Јованка СИМИЋ

КАО и сваке године у ово време, пренуо се из своје петовековне тишине манастир Крушедол. Древна задужбина Бранковића на јужној падини Фрушке горе пригрлила је десетак хиљада људи који су се попут живе реке јуче васцели дан сливали овамо из многих места Србије, Републике Српске, Хрватске, Македоније…

На деветом сабору симболичног имена „Крушедолска звона,“ Његово преосвештенство владика сремски Василије служио је свету архијерејску литургију и парастос свим Србима погинулим у прошлом рату.

- Ово је сабрање српског народа из крајина, одакле смо на несрећу потерани са наших гробова и светиња – беседио је владика. – Зато освежавамо успомену на ту и све несреће српског народа, али и више од тога, сабирамо се да не заборавимо Бога, једни друге, нас саме.

Литургији су присуствовали и Недељко Тењовић, државни секретар и изасланик председника Србије Томислава Николића, председник Републике Српске Милорад Додик и председница ДСС Санда Рашковић Ивић.

- Јесу ли оно монаси? Јел тачно да они мало спавају и много се моле? – разрогачених очију пита основац из околине Лазаревца. Питања су упућена професору Новосадског универзитета Душану Мићићу, који овде, по благослову владике Василија, дочекује ђачке екскурзије. Тридесетак лазаревачких ученика довела је учитељица Биљана Арсенијевић и сви су радознало окружили проф. Мићића.

- Да, монаси се моле пет пута дневно – каже им Мићић и подсећа да овде почивају два српска патријарха и краљ Милан Обреновић.

Нарочито им указује на мајку Ангелину, жену последњег српског деспота Ђурђа Бранковића, чији празник се слави 12. августа „када сте ви на распусту и трчите безбрижно за лоптом, а овде се скупљају хиљаде људи да се помоле над њеним моштима“.

У том тренутку пристижу сународници из Македоније, у српским ношњама и са транспарентом „Српски вез, Куманово“.

Мало даље, у хладу ораха и храста, певачке групе упевавају репертоар и успешно, засада, одолевају мирису јагњетине и прасетине са ражња. О томе ће мислити после наступа на огромној, озвученој бини.

- Дрвар, Лапац, Петрово, Лапово ту се ори песма наоколооооо – пустио је глас Милан Баук из Книна. Долази скоро сваке године у Крушедол.

Раденко Дугоњић, родом из Бањалуке, живи већ годинама у Суботици. Са познаницима из завичаја упоређује живот тамо и овде. На примеру доктора који у Суботици чека 11 година посао, а у Бањалуци познаникова кћерка после завршене медицине већ има четири године стажа, рекло би се да је у старом завичају живот лакши.

Из сремског места Хртковци дошла је Јања Заставњиковић (80), родом из Босне. Удала се у Војводину педесетих година прошлог века, али дође да је жеља мине, да чује завичајни говор.

Жељка Бурсаћа немогуће је не уочити. На глави личка капа, на грудима мајица са ликом кубанског револуционара Чеа. Долази Бурсаћ из села Личка Калдрма, где су се Срби вековима борили за слободу, те изнедрили Гаврила Принципа, „нашег јунака кога желе сада да прогласе бандитом“

- Не стидим се ни Принципа, ни трагова Шесте личке, а ни Динарске дивизије, јер то су била четири брата од којих су двојица отишла у партизане, а двојица у четнике – даје до знања Бурсаћ поводом најновије партизанско-четничке „препирке.“

Бурсаћеве речи заглушује музика из звучника…

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:550668-%D0%9D%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B5

Прочитај без интернета:
0 гласовa