Мирјана Бобић Мојсиловић

ДА ја волим НАТО, и да сматрам да су жртве које су пале диљем Медитерана и Блиског истока, и шире, ништавне спрам светог циља те војне алијансе о ширењу на Исток; да ја мислим да су хорде избеглица које из разорених земаља крећу на Европу фантастична ствар за наталитет и економију ЕУ и да те миграције немају никакве везе са акцијама НАТО и америчке војске и да сам искрено убеђена да је то проблем земаља кроз које избеглице пролазе и ка којима хрле; да ја верујем да је за све крив огавни „Путин и Русија која, нажалост, постоји“; да сам убеђена да осиромашени уранијум којим су биле пуњене бомбе којима је засипана Србија уопште није толико штетан како то неразумно и тенденциозно објављују поједини злочиначки српски медији, који су ништа друго до бедне ратнохушкаче испоставе мрских ми путиноида; да сам уверена да су Срби заслужили бомбардовање, и да је то у ствари ништа спрам онога како је требало да буду кажњени; да ја верујем да Путин у ствари трује Хилари Клинтон, да се Обама заједно са својим генералима заиста бори потив терориста у Сирији, и да сматрам да су злуради и тенденциозни коментари да се то догађа некако свуда где има нафте, гаса, опијума или занимљиве стратешке позиције; да ја заиста не видим ништа страшно у подршци коју НАТО даје украјинској војсци која на амблемима има кукасте крстове; да ми свако ко се усуди да постави питање о разлозима хаоса у коме се свет који познајемо налази, одмах заличи на теоретичара завере; да не могу да схватим да постоје они који не виде сунце слободе које са собом носи НАТО; да ми је Гадафи увек био одвратан, нарочито онда када је дошао тренутак да му земље НАТО алијансе плате нафту коју су узеле из Либије; да ми је стварно ненормално што се толико инсистира на чињеници да Садам Хусеин није имао ни биолошко и хемијско оружје, и да се професор Кели који је те податке обзнанио, самоубио уз помоћ пријатеља два дана касније; да је Сирија прекардашила са опирањем да јој се по медитеранском сценарију уведе демократија; да ми је Алијанса најсветија српска реч; да верујем да та иста алијанса којој и сама припадам доноси демократију, слободу и мир, који кваре само проклети Руси, Путин и они који не могу да схвате размере среће и мира које гарантује НАТО; да са индигнацијом одбијам простачке коментаре да нема нигде више слободних избора и да се свет налази у трансформацији и добровољном ропству; да, искрено, не могу да објасним ничим другим до назадношћу и глупошћу то што Србија одбија да заволи Алијансу као другу мајку, јер јој је прва мајка – проклета Русија; и то, да верујем да је фантастично да је и Ердоган лепо могао да види снагу велике војне заједнице народа којој и Турска припада; и да сам потпуно обневидела од труда да глупе, примитивне и зле Србе убедим да се мало доведу у ред и напокон схвате да им ја лично, у име најсветије српске речи, Алијансе, доносим заштиту од свега; и да сам Јованка Орлеанка Новог прекрајања света, и да сам се Алијансом заклела у Бриселу и где треба, да ћу тај посао да им завршим, знајући да се то од мене очекује; и да су све очи НАТО-а упрте у мене, ја бих то мало другачије урадила.

jelena-milic-kapa

 

Не бих претила. Не бих вређала. Не бих говорила глупости. Не бих била агресивна. Не бих оставила утисак да сам нервозни гласноговорник фирме која је већ уништила пола света. Не бих одобравала бомбе по сопственој земљи. Не бих промовисала мир, претњама, ратом и мржњом.

Урадила бих све да глупи Срби помисле како је Алијанса дивна шанса да се буде у мом друштву. У друштву људи попут мене који су пристојни, добронамерни, љубитељи мира и противници конфликта, забринути за добробит човечанства, и нарочито малих народа, правила бих се да сам и сама таква. Да сам НАТО-злато. Мало бих се, можда, и насмешила. Не бих славила бомбардовање и показала бих бар зрно емпатије према оноликим хиљадама грађана ове земље, укључујући и децу, који су жртве епидемије рака. Узела бих стручњака да ме научи да у својим јавним наступима не дозволим да ико помисли да моја ароганција извире из адресе у мојој радној књижици. Учинила бих све што је у мојој моћи да Срби, некако, па макар и у најлуђем пијанству помисле, гледајући мене насмејану, добронамерну и пуну унутрашњег мира, да је моја Алијанса можда и нешто добро.

НАТО је у Србији исмејао сам себе, и можда је то и зато што онај ко промовише осиромашени уранијум, има осиромашени усрани ум.

Ипак, најлогичније је претпоставити да иза тог НАТО телевизијског блама, сто одсто стоје Руси. Ко се са овим не слаже, мртав је за мене, Алијансе ми.

Извор: Вечерње Новости

www.ceopom-istina.rs/vesti/nato-zlato/

 

Прочитај без интернета:
8 гласовa