До референдума у Српској остало је још нешто више од два мјесеца. Од дана заказивања, чему претходе краће формалне и техничке процедуре, треба да протекне 50 дана. Међутим, и даље се са свих страна постављају питање: „Да ли ће Српска опет одустати под притисцима Запада?“, „Да ли ће њен предсједник поново попустити пред пријетњама?“, „Да ли ће Путин и овог пута заштитити Додика?“

Погрешно питање на криву адресу! Актуелна власт у РС је већ једном прије четири године била заказала, а затим одложила референдум са истим питањем враћања отетих правосудних надлежности. Опозиција је у прошлогодишњој предизборној кампањи на то подсјећала бираче као на недосљедност, опортунизам и кукавичлук власти. Али, када је одмах послије избора нова/стара власт реактивирала референдум и када су услиједиле негативне реакције западних земаља, то, међутим, није позитивно вредновано као досљедност, принципијелност и храброст. Напротив, скупштинска мањина је референдум оцијенила као сувишан политички авантуризам, ризичан по опстанак Републике Српске и уздржала се од гласања.

Шта се, у ствари, дешавало те 2011. године? Заказивање референдума као „антидејтонски чин“ оштро је напао високи представник Инцко у свом редовном извјештају за Савјет безбједности УН. Тражио је одговарајућу резолуцију или бар јединствену осуду, што је подразумијевало радикалне консеквенце по РС и њено руководство. У драматичној расправи на Ист Риверу, неизвјесној по судбину Српске, САД су подржале високог представника, Русија се успротивила, а амбасадори земаља ЕУ су се колебали. Сутрадан је Кетрин Ештон, комесарка за спољну политику и безбједност ЕУ, пожурила у Бањалуку и с Додиком се договорила да захтјеви Српске буду ријешени другим механизмима. Умјесто референдумом, српско-бошњачким дијалогом, уз усмјеравање бриселског комесара за проширење Штефана Филеа.

Тај „структурисани дијалог“, како га је крстила баронеса Ештон, јесте одмах започео, али је, одбијањем бошњачке стране, убрзо и застао. Евроадминистрација није показала довољно одлучности да казни Сарајево, ни досљедности да тај процес доведе до краја у корист Бањалуке. Након четири године узалудног чекања, власти у Српској напросто су одлучиле да поново ствар преузму у своје руке и одмрзну референдум како би одлука Народне скупштине РС била ојачана непосредним изјашњавањем народа.

Иако је доласком комесарке Ештонове у Бањалуку „на ноге Додику“ Брисел још у мају 2013. практично признао легитимитет српског захтјева да отето правосуђе буде враћено у ентитете, реакција ОХР-а, амбасада САД и водећих земаља ЕУ у БиХ била је као да први пут чују за референдум, па су непријатно изненађени. Непријатност је била тим већа што је Министарство спољних послова Русије одмах саопштило да Српска има право на референдум.

Западна аргументација је, истина, нешто промијењена у односу на ону ранију. Референдум о враћању само једне од бројних отетих дејтонских надлежности сада је проглашен референдумом о сецесији, попут оног у Шкотској и Каталонији. Декларација СНСД-а о могућој будућој трансформацији БиХ у унију три самостална ентитета проглашена је одлуком власти Српске да прогласи независност и растури међународно признату државу.

Ипак, најзанимљивији су аргументи високог представника. Прије четири године Инцко је говорио да „Додик референдумом хоће да поништи све што је међународна заједница послије Дејтона постигла у БиХ“, а тада, као ни касније, није објаснио шта је то постигла сем што је систематски рушила Дејтон.

Сада, према ријечима истог Инцка, проблем с референдумом јесте у томе што је, наводно, у супротности с одредбама Дејтона. А пошто својевремено ни ОХР, као ни Американци и Бошњаци нису дигли глас против структурисаног дијалога као легалне замјене за „нелегални“ референдум, било би логично да заједно потраже Ештонову и Филеа и упитају шта би с обећањем ЕУ да ће захтјеви Републике Српске бити ријешени и без референдума. Своје притиске и пријетње требало би да преадресирају с Бањалуке на Брисел.

До референдума има још најмање два мјесеца, што је више него довољно да се структурални дијалог не само оживи него и приведе крају. Једном обманута Српска неће прихватити ријечи него дјела, како то они воле да кажу „недосљедним и лажљивим Балканцима“.

pressrs.ba/info/kolumne/nenad-kecmanovic-eu-na-referendumu-u-rs-26-10-2015

5 гласовa