Откад су Вучич и Николић основали СНС Србија нема реалну опозицију ни алтернативу ММФ-у и ЕУ. Мислило се да ће повратак Шешеља из Хага променити ситуацију, надали смо се да ће Шешељ разоткрити нешто из прошлости Николића и Вучића што би им могло пољуљати позицију међутим ништа од тога.

Са друге стране Двери који организују протестни марш 21. марта са ДСС и СРС такође немају никакве идеје куда да плови овај брод. Једина им је прича против ММФ-а и ЕУ-а али конкретне кораке ка побољшању и оздрављењу друштва немају ни они.

Демократе као највеће зло што се десило после Милошевића нико не резонује. Осим у Зајечару у претходних неколико дана њихова активност је сведена на Твитер као и Шешељева. Они међусобно тапшу једни другом не видећи да им се сви смеју као и последњи очајнички покушај Пајтића са владом у сенци да као ваљда запрети републичкој влади. Овде једина влада која више није у сенци је ММФ, Европска Комисија, Сорош, Масони, Ротшилди и амбасада САД. Укратко сви богаташи који ће сваког одавде да поткупе лагодним животом за њихове циљеве који су у супротности са циљевима грађана као некада подметнуте економске стручњаке из Г17+. Данас и даље владају они лопови који су прошли обуку уништавања у Економском Институту и компанији Deloitte Touche, али из сенке финансијама и везама.

Сва активност свих странака у Србији се може свести на активност председника одељења из средње школе. Теме и идеје се преписују међусобно а реалне акције нема никакве. Стотине новинских портала су изникли али опет нема ништа да се прочита на њима јер сви медији раде за своје налогодавце, и у Србији не постоји независни медиј или избалансиран између ЕУ и Русије. На крају се дошло до плаћања ботова само да се остали покрадени народ убеди да му није тако лоше као што јесте.

Даље стоји чињеница да ниједна странка не ради ништа између избора. Ниједна странка се не бори за социјалну правду, окупирање покрадених фирми приватизацијом, протестом испред банака, масовним узимањем кредита и не враћањем у циљу банкротирања банака, притиском на лош рад лекара протестима или снимањем корупције. НЕ. Свака странка као и њихови ботови су само салонски посматрачи представе у режији наведених институција и богаташа. Ниједан члан партије неће да иступи и уради оно што је његова сврха а то је приказивање лошег рада владе на конкретним примерима из простог разлога јер и они намеравају исто то да раде.

radnici kragujevaczastava
Свака странка као и њени чланови знају и на локалном нивоу ко је како и колико украо и ти лопови не подносе никакав притисак заједнице иако су од ње украли, углавном приватизацијом и злоупотребом положаја. Не мора локална СРС или Двери странка да се бори против ММФ-а, већ могу директном акцијом издејствовати промену на њиховом нивоу, приказивањем трошења новца локалне власти, непотизма, запошљавањем родбине, намештеним конкурса и осталим већ уобичајеним радом локалне и градске власти. Али наравно за то је потребно да неко из тих странака има идеју а затим и храброст да устане за своја права као и права осталих грађана. За то је потребна промена свести из трута у радилицу а познато је да у Србији мало ко жели да ради када грађани виде како и колико власт краде.

Сви чланови странака као и све странке само чекају умор грађана који су бомбардовани плаћеним новинама да владајућа коалиција или странка изгуби на рејтингу и да онда они, не освоје власт, већ да им владајућа гарнитура преда власт коју ће они исто обављати за исте оне намеснике као и све оне претходне па чак и до обожаваног Тита за којег се још увек не зна чији је био агент да ли руски или енглески и колико су му кредита богаташи са запада дали исти они што су и финансирали октобарску револуцију у Русији 1917. преко Троцког.
Локални председници странака су често у дилу са владајућом гарнитуром, или је њихова родбина запослена код владара или имају заједнички бизнис и лоповску прошлост. Зато нико са новом идејом и не може да се пробије у већ постојећим трулим странкама без обзира колико да их има већ може једино прављањем нове и крађом незадовољних чланова из постојећих, којих наравно у свакој странци има већина, јер не може странка поготово у опозицији да обезбеди ни већини а камоли свима оно што им треба.

У Хрватској Живи Жид је својом акцијом окупирања објеката и ремећења рада извршитељима пасивном агресијом који су банке преко суда одузимале преко суда ипак учини нешто. Банке су решиле да најсиромашнијима опросте дуг који имају до 35.000 куна а то је 60.000 грађана Хрватске. Код нас иако су извршења одавно почела и станови се одузимају због дугова такве акције нема. Маса је још увек разочарана дешавањима од 5. октобра и нема намеру да дигне свој глас ни да почне јавно стрељање, већ ће молити бога да њих не позову уза зид а стрељанима ће се смејати.

politicari-idite-u-_n

Консолидација опозиције није видљива у некој ближој будућности а како изгледа и ако је буде биће плаћена као и Отпор од стране америчких невладиниг институција ‘Фридом хаус’, ИРИ (Међународни републикански институт), НЕД (Национална задужбина за демократију) и Амерички институт за мир. У мејлу аналитичара Стратфора из 2007. године наводи се да су ове организације, уз НДИ (Национални демократски институт) и „Институт Алберт Анштајн”, оптужене да стоје иза побуна у Србији (2000), Грузији (2003), Украјини (2004), Азербејџану (2005), Киргистану (2005), Белорусији, Узбекистану и Таџикистану (2005-2006).

Једини излаз из дужничког ропства је локалном акцијом нестраначких људи као у Шпанском граду Маринела у којем нема полиције ни криминала, плате износе око 1.200 евра, док станарина износи свега 15 евра. У том граду од око 2.700 грађана одлуке се доносе демократским путем на недељним састанцима и док остатак Шпаније муку мучи с незапосленошћу, у Мариналеди је остварена готово пуна запосленост и просечна месечна плата за запослене износи 1.200 евра месечно. Једном месечно у граду се обележава тзв. „црвена недеља“, када неко на састанку изнесе идеју о томе како би град могао постати још бољи или лепши. Ако идеја буде прихваћена, волонтери обаве тај посао.

На републичком нивоу се овакве ствари не могу десити јер има превише нивоа корумпираности и грађани не могу да директно утичу на људе који воде институције. Последњи пример је грчки премијер Ципрас који је од свих револуционарних тачака како да препороди Грчку и отера економско-геноцидну тројку ММФ, ЕК и ЕЦБ испунио само ону да врати дуг ММФ-у. Његов покушај искрен или не је пропао управо због постојања прегршт институција које ометају праву вољу грађана као и њихово право на квалитетан живот и живот уопште. Аргенитна је успела да се отргне ММФ ланцима али тек кроз декаду враћања дуга док је Ципрас мислио преко ноћи.

Sloga bice poraz vragu 700

Зато је полагање наде у државне институције равно самоубиству заједнице јер нико неће да ради за корист грађана осим самих грађана. Оно што је потребно није још једна странка која ће да преписује од свих других „ЕУ или Русија“ програме већ самоорганизовани грађани који ће решавати конкретне проблеме везане за њихову локалну заједницу и хватања у коштац са локалном корупцијом, приватизацијом и непотизмом. До тада 50% грађана која не гласа нити има икакве користи од било које странке неће видети побољшање већ параду лопова, хомосексуалаца, старлета и ускоро параду масона као у Енглеској.

За Магацин: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд

www.magacin.org/2015/03/12/nevidljiva-opozicija-i-nasilna-vlast/

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ