Каже да је довољно и понижена и преплашена да би јој се име „вукло“ по медијима, па зато инсистира да уместо правог имена користимо псеудоним.

Зато ћемо је звати Оливера. Ова Београђанка је универзитетски образована жена средњих година која живи у трочланој заједници и до 2012. је имала стални посао, каријеру, углед у друштву и навику да прво што уради када јој „легне“ плата – до последње паре исплати сваки рачун. Пре пет година је добила обила отказ и од тада до данас куца на сва врата како би било шта радила. Куца, али јој нико не отвара.

– Конкурисала сам и за кафе куварицу, магационера, али ништа. Или би ме љубазно одбили или не бих заслужила чак ни одговор. Од 2012. до 2014. сам, што од уштеђевине, што од позајмица, и даље уредно плаћала рачуне, а онда сам престала. Једноставно, није више било одакле. Дугови су почели да се нагомилавају и убрзо је стигла и прва тужба, па решење да сам Инфостану дужна око 250.000 динара. Како од нас троје у домаћинству примања остварује само један члан, приватни извршитељи су издејствовали административну забрану да се сваки месец одузима две трећине од тог новца. У пракси, од 28.000 динара, месечно 19.000 оде на рату дуга – вели наша саговорница.

Свесна је да су проблеми с отплатом ове тужбе тек кап онога са чим ће се тек сусрести уколико се нешто драстично не промени.

Бесплатна помоћ

Комитет правника за људска права Јуком (YУЦОМ) једина је невладина организација која је увела 24-часовни број телефона за бесплатну правну помоћ. Правни саветник у овој организацији Милан Филиповић каже да у просеку имају један-два позива дневно, али он има утисак из године у годину повећава број људи који се обраћају због дугова комуналним предузећима.

– Успевамо тек половично да помогнемо, јер нам се обраћају обично када су исцрпљене све правне могућности, а они више немају новца да плате адвокате и налазе се у безизлазној ситуацији. Ипак, сваки случај је посебан, па некада успемо да се договоримо са извршитељима, извршимо одређени притисак. Али, и тамо где не успемо, не значи да смо одустали, јер сваки предмет који прихватимо да радимо означавамо као „стратешки случај“ и служи нам како бисмо предлагали побољшања и измене појединих закона – каже Филиповић.

– Упала сам у врзино коло из кога је једини излаз да нађем посао и са извршитељима или Инфостаном склопим споразум о репрограму дуга. Све друго, свесна сам, води директно у провалију, јер ће се дугови и тужбе само нагомилавати. Не прође дан а да не легнем у кревет с мишљу – шта ако ми сутра закуцају на врата и кажу да морам да се иселим. Ипак, по природи сам борац и не предајем се. Од када се пробудим почињем да јурим огласе за посао, да зовем, препоручујем се. Истовремено, обигравам час Инфостан, час судске извршитеље како би неку рату дуга пролонгирали или „разбили“ на мање. Знате, има ту заиста дивних људи, оних који разумеју ситуацију у којој сам, али има и оних за које је мој случај само број једног предмета и ништа више од тога – вели Оливера.

Предраг Савић, некадашњи помоћник министра правде, а сада успешан адвокат, истиче да је реч о веома озбиљном проблему, али да је добра вест та што је Суд за људска права у Стразбуру недавно донео недвосмислену пресуду да због дугова за Инфостан или мобилне услуге, дужници не могу да остану без станова.

Све очи упрте у Стразбур

– Сви који су имали или имају овакав проблем потребно је да најпре испуне процедуру, односно обрате се свим домаћим правним инстанцама, а затим и да државу туже Стразбуру. У тој групи за сада нису и они грађани који су остали без станова на основу кредита у швајцарцима, али велике су шансе да се и тај проблем реши у судским поступцима у којима ће се те банке тужити због вишеструко штетних уговора и очигледно зеленашких камата. Уверен сам да ће на овај начин, преко суда, шансу да поврате стан добити и они којима је у међувремену одузет – истиче Савић.

– То ће за убудуће омогућити пресуда Суда правде у Стразбуру која је пре неколико месеци донета у предмету „Зоран Васкрсић против Словеније“. У тој пресуди је недвосмислено закључено да због комуналних дугова станови или куће не могу бити предмет намиривања потраживања. Васкрсићев стан је продат због почетног дуга за воду од 124 евра, а Словенија је на крају осуђена да му плати 85.000 евра на име претрпљене штете – истиче Савић и додаје да ће на основу ове пресуде убудуће морати да делају и судови у Србији, али и региону.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/655645/Nepravda-u-reziji-drzave-2-U-corsokaku-posle-otkaza

5 гласовa