У Српској академији наука обележено 75 година од оснивања логора Јасеновац уз упозорење да се геноцид не понови

ПОСТОЈЕ временске и географске тачке, одреднице пред којима пристојност налаже искључиво ћутање и погнуту главу, пред којима речи и наша моћ разумевања посустају и заправо губе сваки смисао. Јасеновац је недвосмислено такво место. И наш језик има једну страшну реч – стратиште – место на коме антрополошко, људско зло, уништава највредније – живот. Место чији беспрекорно огољени и неизбежни ужас нико није тако лапидарно дефинисао као што су речи српског старца упућене џелату: „Само ти, дијете, ради свој посао.“

Овим речима започео је своје излагање академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, на скупу у Академији, поводом 75 година од оснивања логора Јасеновац.

– Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то рађено. Извођачи злочина са свим презиром који заслужују ни у Јасеновцу нису били најстрашнији. Најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочинца.

Академик Василије Крестић говорио је о геноцидности хрватске политике, закључујући да је идеја о стварању велике етничке римокатолички чисте Хрватске надживљавала све државне, друштвене и политичке системе и да се као црвена нит провлачила од Анте Старчевића до Фрање Туђмана.

– Средина која систематски смањује број страдалих у геноциду и пориче да је етнички очистила Хрватску од Срба доказује да је морбидна и да заслужује да буде етнички разобличена, жигосана и осуђена од читавог цивилизованог света – оценио је академик Крестић.

СТРАДАЊЕ ДЕЦЕ

У ЗНАК сећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, приказан је и документарни филм – стравични призори страдања, посебно деце, у Јасеновцу и Сиску. Речено је да се процењује да је у НДХ страдало око 50.000 деце, од којих је 23.000 познато именом и презименом.

извор: Новости

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ