Да ли је политика Барака Обаме или оних који су га изабрали и финансирали ударила у зид и дотакла опасно дно, и да ли ће он у име виших интереса бити пуштен низ лед и жртвован у циљу добијања времена за реорганизацију спољне политике, а сваљивањем кривице за све промашаје спољне политике Америке на њега?

У самој САД са више страна долазе директне и индиректне критике спољне политике Обамине администрације и њега лично, док су савезници САД у Европи у фрустрацијама и великом незадовољству због наметања контрапродуктивних санкција Русији, коју су после краћег посртања још више ојачале и подигле а чланицама ЕУ донеле огромне и ненадокнадиве штете. Незадовољни су и нафтни партнери који су сами себе исцрпљивали „распродајом“ нафте и сервилношћу до САД и притисака исте да се Русија финансијски сломи.

Обамини греси су све више теме јавних расправа и осуда јавности, уз оптужбе да је лагао нацију и читав свет у вези смрти Осама бин Ладена, тврдећи да је операција хватања лидера терориста 2011 изведена без помоћи специјалних снага Пакистана, а испоставило се, како тврди новинар-истраживач Сејмур Херш да је Осама бин Ладен још од 2006 био заробљеник у Пакистану, а војска га је чак чувала у кућном притвору у замену за доларе из Саудијске Арабије.

Преко угледног америчког портала „Салон“ уредник истог Патрик Л. Смит оптужује Обаму да „распаљује“ Трећи светски рат и да политика САД води ка инвазији Русије, што се види и из закона који је донела Врховна рада у Украјини а којим се омогућава „странцима“ да служе војску у Украјини и као плаћеници крену на освајање Крима и Доњецка, што је ратоборно најавио Порошенко. Тај закон је скован у САД. Смит се пита колико још треба да се раскринкају планови Вашингтона да дестабилизује Москву и да отпочне рат са њом. Смит замера и да се амерички војници шетају Европом и покушавају да изазову страх од Москве као претње, у Украјину се шаљу инструктори и припремају и јавност и терен за „изнуђени“ рат, а уједно указује на дволичност Обаме који говори „да не жели рат“ и „конфликт са Русијом“. Свој ауторски текст Смит закључује питањем: „Ако не желите рат годподине Председниче, како је могуће да смо дошли овде где смо сада“?

Нешто раније је у још једном угледном америчком листу критикована политика САД у Украјини, писањем „Нешенел интереста“ којим се осуђује понашање украјинских власти и набрајају греси Порошенка и Јацењука, а што неодољиво подсећа на буђење и величање фашизма.

Сигурно је и то да су сви који подржавају оживљавање нацифашизма у Украјини у великим проблемима, било да победи или изгуби, јер, победи ли, а буду уз њега, угрожава се антифашистичка прошлост Запада, а ако изгуби неповратно је изгубљена шанса за поход на руска богатства преко Украјине. Непожељно је бити уз Порошенка у сваком случају јер се показао слабим играчем као и Сакашвили, док се иза кулиса украјинског жаришта убрзано ради на увлачењу Грузије у НАТО и отварање НАТО база у њој.

Док се САД ангажују око дестабилизације Русије и војном опкољавању исте, Кина и Русија остварују рекордну економску сарадњу, Евроазијска ЕЗ добија на снази и значају, а БРИКС развојна банка постаје све атрактивнија и за највеће државе сараднице САД. Политички аналитичар Филип Стивенс критикује Обамину политику у правцу јачања геополитичких амбиција, ризикујући тензије и са Кином још увек је сматрајући неравноправном и затварајући очи пред чињеницом да је Пекинг супериоран у Азији и да убрзано празни америчке залихе злата. Он најављује и радикалну промену глобалног светског поретка у 21. веку и да се свет приближава трећем великом сукобу по највише због спољне политике САД.

Управо остварена посета Керија Русији и 4 сата разговора са Путином и 4 са Лавровим показује да САД жели да задржи примат на светској позорници и створи привид да је још увек једини велики играч. Сигурно је једно, Русија неће трговати својим интересима и својим пријатељима на БИ и свуда по свету, без обзира колико то САД боли у Сирији, Ирану, Јемену, Либији, Авганистану, на Корејском полуострву и у Украјини.

Велику пажњу Запад посвећује великим маневрима руско-кинеским у Средоземном мору, о чему нашироко пише „Шпигл“ и истиче по 10 руских и кинеских бродова различитих класа. Аналитичар „Шпигла“ тврди да ти маневри „директно гађају“ Вашингтон и пита се, „да ли су ови десетодневни маневри само почетак нечега“?

Да ли је политика Барака Обаме или оних који су га изабрали и финансирали ударила у зид и дотакла опасно дно, и да ли ће он у име виших интереса бити пуштен низ лед и жртвован у циљу добијања времена за реорганизацију спољне политике, а сваљивањем кривице за све промашаје спољне политике Америке на њега, посебно за губитак утицаја у Европи и Азији и „темпа“ који је НСП имао до сада? Жели ли опстанак у улози великог играча САД морају да прихвате да постоје и други велики играчи и да се свет променио.

Александар Михаиловић

www.vaseljenska.com/misljenja/obama-na-brisanom-prostoru-i-vetrometini/

Прочитај без интернета:
4 гласa