Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата.

– Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског одзива и прилично кратак рок од када је изложба најављена, и потом отворена. Ако је циљ био да се придобије пажња важних америчких и других западних медија, онда се то овом приликом није остварило. Требало је радити организованије и систематичније. Не слажем се с оценом да је изложба била промашај и слично, али истина је, могло је се све то урадити још много боље.

Саговорник „Вести“ је добио позив да путује у САД са делегацијом САД, али није било времена за добијање америчке визе јер је држављанин Србије.

– У питању су били и трошкови путовања и смештаја. Наиме, претходни боравак у октобру у Београду сам сам платио, а пут у Њујорк, како ми је било речено у МСП-у у неколико наврата, требало је да буде о трошку државе. Испоставило се да је трошкове требало сам да покријем, што је било немогуће у континуитету. Требало је узети у обзир да сам једини српски представник из Немачке активно укључен у овај пројекат.

Др Видојковић је, као део тима историчара експерата, сакупио неколико докумената из немачких архива.

– Хитлер је, према тој грађи, у потпуности подржавао Павелића у његовој патолошкој мржњи према Србима. Зверства усташа су у почетку немачке дипломате и официри Вермахта правдали недовољном дисциплином усташа. Али, још током 1941, схватили да су усташе кривци за хаотично стање у НДХ, које су управо они сами изазвали својим бестијалностима, што је српски народ приморало на устанак.

Усвојити резолуцију

– Саставио нацрт резолуције о осуди усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током НДХ. Крајње је време да Скупштина Републике Србије донесе овакву једну резолуцију. Не можемо да очекујемо од света да осуди овај геноцид, ако га Србија прва не осуди, као што је то већ Република Српска учинила прошле године – сматра угледни историчар.

Било је појединих протеста, наводи наш саговорник, чак су Немци и хапсили усташе:
– Али, главна реч је била Хитлерова. Тако су усташе могле даље да спроводе свој крвави пир у Јасеновцу, али и на читавој територији НДХ. Примере таквих докумената сам пронашао у немачким едицијама архивске грађе. Од тога је настао 31 пано. Сматрам да треба извући поуке како би следећи пут ова изложба добила пажњу коју заслужује.

Осудити усташтво

– Ова изложба треба да се прикаже и у Минхену, Берлину, Бечу, Риму, Паризу, Лондону и другим градовима, али и у региону. Светска јавност треба да се упозна са чињеницом поред пошасти као што су нацизам и фашизам постоји и усташтво, које такође треба да буде осуђено, како покличи попут „За дом спремни“, „Србе на врбе“ или „Убиј Србина“ не би више могли да прођу некажњено. Поред нас историчара, уметника и других, државне институције треба да пруже максималну подршку овом пројекту, исто тако као и СПЦ и САНУ – истиче др Видојковић.

Нисмо понижени, већ поносни

Поводом текста „Зид ћутања око Јасеновца“, дописништву „Вести“ у Београду стигло је реаговање преживелих логораша Јелене Бухач Радојчић и Гојка Рончевића Мраовића. Мада су они путовали у организацији Министарства спољних послова, њихово писмо прослеђено нам је са мејла председника Одбора за дијаспору и Србе ван Србије Ивана Костића, такође учесника скупа у Њу Џерзију.

Овом писму претходила је нескривена љутња и замена теза организатора изложбе, незадовољних писањем нашег листа, који је добронамерно указао на пропусте који су довели до тога да истина о усташким зверствима у НДХ остане медијски готово непримећена.

Некадашњи логораши оштро критикују једног од саговорника „Вести“, активисту из Париза др Симу Мраовића који је ову њујоршку манифестацију окарактерисао као „обману народа и понижење жртава“, јер како наводе тај догађај је био „историјска мисија, прва након 70 година“.
Нема изложбе на сајту УН

На званичној веб страници централе УН у Њујорку постоји и део посвећен изложбама. Ту се не спомиње изложба о Јасеновцу. Наведена су само три догађаја: Изложба „Моћи нацистичке пропаганде“ (излагач Амерички меморијални музеј холокауста из Вашингтона, од 12. 1. до 5. 3. 2017), затим фото изложба УН „Силовања у конфликтима“ (од 30. 1. до 28. 2. 2017), као и најава поставке „Жене у кризама“ (од 9. 3. до 16. 4. 2017).

– По први пут се нисам осећао „понижено“ као српска жртва НДХ, раме уз раме са жртвама нацизма и фашистоидних идеологија Другог светског рата, већ сам осећао да седим на месту достојном човека, у УН, светској организацији за мир – написао је некадашњи логораш Гојко Мраовић и додао да су он и Јелена Радојчић били „у првом реду у УН са Јеврејима из целог света“.
Било је, додаје он, више од 1.000 људи из разних земаља и дељени су материјали о Јасеновцу.

– И Срби су били жртве. Поносни смо што смо, у нашим 90-им, такву почаст доживели и што су нам из Института за холокауст из Израела и Института за Јасеновац из Њујорка приредили плакету, коју нам је уручио изасланик премијера Србије Владимир Божовић. Срели смо се са преживелим дечјим логорашем из НДХ, др Давидом Алкалајом који је такође примио плакету на отварању изложбе у Џерсију – наводе они.

Поново су, како тврде, поносни и што су то „доживели, баш и нарочито сада када јеврејска, српска и ромска заједница и антифашистичке организације у Хрватској бојкотују са правом државне церемоније Јасеновца и Дана холокауста, а након што је подигнут споменик За дом спремни усред Меморијалног комплекса Јасеновац“.
Д. Декић

Из свих углова

„Вести“ су изложби у Америци, у издању од 9. фебруара посветиле две стране из три различита угла: Управе за дијаспору МСП, парламентарног Одбора за дијаспору и Србе ван Србије и представника српске дијаспоре.
Овим смо уважили читаоце које је занимало зашто је манифестација слабо репрезентована у јавности, због чега је српска делегација која је путовала у Њујорк била бројнија од новинара и како се десило да дијаспора није обавештена о манифестацији. У изјави за наш лист, председник Одбора за дијаспору и Србе ван Србије Иван Костић је оценио да је „држава Србија морала да уложи више напора и да боље репрезентује велики догађај“.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/633346/Nije-promasaj-ali-ni-pun-pogodak

2 гласa