У МАТИЦИ СРПСКОЈ У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „СЕДАМ ЊЕГОШЕВИХ САХРАНА“

 

  • Протојереј-ставрофор Момчило КРИВОКАПИЋ: „Иза приче на Ловћену је мала капелица, Његош је велики, за њега треба грандиозни споменик, заправо се припремало прављење већег гроба, за Његошеву нову смрт“
  • Проф. др Владимир БОЖОВИЋ: „Нема ни трунке сумње да Његош отпаднике од вјере прађедовске види искључиво као нарастајуће ћелије, окупационе силе… Нови припадници ислама нису само свјежи дјелови исламске вјерске заједнице, већ органски дио нарастајуће исламске државе“
  • Живко ПЕКОВИЋ: „Његошева капела, коју је разорила Аустроугарска монархија, обновљена је 1925 године, у доброј мјери заслугом једног Морачанина. Тадашњег Митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића. Скоро сто година након тога, једног другог Морачанина, Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког, г. Амфилохија, допала је у дужност још тежа и света обавеза. Да капелу заједно са вјерним народом Црне Горе обнови“
  • Коаутор Слободан КЉАКИЋ: „Првобитни наслов књиге био је Шест Његошевих сахрана. Зато што је Његош шест пута сахрањиван. Онда смо ми одлучили да наслов ове књиге буде Седам Његошевих сахрана, са надом да ће седма бити коначна“
  • Митрополит АМФИЛОХИЈЕ: „Сада ова како је ја сада називам, у Брозовом Јајцу рoђена, филџан-авнојевска Црна Гора признаје независно Косово. А Његош у оковима чами у тамници, и одатле говори: надање је наше закопано на Косову у једну гробницу… Након што се обнови Његошева капела на Ловћену, Црна Гора ће кренути путем обнове и духовне, моралне и свеукупне у свим областима човјековог живота. Богу се помолимо и биће тако“

У ПРЕПУНОЈ сали књижаре Матице српске у Подгорици 24. јануара одржана је промоција књиге „Седам Његошевих сахрана – Ка Његошевом коначном почивалишту“ аутора Слободана Кљакића и покојног Ратка Пековића.

На промоцији коју су организовали: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Братство Пековић, Издавачка кућа Јасен из Београда и ТВ ИН4С, говорили су: Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, проф. др Владимир Божовић, Јован Јоцо Маркуш, Живко Пековић, као и коаутор Слободан Кљакић.

Увод у сами разговор о књизи, као и о свим дешавањима која су пратила вандалско рушење Његошеве капеле, дао је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић.

Говорећи као свједок времена, Отац Момчило је веома јасно свим присутним демистификовао шта се заправо крило иза приче, коју је тадашњи режим сервирао народу Црне Горе.

„Иза приче на Ловћену је мала капелица, Његош је велики, за њега треба грандиозни споменик, заправо се припремало прављење већег гроба, за Његошеву нову смрт“, истакао је Отац Момчило.

        Узевши у обзир да актуелни режим у спрези са некомпетентним научницима и истраживачима, као и припадницима других религија, годинама Његоша проглашава геноцидним пјесником, нешто више о Његошевој перцепцији „отпадника од вјере прађедовске“ казао је проф. др Владимир Божовић. Он је свим присутним пружио на увид и доказе, поткријепљене савременим научним тезама, које не само да потврђују Његошеве ријечи и дјела, већ и разобличавају све клевете које су му протеклих година пришиване.

„Нема ни трунке сумње да Његош отпаднике од вјере прађедовске види искључииво као нарастајуће ћелије, окупационе силе. А да је то потпуно исправно имамо потврду и у науци. Према историјској исламској доктрини, нови припадници ислама нису само свјежи дјелови исламске вјерске заједнице, већ органски дио нарастајуће исламске државе“, рекао је Божовић.

У наставку вечери представник братства Пековића, Живко Пековић својом бесједом хронолошки је поменуо историјска дешавања и девастације које су пратиле Његошеву завјетну капелу, притом посебан акценат стављајући на то каква дужност и света обавеза чека народ Црне Горе, да је испуни.

„Његошева капела, коју је разорила Аустроугарска монархија, обновљена је 1925 године, у доброј мјери заслугом једног Морачанина. Тадашњег Митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића. Скоро сто година након тога, једног другог Морачанина, Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког, г. Амфилохија, допала је у дужност још тежа и света обавеза. Да капелу заједно са вјерним народом Црне Горе обнови, и то исту онакву какву је Његош саградио, и посветио своме стрицу Светом Петру Цетињском“.

Говорећи као лични свједок свих дешавања публициста Јован Маркуш је све присутне подсјетио на судбину свих оних који су рушили Његошеву капелу, а након тога скупу се обратио и коаутор ове књиге, Слободан Кљакић.

„Првобитни наслов књиге носио је назив шест Његошевих сахрана. Зато што је Његош шест пута сахрањиван. Односно противно његовој вољи и жељи, његови земни остаци су узнемиравани, шест пута. Онда смо ми одлучили да наслов ове књиге буде седам Његошевих сахрана, са надом да ће та седма бити коначна сахрана, у којој ће Његош наћи свој смирај, на мјесту на којем је он оставио у аманет, савременицима а и поколењима за њим. Отуда и поднаслов књиге ка Његошевом коначном почивалишту“, рекао је Кљакић

Напослијетку свим сабраним обратио се и Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је истакао да када се обнови Његошева завјетна капела на Ловћену, Црна Гора ће кренути путем свеукупне обнове, у свим областима човјековог живота.

„Након што се обнови Његошева капела на Ловћену, Црна Гора ће кренути путем обнове и духовне, моралне и свеукупне у свим областима човјековог живота. Богу се помолимо и биће тако. Ја се надам у Бога! А и ви се помолите, јер без молитве нема ништа“.

Високопреосвећени Митрополит Господин Амфилохије је такође направивши дигресију са Његошевим стиховима, подсјетио све присутне на гријех и велику неправду која је учињена Српском народу од актуелне власти садашње у Брозовом Јајцу рођене, филџан-авнојевске Црне Горе.

„Све што нам се догодило, и што нам се догађа није без нашег гријеха. Како смо се ми огријешили, тиме нас Бог и опомиње, да се вратимо. То је исти случај као што се догодио и са Косовом и Метохијом. Замислите сада да ова како је ја сада називам, у Брозовом Јајцу рoђена, филџан-авнојевска Црна Гора признаје независно Косово. А Његош у оковима чами у тамници, и одатле говори надање је наше закопано на Косово у једну гробницу.“

Митрополит Амфилохије је напослијетку пожелио Божији благослов, мир, благостање и напредак свима у Црној Гори притом нагласивши да је :“Ова књига један камичак који су аутори уградили у Свету Ловћенску Цркву“.

Промоција књиге је завршена коктелом за све присутне.

Милован Марковић

fakti.org/srpski-duh/njegos-nije-genocidni-pesnik-on-je-znao-da-otpadnici-od-vere-postaju-deo-okupacione

5 гласовa