• Француски шпијун Арно Данжан, који је ожењен Српкињом, описује се као човек који је организовао сусрет у париском хотелу „Риц“, кад је, наводно, договорено рушење Српске радикалне странке и формирање нове – Српске напредне странке (СНС)
  • ШЕШЕЉ: „Станко Суботић Цане и Данжан утицали су максимално на слабљење Српске радикалне странке и излазак Николића и Вучића из ње. Прво се Суботић јавио као спонзор СРС. Вучић ме је обавестио да је Цане дао Николићу милион евра, али Николић тај новац није користио у кампањи, већ га је узео за себе, а странку је задужио код Банке Интезе по камати од 19 одсто, и то упркос мом изричитом наређењу да то не сме да ради“
  • Контроверзни црногорски бизнисмен Ратко КНЕЖЕВИЋ, тврди да је Данжан радио на растурању радикала и пацифизацији те ултрадесничарске странке. Према његовим тврдњама, на састанку су били присутни Мило Ђукановић, Станко Суботић, Александар Вучић, Томислав Николић и новинар Миломир Марић
  • НИКОЛИЋ: „Александар Вучић и ја били смо на састанку с инвеститорима и били смо у хотелу ‘Риц’. То није тајно место и није био тајни састанак ни са ким. Требало је да се заврши посао у вези са инвестирањем у гасну електрану у Новом Саду, а инвеститори су били из Русије, Швајцарске и Француске. Ми смо у хотел отишли ујутро, а вратили се по подне. За једним столом седио је Мило Ђукановић у великом друштву. Устао је, поздравили смо се. Чак смо и минут или два разговарали?“
  • КНЕЖЕВИЋ: Ту се није радило ни о каквој електрани у Новом Саду и то није био једини састанак у „Рицу“. Било их је још неколико током 2008.
  • ДАНЖАН: „То су само празне приче са пуно фантазија. Уосталом, ја сам у то време када се наводно дешавао тај састанак у Рицу био на одмору у Тајланду. Одржавао сам односе с Вучићем, али и с другим српским политичарима: Након сусрета у Земуну, Вучића сам неколико пута видео у Бриселу и у Србији и једном у Канади на једној конференцији која је пре две године одржана у Халифаксу. Моје посете Српској радикалној странци нису биле никаква тајна. Немам никакве специјалне контакте са СНС”

         ФРАНЦУСКИ обавештајац Арно Данжан за Неwсwеек први пут јавно говори о наводном састанку у париском хотелу „Риц“ и познанству с Александром Вучићем и Цанетом Суботићем

         ЗВАНИЧНО, Српска напредна странка (СНС) настала је овако – Томислав Николић подржао је Споразум о стабилизацији и придруживању 2008. године, и то упркос противљењу Војислава Шешеља, и тако постао мањина у Српској радикалној странци (СРС).

         Три дана касније, са још десет својих присталица, основао је нови посланички клуб под називом „Напред, Србијо“, после чега је искључен из СРС. Две недеље касније придружио им се Александар Вучић.

         Незванична верзија настанка тренутно најмоћније политичке партије у Србији много је занимљивија и садржи све што и један добар шпијунски трилер – тајне сусрете у луксузним париским хотелима, врхунске француске шпијуне осумњичене за шверц дуваном, водеће политичаре, новинаре – и милионе, милионе евра.

         „Александра Вучића познајем лично, али то познанство није ништа посебно. Први пут смо се срели у седишту радикала у Земуну, кад су били у опозицији, мислим да је то било 2008. године. Било је то време кад се на председничким изборима водила битка између Тадића и Николића“, каже за Њузвик Арно Данжан, који је у то време био водећи оперативац у француском Генералном директорату за спољну безбедност (ДГСЕ), а сад посланик Европског парламента.

         Управо је Данжан био описиван као човек који је организовао сусрет у париском хотелу „Риц“, кад је, наводно, договорено рушење Српске радикалне странке и формирање нове – Српске напредне странке (СНС). Јавност је о томе први обавестио Војислав Шешељ приликом једног сведочења у Хагу.

Арно Данжан

         Иако се последњих дана либи да негативно говори о својим некадашњим партијским пријатељима, а посебно о премијеру Александру Вучићу, у разговору за Њузвик Шешељ је одлучио да подели своја сазнања о дешавањима од пре осам година.

         „Станко Суботић Цане и Арно Данжан утицали су максимално на слабљење Српске радикалне странке и излазак Николића и Вучића из ње“, почиње вођа радикала. „Прво се Суботић јавио као спонзор СРС. Вучић ме је обавестио да је Цане дао Николићу милион евра, али Николић тај новац није користио у кампањи, већ га је узео за себе, а странку је задужио код Банке Интезе по камати од 19 одсто, и то упркос мом изричитом наређењу да то не сме да ради.“

         Осим Шешеља, о дешавањима која су била одлучујућа за српску политичку сцену говорио је и контроверзни црногорски бизнисмен Ратко Кнежевић, који је тврдио да је већ поменути француски обавештајац у најлуксузнијем париском хотелу „Риц“ организовао састанак, чији је циљ био рад на даљем растурању радикала и пацифизацији ове ултрадесничарске странке.

         Према његовим тврдњама, на састанку су били присутни Мило Ђукановић, Станко Суботић, Александар Вучић, Томислав Николић и новинар Миломир Марић. У једном од ранијих интервјуа, Кнежевић је навео да је то доказ да су на састанку једним ударцем убијене две муве – новцем Станка Суботића разбијен је СРС и на власт су доведени Николић и Вучић, а нада да ће процес против Суботића бити повучен порасла је, док је Данжан задовољио и интересе Француске јер је преко Николића успео да ојача своје везе у Србији.

         Сусрет у луксузном хотелу

Хотел ‘Риц’

         Томислав Николић и Александар Вучић оштро су демантовали наведене тврдње, а Николић се чак и клео да никад није видео ни Данжана ни Суботића. У медијским изјавама у то време признао је да су се Вучић и он срели са Ђукановићем у наведеном хотелу, додуше сасвим случајно.

         „Александар Вучић и ја били смо на састанку с инвеститорима и били смо у хотелу ‘Риц’. То није тајно место и није био тајни састанак ни са ким. Требало је да се заврши посао у вези са инвестирањем у гасну електрану у Новом Саду, а инвеститори су били из Русије, Швајцарске и Француске. Ми смо у хотел отишли ујутро, а вратили се по подне. За једним столом седио је Мило Ђукановић у великом друштву. Устао је, поздравили смо се. Чак смо и минут или два разговарали. И коме ја ту да подносим извештај?“

         Ипак, Ратко Кнежевић подвлачи да се ту није радило ни о каквој електрани у Новом Саду и да то није био једини састанак у „Рицу“. Према његовим речима, било их је још неколико током 2008.

         Поменути новинар Миломир Марић, који се у почетку правио да не зна ништа о том састанку, касније је смислио шаљивију изјаву: „И ако сам у то време био у ‘Рицу’, био сам у женском друштву, па нисам примећивао мушкарце.“

         У разговору за Њузвик говори нешто другачије и тврди да нема никакве везе с тим, како је рекао, завереничким састанцима: „О томе сам само читао у новинама, као и сви грађани.“

         Војислав Шешељ истиче да је причу о састанку у „Рицу“ неколико пута Марићу сасуо у лице и да овај никад то није негирао.

         „Врло је могуће да је постојао неки други разлог да сам се са овима срео. Неколико пута сам с њим о том догађају покретао то питање у приватном разговору, али је он то увек окретао на шалу говорећи: ‘Ти си их одгајио, ти си и створио.“

         Сасвим извесно, најтајновитији учесник тог наводног састанка био је управо обавештајац Арно Данжан. Кад смо га пронашли, био је видно изненађен. Прво је истакао да га нико од новинара никад није позвао да га било шта пита у вези с тим догађајима од пре осам година:

         „То су само празне приче са пуно фантазија. Уосталом ја сам у то време када се наводно дешавао тај састанак у Рицу био на одмору у Тајланду. Читао сам о томе у новинама, али то није истина. Апсолутно није истина“.

         Ипак, у разговору не негира да је одржавао односе с Вучићем, али и с другим српским политичарима: „Након сусрета у Земуну Вучића сам неколико пута видео у Бриселу и у Србији и једном у Канади на једној конференцији која је пре две године одржана у Халифаксу.

         Те моје посете Српској радикалној странци нису биле никаква тајна. С Николићем се чак никад нисам ни срео. Немам никакве специјалне контакте са СНС, то је за мене само једна од српских странака, ништа посебније од тога.“

         Данжан нам је потврдио и да познаје Станка Суботића: „Да, знам га, познајем Суботића. Видели смо се неколико пута у Швајцарској. Истина, срели смо се још неколико пута након тога, али те посете не сматрам важним. У нашем односу нема ничег посебног. Имали смо само један званичан састанак, и то у Женеви, мислим да је била 2003. То је било пре много година.“

         Моћни обавештајац

         Извор близак српским безбедносним службама објашњава да, иако Данжан покушава да минимализује свој значај, довољно је погледати детаље са терена и видети колики је био његов утицај.

         „Погледајте само његов учинак на Косову. Прво је био један од главних саветника првог цивилног администратора на Косову Бернара Кушнера. Близак је пријатељ с Хашимом Тачијем. Колико је цењен говори и чињеница да је на проглашењу независности седио у почасној ложи с породицом Ибрахима Ругове.“

         Данжан и не крије да је његов посао био да упознаје људе и ствара различите контакте:

         „Више од десет година ја не пратим тако детаљно политичку сцену у Србији, али док сам био на Балкану, радио сам за своју владу. То је био мој посао. Знао сам много људи. Веома сам ценио рад Зорана Ђинђића, али познајем и Бориса Тадића, Чедомира Јовановића, али и Вука Јеремића, с којим сам исто добар пријатељ. Имам добре приватне контакте с неколико ваших политичара у свим странакама. Понекад кад неко од њих посети Париз, нађемо се и разговарамо. Мој посао је био да добијем информације и ја то нисам радио под лажним именом, већ под својим правим. То вам је као дипломатија. Ничега ту нема толико тајног.“

         Ко је био у фокусу странаца

         Војислава Шешеља, међутим, није лако убедити да француске обавештајне службе нису одиграле улогу у рушењу радикала.

         „Не само француски обавештајци већ и енглески, амерички и немачки. Мој велики пријатељ Викиликс пише да је децембра 2006. саветник француског председника Николе Саркозија за националну безбедност Морис Гордо-Монтањ (каријерни дипломата и тренутно амбасадор Француске у Кини, прим. аут.) рекао америчким званичницима у Јелисејској палати: ‘Морамо учинити све што можемо да спречимо Шешеља да победи на изборима у Србији.'“

         Шешељ је приметио да се то догодило недељу дана пре него што је он окончао готово једномесечни штрајк глађу у притвору Хашког трибунала.

         „Прво су очекивали да ћу умрети у току штрајка глађу. У Хагу је био састанак Комитета за моју одбрану и ја сам им телефоном саопштио да су сви моји захтеви у Хагу испуњени и да због тога прекидам штрајк. Већина чланова комитета била је радосна – Драган Тодоровић одмах је отворио флашу вискија, иако је код нас у странци забрањено да се конзумира алкохол. С друге стране, Николић и Вучић су тужни журно напустили странку.“

         Шешељ износи још неке детаље. У почетку Вучић није био у фокусу странаца.

         „Кад је Томислав Николић избачен из странке и кад је почео да планира формирање нове партије, Вучић је две недеље оклевао и надао се да ћу се ја предомислити и да ћу њега, уместо Драгана Тодоровића, поставити на место новог заменика председника. Пошто се то није десило, он је онда отишао код Николића.“

         Иако, можда, није био главни пик странаца, Вучић се, према Шешељевим речима, труди да се што више докаже. „О понашању Томислава Николића ја сам највише информација добијао од Александра Вучића. Тек касније сам сазнао за састанке Вучића и Микија Ракића, који је био и главни оперативац у стварању те нове странке. Циљ је био или да сломе странку или да је преотму. У стварању СНС не треба заобићи и одговорност Бориса Тадића, који је страшна будала. Чак су га и у његовој странци упозоравали да је опасно да се било шта договара с Николићем, али је било касно. Он је сам себи створио онога ко ће га почистити с власти. А Николић и Вучић су га ладно почистили уз западну подршку.“

         Цане Суботић

         Кад је крајем децембра прошле године Апелациони суд ослободио бизнисмена Станка Суботића Цанета оптужби за шверц цигарета, неке претпоставке о томе како је настала Српска напредна странка (СНС) постале су изнова важне.

         „Ја сам ослобађајућу пресуду Суботићу и његово финансирање СНС и учествовање у оснивању те странке већ довео у везу. Нисам се бавио баш свим детаљима тог процеса, али сам још пре много година писао о њему као о краљу дуванске мафије“, каже Шешељ.

         Црногорски бизнисмен Ратко Кнежевић тврдио је у једном интервјуу Блицу још 2009. да је за „Суботића и Ђукановића од животне важности да се успостави ‘њихова’ влада у Београду, јер се плаше пресуде или хапшења Суботића у Београду и његовог евентуалног стављања на полиграф“.

         У једном од својих малобројних интервјуа из 2012. Станко Суботић негирао је било какав однос с актуелним властима, изјављујући за црногорску Побједу да је то наметнута лажна тема Бориса Тадића и његових савезника из Црне Горе. Ипак, није крио наклоност према садашњим властима у Београду:

         „Гласао сам за нове власти, и ја и цела моја породица. Али, као и више од 50 одсто грађана Србије. И то је све.“

         Након процеса који је трајао осам година, премијер Александар Вучић није желео да коментарише ослобађајућу пресуду Суботићу.

         „Нећу да говорим ништа, боље да ћутим. Схватио сам да не смем ништа да кажем ни о једној пресуди.“

         Ипак, да ли је тих милион евра Цанета Суботића, које је Шешељ помињао да су отишле на приватни Николићев рачун, ако их је уопште и било, могло бити довољно да се разбије једна странка која је по својој монолитности била без премца?

         Између званичне и она мање званичне верзије о настанку СНС као да се налазе облаци густог дуванског дима који не дају да се ствари баш јасно виде. У зависности од околности, некад је могуће видети више, некад мање.

         У тој магли не види се јасно ни улога још неких актера, као што је Владимир Беба Поповић. Данжан не крије да му је и Беба Поповић близак пријатељ, али није желео да улази у детаље.

         Упркос свему што се негативно пише о њему, Данжан и даље остаје везан за Србију:

         „Моја жена је Српкиња, рођена је у Београду и жао ми је што моја фамилија у Србији понекад мора да чита ружне свари о мени. Људи у Србији не знају да тајне службе у Француској нису као код вас. Ми нисмо тајна полиција и не бавимо се манипулацијама.“

         И можда је то сасвим тачно, као што је тачно да се ни дим не може ухватити, али на три ствари се у расуђивању можемо ослонити. Прва је да је Српска напредна странка тренутно на власти, друга да је Станко Суботић Цане током те власти захваљујући застарелости а не доказима постао слободан човек и трећа – да ће судске трошкове у вредности од неколико милиона евра, према тврдњама Суботићевих адвоката, платити грађани Србије.

         www.vijesti.me/svijet/sta-je-istina-o-nastanku-naprednjaka-francu…

fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/njuzvik-srpska-napredna-sranka-nije-nastala-onako-kako-tvrde-nikolic-i-vucic

Прочитај без интернета:
3 гласa