Свијетлост се у младом свемиру можда кретала много брже него данас, сугерише нова теорија која би могла да оспори Ајнштајнову теорију о њеној константној брзини.

Жоао Магејжу са Империјал колеџа у Лондону и Ниајеш Афшорди са Универзитета Ватерло у Канади сматрају да је брзина свијетлости приликом рађања свемира била блиска бесконачној, када је температура космоса достизала невјероватних десет хиљада квадрилиона степени Целзијусових.

Магејжу на овој теорији ради од краја деведесетих, али је рад на ком је сарађивао са Афшордијем објављен тек јуче. Ако су ови научници у праву, то ће можда моћи и да се провјери и у такозваном потпису радијације у космосу која је преостала од Великог праска.

„Можемо рећи како су изгледале флуктуације у раном свемиру из којих су касније настале планете, звијезде и галаксије“, рекао је Афшорди за „Гардијан“.

Брзина свијетлости у вакууму сматра се једном од фундаменталних константи природе. Захваљујући Ајнштајновој теорији општег релативитета, уписана је у уџбенике физике прије више од једног вијека са брзином од 1.079.252.848,8 km/h.

Међутим, упркос томе што је општа релативност један од темеља модерне физике, научници знају да се данашња правила не би могла примjенити у вријеме када је космос био у повоју.

Магејжу и Афшорди новом теоријом жељели су да објасне зашто космос изгледа прилично једнолично и кажу да су свјетлосни зраци морали стићи до сваког угла свемира, јер би у супротном неки његови дијелови били много хладнији и гушћи од осталих. Међутим, чак ни уз брзину већу од милијарду километара на сат, свијетлост не би могла да путује довољно брзо, како би температуру у космосу довела у такву равнотежу.

Космолози, укључујући и Стивена Хокинга, предложили су теорију такозване инфлације, која подразумијева да је свемир настао готово у тренутку ширећи се невјероватном брзином.

Према тој теорији, температура космоса се изједначила прије него што је експлодирао у димензије какве има данас. Међутим, за теорију инфлације не постоје чврсти докази, као ни објашњење шта је покренуло тако снажно ширење и шта га је окончало.

Магејжу и Афшорди клоне се те теорије и баве се варијабилном брзином свијетлости. Према њиховим прорачунима, температура свемира у првим тренуцима његовог постојања била је тако висока да су се свијетлост и друге честице кретали брзином блиском бесконачној. Под таквим околностима, свијетлост је могла да стигне и у најудаљеније дијелове свемира и учини га прилично једноличним.

„Ако одете у рани свемир, влада температура у којој све постаје брже. Брзина свијетлости се приближава бесконачности и распростире се много брже од гравитације“, каже Афшорди.

Ипак, научници ће врло брзо открити да ли је свијетлост заиста надмашила гравитацију у раном свемиру. Теорија предвиђа јасне шеме у варијацијама густине раног свемира, што се очитава у такозваном „спектралном индексу“.

Научници у раду објављеном у „асопису „Физикал ривју“ предвиђају врло прецизан спектрални индекс од 0,96478, што је блиско посљедњој, „грубој“ рачуници од 0,968.

Наука никад не може потврдити ову теорију, али Афшорди каже да ако мјерења, која се обављају захваљујући савременим телескопима, током наредних пет година покажу другачији спектрални индекс, то ће оборити њихову теорију.

„Ако смо у праву, онда теорија инфлације не држи воду. Међутим, проблем с њом је тај што увијек можете да измјените неке њенове дијелове како би се она одржавала“, каже Афшорди.

Дејвид Марш из Центра за теоретску космологију на Кембриџу не одустаје од инфлације.

„Предвиђања инфлације на којима је радио Стивен Хокинг и остали космолози у посљедњих тридесет година тестирани су на основу космолошких опсервација и одлично издржавају тестирања. Многи научници сматрају инфлацију једноставним и елегантним објашњењем поријекла галаксија у свемиру“, сматра он, додајући да ће теорија Магејжуа и Афшордија тек морати да издржи пробу времена.

www.glassrpske.com/tehnologija/nauka/Naucni-rad-preti-da-obori-Ajnstajnovu-teoriju-relativnosti/223631.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa