„Сви услови за несметано функционисање колонијалне власти и криминалне радње су остварени, јер НАТО јуришници и домаћи издајници не „ударају“ на кочоперног младића, већ на немоћну старицу неспремну да се брани“.

Неопходна реабилитација ЈСО
Фото: јединица за специјалне операције    

Акција „Сабља“ и ванредно стање после убиства премијера Ђинђића, оно што Зорану Живковић и читава досманлијска структура и данас представљају као низ фантастичнх акција и одлука, понос и дику, послужила је истовремено и за прогон стотина политичких неистомишљеника и обрачун са криминалцима невољним да раде за одређене структуре.

Звучи апсурдно, али стоји чињеница да се злоупотребљена држава, обрачунала тада и са самом државом: жигосан је сваки припадник Јединице за специјалне операције и кроз невиђену хајку медијску хајку, тај елитни састав представљен је као разуздани олош под оружјем. Након распуштања ЈСО, стотине и хиљада оних који су часно носили црвену беретку служећи Србији, деградирани су, понижавани и наставили живот са метом на грудима и крстом на леђима, уместо са орденом на грудима.

Уместо да животне приче многе од тих момака, које су у поступцима водили част, патриотизам и професионалност, буду исписане у страницама какве збирке великана, преписане су из „Све ће то народ позлатити“.

Дакле, да резимирамо: након што је низом квислиншких одлука војска у складу „усаглашавања“ са НАТО-ом сведена на ниво ловачког друштва, полиција осиромашена и доведена пред просјачки штап, жандармерија окрњена насилним кадровским променама и подметнуим аферама, избачен је и ЈСО, последњи бедем одбране у који народ има поверење, а од којег непријатељ има страх.

Сви услови за несметано функционисање колонијалне власти и криминалне радње су тако остварени, јер НАТО јуришници и домаћи издајници не „ударају“ на кочоперног младића, већ на немоћну старицу неспремну да се брани.

Зато коалиција Родољуби, као друштвено одговорна, патриотски оријентисана и националној доборобити посвећена, инсистира не само на поновном формирању Јединице за специјалне операције као институције од огромног безбедносног и статусног значаја, већ и на потпуној рехабилитацији стотине њених чланова који нису имали везе са криминалним активностима.

И, за крај, питање о којем сви морамо мислити: када назови „избеглице“ и прикривени џихадисти крену да машу Калашњиковима као у Паризу, разносе се као у Анкари или силују као у Келну, ко ће те бранити: Зоран Живковић из свог винограда, његов политички побратим Александар Вучић (редовни корисник истог тог винограда) или момци који су са химном на уснама и грбом у срцу гинули за Србију 20 година?

Томислав Ловрековић,
Председник „Покрета“


Извор: КМ Новине
3 гласa