ШТО је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу. Тако би се, у најкраћем, могли описати међународни односи. А што се садашњег тренутка тиче, на исти начин би се могао описати и поглед англоамеричког дела света (онај део света који се најчешће означава као језгро Запада) на остатак планете.

Много је времена потрошено и аргумената потегнуто да се међународни односи сагледају из различитих углова, па самим тим и установе многе теорије. Ипак, аргумент силе остаје пресудан. Колика ти је моћ, толика су твоја права. У политичкој пракси се често може чути како се само слаби ослањају на међународно право. Они који су јаки, међународна правила дефинишу, мењају постојеће оквире који им не одговарају или их једноставно крше.

У последњем предлогу резолуције Савета безбедности Уједињених нација, а који се директно тиче српског питања и интереса Србије, Велика Британија предлаже да се осуди „геноцид“ у Сребреници. Новинари „Вечерњих новости“ су избројали да се реч „геноцид“ помиње у овом, по обиму кратком документу, чак 35 пута. Предлаже се још и „осуђивање сваког порицања геноцида“, а свим чланицама УН препоручује да лекције о оваквим злочинима уђу у школске уџбенике.

Такозвана међународна заједница се много вртела око доказивања „геноцида“ у Сребреници у последњих 20 година. Нешто се на ту тему спомиње у једној пресуди Хашког трибунала (пресуда петорици официра Војске Републике Српске за злочине почињене у Сребреници и Жепи 1995. године), а Међународни суд правде је формулацијом како „Србија није спречила геноцид“ учитао да је „геноцида“ било.

Ипак, за извођење конструкције историјског значаја то није довољно. Поготово ако се имају у виду и други злочини почињени на простору бивше СФРЈ у свим ратовима који су вођени. Како време буде пролазило све више ствари ће излазити на видело. Од планских етничких чишћења, највећих у Европи од завршетка Другог светског рата, а у чијој реализацији су своју улогу имали и неки западни саветници, до трговине људским органима за коју су НАТО структуре знале, али апсолутно ништа тим поводом нису учиниле. До сада, за политичку јавност и политичаре постојала је само једна „истина“. Она коју је „проповедао“ Запад. Јер, у рукама Запада је била концентрисана највећа сила. Нико није могао да им се супротстави.

Запад је био Јупитер, којем је све дозвољено. Ослањајући се на сопствену силу, али и на слабост Србије, сада се додаје гас како би о грађанском рату у Босни и Херцеговини био запечаћен „историјски суд“. Срби су били агресори, а сви остали жртве. Геополитичка димензија печаћења „историјског суда“ требало би да буде укидање Републике Српске као „производа агресије“ и „геноцидне творевине“.

Због тога је и поднет нови предлог резолуције о „геноциду у Сребреници“ од стране Велике Британије. Мада би се, уколико се водимо сличним критеријумима, за геноцид много пре злочина у Сребреници могли прогласити злочини западних држава. Било их је у историји онолико. Али, ми нисмо Јупитер. За западне силе, ми смо само „волови“. Нама није дозвољено да се тако понашамо, ми не можемо да причамо о њиховим злочинама. У овом тренутку, чак, ако питамо тај англоамерички део света, ми не смемо да говоримо ни о њиховим злочинама које су чинили над нама.

Све ово наводим не због тога што треба јадиковати над злом судбином и понављати како су нам непријатељи јаки. Већ да би се боље разумело како систем међународних односа функционише. У главама западних дипломата и политичара и даље је жива та представа о Западу као Јупитеру. Али у светској политици се пуно тога мења. Србија може да се заштити од овога. Само је најпре потребно обратити се неким другим силама, које су протеклих година јачале, а које на свет гледају из другачијег угла. Које не пристају да буду „волови“ у међународним односима. И које желе да у овој ствари помогну Србији. Јер, ако данас не помогну Србији, сутра оне могу доћи на дневни ред. Као што нас уче догађаји од 1999. до данас.

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:553837-o-%D0%88%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%83-%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

Прочитај без интернета:
0 гласовa