Сведочење Хермана Нојбахера

Лични Хитлеров пријатељ и њемачки координатор војне и цивилне власти за Балкан Херман Нојбахер у књизи „Специјални задатак на Југоистоку 1940-1945. Извјештај једног летећег дипломате”, која је објављена у Гетингену 1956.г., пише да је после распада Југославије „букнуо хрватски ратни поход освете и уништења православног српства, који спада у најсвирепије акције масовног убиства цијеле свјетске историје; то је била балканска освета према омрзнутом Балкану.”

Др Лазо Костић посебно потенцира следећи Нојбахеров цитат: „Православни рецепт усташког и поглавника Хрватске Анте Павелића, подсјећа на вјерске ратове, најкрвавије успомене: ”Трећина мора постати католичка, трећина мора напустити земљу, трећина мора да умре“. Посљедња тачка је извршена. Кад водећи људи усташког покрета тврде да су заклали милион Срба (укључујући ту и одојчад, дјецу, жене и старце), то је по мом мишљењу самохвалисаво претеривање. Према извјестајима који су мени стигли, ја цијеним број закланих без одбране на три четврти милиона.“

Нојбахер наводи да се ни Хитлер није слагао са тим хрватским злочинима над српским народом, истина, због тога што је сматрао да је тај народ превелик да би се могао истребити, али је чињеница да су се Њемци држали на извјесној дистанци у односу на хрватску геноцидну политику.

Један од шефова њемачке обавјештајне службе Вилхелм Хетл под псеудонимом Валтер Хагенобјавио је 1950.г. у Цириху књигу ”Тајни фронт„ и у њој описује како је само шачица усташа са Павелићем преузела власт у Загребу, али су имали подршку скоро цјелокупног народа и одмах су кренули у истребљивање Срба и Јевреја. ”Већ у љето 1941.г. узеше ужасне грозоте нечувене размјере. Читава села, као нпр. Војнић, чак читави предјели били су систематски уморени или су становници били присиљени да бјеже у Србију. Пошто се, по старој (погрешној) традицији, изједначује хрватство и католичка вјера, као и српство и православна вјера, то почеше православне да терају да пређу на католичку вјеру. Ово принудно „прекрштавање” је била управо форма по којој се вршило хрватизирање.„ И даље Костић цитира Хелта: ”Масакри Срба од стране усташа, посљедице предавања цјелокупне државне власти Павелићу и његовом кругу. и систем превјеравања српских православаца у католичку вјеру многе нагна у шуму… Усташе су масакром Срба учинили почетак бескрајних звјерстава.„

Хаген пише да су Њемци у више наврата протестовали због усташких звјерстава, да су неки њихови функционери били сувише благонаклони и болећиви према Павелићу, па наводи један конкретан примјер дистанцирања од хрватских злочина: ”Када су 1942.г. неки усташки прваци у Славонији извршили ужасна масовна убиства на тамошњем становништву, успјело је генералу Глезу толико учинити да ови терористи буду удаљени од очију јавности. Али Павелић није ни помишљао на то да кривце казни него их је још задржао у својој околини и примао њихове савјете… Ипак све до краја није било могуће да се усташке формације васпитају на правилно вођење рата; акције умирења које је њемачка војна снага предузимала увјек су осујећене бесмисленим изгредима усташке формације које су у њима учествовале, а ови изгреди произвели су више партизана него што су их војничке акције могле бацити ван борбе.„

Каснији предсједник њемачког Бундестага Еуген Герстенмајер писао је у својим ратним успоменама објављеним 1969.г.: ”Православни кругови у Србији су дубоко огорчени због поступка Хрвата. Усташе су приморале десетине хиљада Срба у Хрватској да пређу у католичку вјеру. Оним православцима који су се томе противили масовно је пререзано грло (ово треба буквално схватити) или им је сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље. О снажном узбуђењу због звјерских поступака Хрвата говорено ми је и у њемачким круговима у Београду. При том се негодује и због тога што се Хрвати позивају да та убиства врше под окриљем, односно по одобрењу њемачког Рајха. Срби који су масовно и без икаквог иметка протерани из Хрватске, изгледа да се у свом очајању у највећем дијелу придружују бољшевичким устаницима, чијем ће покрету, ако се ствари буду даље овако развијале, вјероватно прићи и национални кругови, који усљед многобројних кружећих вијести о злочинствима почињу да губе главу.„

Полемишући са једним католичким свештеником и негатором хрватских злочина, професор славистике из Граца и њемачки капетан у току рата, Јозеф Матл, писао је 1958.г.: ”Усташка влада настојала је да, уз помоћ њемачког „Вермахта” побије и истреби Србе у Источној Босни, па да онда кривицу свали на зле Њемце. Моја је тежња проистицала из мог службеног задатка, да Источну Босну, која је тада била војно-стратешки подређена заповједничкој сили њемачког генерала у Србији, пацификујем и нормализујем како бих учинио крај растућој анархији, која је била посљедица усташког касапљења српског становништва. Ми имамо доказа о томе и знамо и својим смо рођеним очима гледали шта се дешава тамо у Босни… Уосталом, један противсвједок вашим тврђењима јесте и један професор Бечког универзитета и предсједник Католичке акције који је у то време, као командант пука на Дрини, наредио да се отвори ватра са српске обале на усташе, кад се видјело како ови и домобрани хоће да бацају српске жене и дјецу у хладну Дрину. Ја сам видјео ту изгладњелу дјецу коју је спасла наша војска и подијелио сам им и свој посљедњи комад хљеба. Вјерујете ли, као доктор теологије и католички свештеник, да је то хришћански? Или сте мишљења да је католички и хришћански само оно што Хрватима политички користи! Ви можете и даље да представљате усташке Хрвате као ваљане, невине јагањце.“

Глеза фон Хорстенау и његови записи

istina.at/index.php?option=content&task=view&id=1186&Itemid=

www.vaseljenska.com/misljenja/nemacka-svedocanstva-o-hrvatskom-genocidu-nad-srbima/

0 гласовa