Београд – Амерички научник др Роберт Џентри, аутор књиге „Мала мистерија стварања“. Др Роберт Џентри, водећи светски стручњак из области радиохемије и геохемије дошао је до открића да су гранитне стене створене за неколико минута а не неколико милиона година, открића које је разбило у парампарчад теорију еволуције…

Замислите да директор компаније уручи отказ Николи Тесли. То би била ударна вест у свим светским медијима. Нешто слично се десило Др Роберту Џентрију, водећем светском стручњаку из области радиохемије и геохемије. Разлог? Откриће које је разбило у парампарчад теорију еволуције.

Оук Риџ Лабораторија у Америци је једна од најпознатијих лабораторија на свету из области радиохемије и геохемије. Стручњаци ове компаније се баве различитим пословима, а један од њих је безбедно складиштење нуклеарног отпада у основним стенама Земље – граниту. Водећи стручњак ове компаније, до скоро, био је Др Роберт Џентри који је објавио мноштво научних радова у најпознатијим светским научним магазинима. Али, једног дана му је уручен отказ. Разлог? Његова невероватна открића која оспоравају теорију еволуције, која се усудио да објави у најпознатијим научним часописима. И не само то. На суђењу у држави Арканзас, усудио се да буде сведок који је бранио увођење библијског концепта Стварања у школске програме.

Након избацивања са посла, Др Робер Џентри је написао књигу „Мала мистерија стварања“, која је објављена у Србији, а његова два видео материјала су преведена и објављена и код нас.

Због свега наведеног, замолили смо др Роберта Џентрија за кратак интервју.

Др Џентри, реците нам како је све почело у Вашем случају који је узбуркао научну и ширу јавност?

Рођен сам у либералној хришћанској породици у Америци и нисам се много занимао за питања научног доказивања тачности Библије, већ сам био хришћанин по веровању и било ми је важно да Бог постоји, али нисам улазио у детаље односа теологије и науке. Док сам студирао физику, приметио сам се да су се неки религиозни студенти бунили када је професор износио наводне доказе за еволуцију и Велики Прасак. Професор их је умиривао речима да је „можда Бог покренуо Велики Прасак и еволуцију, а да су дани Стварања уствари симболично приказани милиони година еволуције коју је Бог водио“.

Ја сам прихватио такво научно тумачење и касније као професор предавао студентима „еволуцију коју је Бог водио“.

Шта вас је подстакло да промените своје мишљење о еволуцији?

Једног дана пришао ми је човек који ме је питао да ли верујем да су 10 Божијих заповести истините. Одговорио сам потврдно. Онда ме је питао да ли заиста верујем да су дани Стварања симболички и да представљају милионе година еволуције. Одговорио сам потврдно. Онда ме је подсетио на речи једне од Заповести у којој се каже да треба шест дана да радимо, а седмог да се одмарамо „јер је Бог за шест дана све створио, а седмог је одморио“. Човек је наставио: „Ако дани Стварања симболички представљају милионе година, онда ова Заповест нема смисла. А ако она нема смисла, како можемо прихватити да и остале Заповести имају смисла.“

Био сам затечен и нисам знао шта да му одговорим. Моје веровање у Бога и посвећеност науци су доспели у велику кризу. Било би више него лицемерно да и даље студентима предајем нешто у шта нисам више могао да верујем – да су еволуција и Библија компатибилни.

Како сте решили проблем који је настао?

Пошто сам више веровао Библији него теорији еволуције, одлучио сам да истражим питање настанка Земље и њене старости. Дошао сам до невероватних открића и покушаћу сада да вам их приближим на један интересантан начин.

Већина људи је чула за витамин Ц. Њега производе биљке, а човек је одскора у стању да га прави у облику шумећих таблета. Ако таблету овог витамина ставимо у чашу воде, она ће почети да се распада стварајући мехуриће у води. Претпоставимо да је таблети витамина Ц потребан један минут да се потпуно распадне у води ослобађајући мехуриће.

Шта би се десило ако бисмо у чашу воде ставили таблету витамина Ц, а онда одмах чашу ставили у замрзивач? Замрзивачу би било потребно око 15 минута да заледи воду. Да ли би после 15 минута у залеђеној води пронашли мехуриће настале од распадања таблете?

Наравно да не, јер је процес распадања таблете много бржи од процеса залеђивања воде. Али, ако бисте видели чашу залеђене воде у којој се налазе ухваћени мехурићи таблете витамина Ц, шта бисте закључили? Једини могући закључак био би да је у питању неки модел замрзивача који је у стању да замрзне воду брже него што се таблета витамина Ц распадне – брже од једног минута.

Дакле, ако бисмо имали пред собом чашу воде са залеђеним мехурићима таблете витамина Ц, могли бисмо да извучемо најмање два закључка:

1. Неко је убацио таблету витамина Ц у чашу воде.

2. Вода у чаши се заледила за мање од једног минута, јер се у води налазе ухваћени мехурићи таблете која се распала.

Овај пример са чашом воде, таблетом витамина Ц и замрзавањем, навео сам да бисте боље разумели оно што сам открио.

Већ смо споменули да се у биљкама одвијају одређени процеси у којима се стварају витамини, а међу њима и витамин Ц. Са друге стране, у стенама се одвијају процеси где се одређени хемијски елементи распадају и на тај начин стварају одређени тип “мехурића” у стени.

На пример, у стенама често проналазимо милионе атома нестабилног урана, који су заједно груписани у микроскопски малој тачки, и који се распадају. Приликом распадања, они избацују мале честице на све стране (слика 1). Тако стварају оштећење у чврстој стени у облику мехурића. Неки нестабилни елементи се распадају у више корака, тако да често проналазимо по неколико мехурића који се налазе једни у другима. Уколико стену пресечемо по средини ових мехурића, на пресеку ћемо видети концентричне кругове (слика 2).

Неки нестабилни хемијски елементи се распадају брже, а неки спорије, али своје мехуриће распадања могу да оставе само у чврстој стени. Ако је стена течна, као што је то случај са усијаном лавом, онда они не могу да оставе мехуриће – на исти начин као што таблета витамина Ц не може да остави мехуриће распадања у течној, већ само у залеђеној води.

А сада да применимо наше знање о “мехурићима” на питање настанка планете Земље. Познато је да је највећи део наших континената сачињен од стене која се зове гранит (слика 3). Међутим, дуго времена није се знало како је настао гранит, јер се нигде у природи не може посматрати његов настанак, нити га је икада било могуће направити у лабораторији. Многи научници су зато прихватили претпоставку да је основна стена наших континената – гранит, настао полаганим хлађењем усијане лаве током више милиона година. И многи људи када помисле на настанак планете Земље, одмах замишљају усијану планету која се полагано хлади током дугих временских периода.

Међутим, ја сам открио нешто потпуно супротно. Наиме, на свим континентима широм света, у граниту, пронађени су мехурови распадања једног необичног хемијског елемента. У питању је полонијум, који се распада за само неколико минута (слика 4). То значи да је гранит морао да очврсне за највише пар минута.

Извршена су детаљна научна испитивања да би се проверило ово откриће и првобитни резултати су били потврђени. Тако је утврђено да наша планета није била усијана маса током више милиона година, већ је настала за веома кратко време – максимално за неколико минута!

Оно што је учинило ово откриће још невероватнијим, јесте да тип полонијума, који је оставио мехуриће у граниту, не постоји нигде у природи самостално, већ само као део неког већег ланца распада, као што је то ланац распада урана (слика 5).

Дакле, као што витамин Ц не настаје нигде у природи самостално, у виду таблете, тако ни овај тип полонијума не настаје нигде у природи самостално, као независан хемијски елемент.

У случају залеђене воде са мехуровима таблете витамина Ц, могли смо да изведемо два закључка. На исти начин и овде, у случају гранита за мехурићима овог полонијума, можемо да изведемо два јасна закључка:

1. Неко је убацио овај тип полонијума у гранит

2. Гранит је очврснуо за само неколико минута.

Треба истаћи да и поред бројних покушаја, нико до сада није успео да оспори ово откриће.

Ови закључци јасно указују на Онога који је убацио у полонијум у гранит и оставио нам доказе о стварању планете Земље за веома кратко време – управо онако како пише у Његовој књизи – Библији. Зато ја ова открића у граниту називам „отисци Божијих прстију“.

Како су ова открића утицала на Ваш проблем на послу?

Дуго година сам радио на складиштењу нуклеарног отпада у граниту, тако да сам узорке гранита могао детаљно да истражујем. Поред проналаска полонијумау граниту, који указује да је наша планета створена за кратко време, открио сам у граниту велике количине хелијума – гаса који брзо испарава и који би одавно испарио из гранита у случају да је гранит стар милионе и милијарде година. Али, велике количине хелијума и у најдубљим слојевима гранита указују да је наша планета веома млада, само неколико хиљада година – управо онако како тврди Библија.

У то време је дошло до судског спора у држави Арканзас, јер је та држава донела одлуку да се поред теорије еволуције у школске програме уведе и наука о библијском Стварању – позната као „креационизам“. Једна веома утицајна невладина организација – АКЛУ, тужила је државу Арканзас због такве одлуке, са образложењем да се том одлуком крши Устав Америке у којем се каже да су држава и религија одвојене.

Званичници државе Арканзас су чули за моја открића и позвали су ме да будем сведок одбране на суђењу – да браним државу од АКЛУ. Директор Оук Риџ Лабораторије, у којој сам тада радио, ми је дискретно скренуо пажњу да не будем сведок на том суђењу јер ће ми бити ускраћен даљи рад у Лабораторији. Ја сам ипак прихватио да будем сведок на суђењу.

Како је протекло суђење?

Првих седам дана су најпознатији еволуционистички научници у Америци, које је ангажовао АКЛУ, износили пред судијом наводне доказе за еволуцију. Сви најпознатији светски медији, не само амерички него и европски, извештавали су о „сјајним доказима сведока тужиоца“. Након седам дана ја сам изнео доказе за младу Земљу и скоро тренутно стварање наше планете. Нико од утицајних медија није о томе извештавао – само су локални медији написали кратке чланке у својим новинама.

Након мог убедљивог излагања, судија Овертон је позвао водећег светског еволуционисту из области геологије, Др Брента Делрипмла, да покуша да објасни моја открића. Др Делримпл је слежући раменима рекао да сада није у стању да објасни моје налазе у граниту и да је то у овом тренутку за њега „мистерија“. Али је још додао да „не треба да се око тога узбуђујемо јер ће наука ускоро сигурно успети да објасни ову МАЛУ МИСТЕРИЈУ СТВАРАЊА“.

Судија Овертон је прихватио овакво његово „објашњење“ и АКЛУ је на крају добио процес, а држава Арканзас је морала да одустане од увођења креационизма у школске програме.

Како сте дочекани на послу?

Убрзо ми је уручен отказ под образложењем да није потребно да се са мном продужава уговор о сарадњи и даљем раду.

У ком смеру се Ваш живот и научни рад даље одвијао?

Према речима Др Делримпла, о „малој мистерији стварања“, написао сам књигу „Мала мистерија стварања“ у којој сам објаснио своје доказе, а снимио сам и два видео материјала о младој Земљи и њеном брзом настанку.

Шта би био ваш закључак на крају?

Могу да поручим да је наука, нарочито у последњих неколико деценија, открила велико мноштво доказа који до детаља потврђују аутентичност Библије. Та открића имају велику важност за нас јер нас додатно уверавају у исправност Божјег концепта који указује да је питање морала питање среће, здравља и живота.

www.geopolitika.rs/

Прочитај без интернета:
21 глас