„Можда је сувишно истаћи да су много мрачнији мотиви стајали иза ове НАТО одлуке“- Западне земље су пропале у покушају да реше „Миленијумски глич“ (временски проблем са датумом) са компјутерским програмима у њиховим крстарећим ракетама и другим „паметним бомбама“, које је било немогуће програмирати после 31 децембра 1999, тако да су по његовим речима: „У новој верзији (тумачењу) `искористи то или ће пропасти` та оружја су морала да буду потрошена пре краја 99-те.“- наводи професор Робертс.
Другим речима, злочиначка НАТО алијанса је одлучила да у пролеће 1999 „истресе на Србију и Црну“ гору“ (да им не би „пропали“)- преко 50,000 разорних пројектила, који су у себи садржали најмање 10 тона радиоактивног осиромашеног уранијума и преко хиљаду касетних бомби…
На крају Робертс истиче следеће: „Узнемиравајући парадокс који је овде дошао до изражаја, јесте да је војна кампања против `етничког чишћења` у пракси резултирала у такво `решење` да већина косовских Срба буду трајно протерани са својих огњишта“.

Adam Roberts- NATO-bombardovanje-Srbije-Iznad-greha-i-smrti-su-mali-i-veliki-junaci-Srbije-nevidljivi-avion-bombarder

ЗЛОЧИН СТОЛЕЋА- НАТО је одлучио 99те да на Србију истресе све застареле „миленијумске бомбе“ – Оксфордски професор Адам Робертс

Пише: Миодраг Новаковић

СРБски ФБРепортер,

—–

Илегални НАТО рат је вођен под лажним притекстом..

У својој детаљној студији под насловом: „НАТО `Хуманитарни Рат` за Косово“написаној у јесен 1999, непосредно по окончању илегалног НАТО бомбардовања тадашње СР Југославије, угледни Оксфордски професор Адам Робертс (професор „међународних односа“ на Оксфорд универзитету и научни сарадник на Белиол Колеџу) износи доказе, поткрепљене службеним, политичким и историјским документима, који указују на то да су мотиви за дивљачко разарање Србије и масовно убиство цивила 99те били много мрачнији и комплекснији, него што је то била (и до данас остала) званична „НАТО хуманитарна верзија…

У уводном пасусу свог елабората он објашњава амбивалентне мотиве за илегалну употребу силу и војну интервенцију НАТО алијансе, изван међународног права, и против властите НАТО повеље. Професор Робертс такође наводи да су „обичне НАТО чланице“ биле увучене у овај злочин столећа лажним обећањем водећих НАТО сила (САД и Велике Британије), да ће се бомбардовање Србије свести на „једнонедељно дисциплиновање Милошевића“, и бити ограничено на територију Косова…

Оксфордски професор истиче да до бомбардовање не би никад дошло да је НАТО чланицама било отворено речено да ће илегални рат против Србије трајати скоро три месеца, са свим катастрофалним последицама по инфраструктуру, животну средину и људски фактор на простору тадашње СР Југославије (Србије и Црне Горе). Робертс такође наводи да су главни креатори овог илегалног рата против једне мале балканске земље намерно избегавали термин „интервенционистички рат“и уместо тога пласирали идеалистички концепт „хуманитарног рата“.

——

Датум напада на СРЈ је имао „масонско-сатанистичку“ симболику…

По овом угледном професору водећи људи НАТО алијансе нису случајно изабрали датум 24 март 1999 за почетак илегалног рата против наше отаџбине, већ су то урадили са намером да јавно демонстрирају да водеће НАТО силе од тог момента престају да уважавају међународним правилима дефинисани „прицип суверенитета других држава“ чак и по цену кршења властитих закона и устава. У овом конкретном случају Врховни апелациони савет британског „Дома Лордова“ је истог дана, када је почело илегално бомбардовање Србије, донео одлуку да прекрши властити устав у случају чилеанског генерала Пиночеа који је до тада уживао британску заштиту у складу са „државним суверенитетом и дипломатских егзилом (Пиноче је претходно добио британско држављанство посебним указом)“, те су британски парламентарци тог истог дана донели одлуку дапринцип суверенитетског имунитета сада може комотно да се крши(цитат).

Ако знамо како функционише, и у пракси делује „глобалистичко-масонска врхушка“ која данас контролише највећи део света, нарочито у „Западној хемисфери“, онда је јасно да ова симболика са датумом има такође и одређени ритуални „масонско-сатанистички карактер“.

Професор Робертс даље објашњава како су НАТО лидери покушавали да обезбеде легалитет властите илегалне акције, позивајући се и на друге илегалне преседане. Он конкретно цитира преписку са другим НАТО чланицама британске „Форин и Комновелт канцеларије“, из октобра 1998 – у којој се позивају на „чврсте легалне преседане“ у случају Босне и Сомалије. Наравно да оваква британска аргументација неуспешно покушава да обезбеди легалитет за очигледно властито насиље над међународним правом.

——-

НАТО себе проглашава „Осветничком руком“ Савета безбедности…

У овом раду се такође цитирају одредбе Чартера Уједињених нација као легални изговор за НАТО рат против СР Југославије, али се истој реченици наводи следеће:„…те и друге везане одредбе не обезбеђују легалне аргументе за војне мере против држава чланица..“ Иако овај научни елаборат британског професора у својој суштини покушава да обезбеди неку форму легалитета илегалног НАТО рата, као неопходне „хуманитарне интервенције“, у наставку овог рада се јасно указује и на друге много мрачније мотиве иза овог злочина столећа…

То се конкретно види из следећих закључака које у свом раду презентује професор Робертс:

„Пошто ниједан постојећи међународни легални инструмент не обезбеђује изговор за насилну војну интервенцију на хуманитарној основи, консеквенто ниједан од аргумената не обезбеђује необориву основу за НАТО интервенцију…“

„Ослонац НАТО алијансе на постизање војних циљева искључиво бомбардовањем отвара питање принципа међународних ратних правила“

„Аргумент НАТО алијансе да она има право да делује као осветничка рукаСавета безбедности УН отвара питање омаловажавања постојећих инструмената заштите против употребе силе у међународним односима“.

„Овде се такође поставља питање селективне правде. Очигледан је аргумент србске стране (садржан у тужби пред Међународним судом правде против НАТО алијансе, коју су постпетоктобарски режими повукли) да НАТО није војно реаговао да заустави етничко чишћење крајишких Срба у Хрватској 1995. Та мрачна епизода је погодно избрисана из колективног памћења Запада, али није заборављена у Београду (Србији), где избеглице из Хрватске имају видљиво присуство. ..“ – истиче професор Робертс.

——-

КАЗНЕНИ КАРАКТЕР НАТО ИНТЕРВЕНЦИЈЕ…

Сада долазимо на део елабората где Оксфордски професор наводи следеће:„Мотиви за НАТО војну интервенцију садрже пуно елемената који нису били хуманитарни и стриктно везани за Косово“

Он цитира као један од разога за војну интервенцију „неспремност НАТО чланица да због своје нелагодности да дођу у ситуацију да морају да прихватају избеглице са простора тадашње СР Југославије на сталној бази“…

Али као кључни разлог он наводи „очување НАТО кредибилитета“, пошто њихове претходне претње Србији употребом војне силе (као форма дипломатског притиска на Милошеивића) нису имале ефекта, одлучили су да војно казне тадашњу СР Југославију.

—-

НАТО је морао негде да истресе „миленијумске бомбе и ракете“ да не би „пропале“- Тако је Србија постала мета самопроглашене „Осветничке руке“…

Али оно што ме (писца ових редова) је испровоцирало да урадим ову „ад хок“ анализу елабората професора Робертса јесте његов следећи закључак:

„Можда је сувишно истаћи да су много мрачнији мотиви стајали иза ове НАТО одлуке“– Западне земље су пропале у покушају да реше „Миленијумски глич“ (временски проблем са датумом) са компјутерским програмима у њиховим крстарећим ракетама и другим „паметним бомбама“, које је било немогуће програмирати после 31 децембра 1999, тако да су по његовим речима: „У новој верзији (тумачењу) `искористи то или ће пропасти` та оружја су морала да буду потрошена пре краја 99-те“. Другим речима, злочиначка НАТО алијанса је одлучила да у пролеће 1999 „истресе на Србију и Црну“ гору“ (да им не би „пропали“)- преко 50,000 разорних пројектила, који су у себи садржали најмање 10 тона радиоактивног осиромашеног уранијума и преко хиљаду касетних бомби… Сви знамо за тренутне и трајне последице такве варварске и криминалне одлуке НАТО алијансе, под чије скуте покушава данас да нас стави распамећени србски режим на челу са премијером Вучићем.

НАТО „истресање миленијумских бомби“ има трајне погубне, и готово несагледиве, последице по србску нацију…

Наравно да су оваквим „истресањем миленијумских бомби и ракета“ на малу балканску нацију водеће НАТО земље просперирале на дуже стазе. Дивљачко и криминално НАТО бомбардовање је резултирало у тоталну деструкцију наше привредне, саобраћајне и сваке друге инфраструктуре, довело до еколошке катастрофе, и поред масовног убиства и сакаћења хиљада цивила- довело и до најпогубнијих последица по нашу нацију, а то је трајна вишевековна радиактивност (десетак тона) осиромашеног уранијума, која данас сеје масовну смрт по Србији (готово да не прође седмица да не сазнам да је неко од мојих рођака, пријатеља или познаника напрасно оболео од рака!?)

Илегални НАТО рат и консекветна насилна промена легалног политичког режима у Србији (2000те, довођењем и ротацијом на власти искључиво прозападних марионета) су омогућили организовану западно-корпорацијску пљачку наших привредних и природних ресурса, „ментално штројење“ нације и постепено убијање националног идентитета и „промену свести“ (коју иначе активно промовише наш про-западни и про-протестантски премијер Александар Вучић) у Срба, код заплашене и деморалисане већине нашег народа. Да не спомињемо масивни „егзодус мозгова“ и депопулацију Србије од Срба- и репопулацију земље са страним и суседним етничким, а у последње време азилантским (исламским), елементима…

——-

ЗАКЉУЧАК

У овом елаборату професор Робертс указује и на чињеницу да су током илегалног НАТО рата против наше земље кршени „међународни ратни обичаји“, у ту сврху он цитира Високог комесара за људска права УН Мери Робинсон: „Током НАТО бомбардовања СР Југославије неоспорно је да је убијен велики број цивила, цивилне инсталације су биле мета напада са оправдањем да могу да имају дуалну војну сврху, а НАТО је дао себи за право да буде врховни судија тога шта је погодно за бомбардовање а шта није…“.

Робертс у закључку овог елабората указује и на то да су већина НАТО земаља, иако потписнице такозваног „Женевског протокола I“ из 1977 који захтева заштиту цивила и цивилне инфраструктуре током војне агресије, дефакто свесно прекршиле међународне норме на које су се саме обавезале- „било је много случајева да су војне активности оставиле озбиљне последице по цивилну популацију“, наводи овај професор.

На крају Робертс истиче следеће: „Узнемиравајући парадокс који је овде дошао до изражаја, јесте да је војна кампања против `етничког чишћења` у пракси резултирала у такво `решење` да већина косовских Срба буду трајно протерани са својих огњишта“

MiodragNovakovic2015

 

М. Новаковић

 

—-

Линк на оригинални текст:www.columbia.edu/itc/sipa/S6800/courseworks/NATOhumanitarian.pdf

facebookreporter.org/2016/02/23/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B5/

2 гласa