РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ

ГОСТ: ДРАГАН МИЛАШИНОВИЋ
ТЕМА: ПРАВОСЛАВНА ЕКОНОМИЈА 

Православна економија. То је појам који је тек почео да бива пропознатљив. За његову теоретску разраду дугујемо захвалност, пре свега, изузетном руском економисти и друштвеном философу, Валентину Катасонову. На одређени начин, и други истакнути руски научник, Сергеј Глазјев, допринео је утемељењу овог концепта за који нема оправдања да буде непознат или слабо разумљив, барем не у православном свету.

Православна економија вуче корене из јеванђелског учења цркве. Хришћанска етика одређује хришћанску економију, а то значи – православну економију. Хијерархија вредности је јасна. Нематеријално – о. Јустин Поповић је говорио „што нематеријалније и неопипљивије, то реалније“ – дакле, нематеријално, духовно у онтолошком поретку је изнад телесног и вештаственог. Али геније православља, између осталог, лежи у поштовању равнотеже у свим стварима. Ни лево, ни десно, него средњим, царским путем. Свако може, по својој слободној вољи и у складу са својим даровима, да изабере да се посвети искључиво духовним стварима, сводећи материјалну страну овоземаљског живота на најмању меру. Али то није призвање свих, па чак ни већине. И они, без препрека, могу да живе и остварују вредности своје вере чак и у материјалном свету, али   – исто као отшелници у неприступачним скитовима – дужни су да то чине држећи се и примењујући у свим својим пословима и додирима са другим економским субјектима искључиво јеванђељске норме, које су савршено отелотворене искључиво у учењу православне Цркве.

То су обриси православне економије. Како би она требала да функционише у пракси? Да ли је нешто слично таквој економији, као реални систем, икада постојало, чак и у Византији, православној држави par excellence? То су тешка, сложена питања. Данас имамо саговорника који ће нам помоћи да нам на њих добијемо неке одговоре.

Али пре него што пређемо на теоретску анализу православне економије, ваљало би подвући једну веома важну ствар. Самим разговором на ту тему, ми подривамо тоталитарни ментални поредак света у којем живимо. Као свака тоталитарна конструкција, тај поредак је саткан из неупитних аксиома. У домену политике, то је једнополарност. У домену културе, то су холивудски кич и много озбиљније, и разорније, ерзац-културно смеће за масовну потрошњу које се наменски производи у окултним лаботоријама за контролу ума. На пољу економије, то су неолиберализам и глобализам, који су наводно незаменљиви и у односу на које сваки покушај оспоравања или конкуренције је – забрањен.

За сада, та забрана негирања јединствене валидности и свеопште применљивости неолибералне економске идеологије није формално уређена, као у случају забране „негирања геноцида“ недавно изгласане чланом 387 (5) Кривичног закона. Али будите стрпљиви, дајте им времена. Свако допуштање конкуренције значи прихватање могућности постојања и других, можда подједнако делотворних модела. Признавање других модела је негирање ауторитета и  јединствености преовлађујућих идеолошких решења. У свету који се око нас формира, овакво флертовање са полицентрисношћу, у било којем домену – да парафразирамо Орвела – једнако је субверзивном чину.

И зато је, између осталог, православна економија врло опасна ствар. А подједнако и други конкурентски модели, као бескаматна исламска економија, и уопште сваки концепт који црпи надахнуће из трансцендентних извора. Па чак и самоуправљање, ако правилно сагледамо његове далеке корене, који свакако сежу изван главе плагијатора и недоученог апаратчика, Едварда Кардеља. Ставићу пред вас и пред нашег саговорника следећу тезу: самоуправљање, као појам и ефикасан систем за задовољавање многих људских потреба, није нимало дискредитовано лошим резултатима и крахом система у којем није могло ни да функционише, нити да покаже своје врлине и донесе стварне плодове. Микро демократија није могућа у оквиру макро система који је тоталитаран.

То су питања која ћемо решавати у току наредног сата. Наравно, нећемо их коначно решити али их можемо идентификовати и ставити на дневни ред за размишљање и дискусију. Када је ваша привреда сабијена у лудачку кошуљу и ви очигледно срљате у пропаст, можда је време да размислите о томе да пробате нешто ново. Алберт Ајнштајн је рекао да када сто пута користите формулу која се увек завршава неуспехом, па затим понављате исти образац по сто први пут, у очекивању другачијег резултата, то је  несумњив знак клиничког лудила.

Данас ћемо чути да ли можда православна економија обећава излаз из тог зачараног круга.

facebookreporter.org/2016/12/07/%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0/

1 глас