност овог окупаторског споразума, јер изричито каже  да ће након истека периода од годину дана, уколико се исти не откаже дипломатским путем, наставити да се примењује аутоматски…
ЗАКЉУЧАК
Морам да признам, да сам се у тумачењу овог документа, као и много пута пре приликом анализа политичких докумената, и овде користио својом „способношћу“ читања између редова, те сам на тај начин и овом приликом покушао да презентујем читаоцима све могуће сценарије, који могу да произађу из овог, очигледно озакоњеног америчког (НАТО) окупаторског статуса,  уз велеиздајнички благослов „нашег“ председника Тадића.
Наравно, да се ова тиха америчка НАТО окупација одвија у Србији, још од капитулантског петооктобарског преврата пре више од  једне деценије, и да је не само издајничком српском режиму, већ и НАТО окупатору јасно веома негативно расположење српског народа према НАТО-у- те су из истог разлога сво време те „тихе окупације“ одржавали низак профил… Али ето из овог документа сазнајемо црно на бело да је НАТО окупатор сво време био међу нама.
Оно што нису успели да постигну бомбардовањем Србије 1999, као и све оно што је Милошевићев режим спречио „Кумановским споразумом „и сабсеквентном резолуцијом 1244 УН-а, у пракси је поништио Тадићев капитулантски режим. Иако је сва досадашња издаја Тадићевог режима добро документована и позната јавности, овај документ („окупаторски споразум“) је веома опипљив и недвосмислени доказ тога. Његово обелодањивање у јавности, би по мени требало да иницира дипломатско поништавање такве озакоњене окупације и капитулације Србије (горњег инкриминисаног споразума), опозив председника Тадића, а потом и санкционисање свих других који су учествовали у овој (добро документованој) продаји националних интереса Србије, укључујући и све народне посланике, који су изгласали тај акт!
За све „неверне томе“ који и даље цокћу и врте главом, у наставку овог текста је оригиналан транскрипт тог „капитулацијског споразума“. Прочитајте га сами, и потом изведите властите закључке.
Завршићу овај текст са, у данашње време веома актуелним, цитатом А. Шантића: „Волови јарам трпе а не људи – Бог је слободу дао за човјека!“…  Људи ли смо, ил смо волови, браћо Срби?
4 гласa