• Могуће је да ће се условљавања Србије поводом Косова И Метохије оголити после Вучићеве посете Вашингтону и можда још отвореније током најављеног доласка Ангеле Меркел у Београд
  • Шеф дипломатије, Ивица Дачић, обновио је ћосићевски предлог о подели Космета, према Ибру, северно и јужно… Можда идеја има још, посебно међу косметским Србима. Све су за разговоре и договоре – али ниједна неће проћи која одваја Косово и Метохију од Србије
Пише: Раде БРАЈОВИЋ

        ОДАВНО српски политички врх није показао такву спољнополитичку активност као овог маја државна тројка – председник Томислав Николић, премијер Александар Вучић и шеф дипломатије Ивица Дачић. Посете српских лидера иностраним престоницама и доласци у Београд страних угледника нису били ни спонтани, ни случајни, па ни протоколарно и формално дипломатски мотивисани и одређени, већ су најдиректније означени дубоким политичким разлозима, чак и они којима су обележаване годишњице победе над фашизмом.

        Београду је, тако, Запад (САД и ЕУ) приговарао што председник Николић присуствује војној паради на Црвеном тргу у Москви, иначе посебно спектакуларној, величанственој и моћној, на којој су, уз све, учествовали и српски гардисти. Разлог приговору је српско негирање западног бојкота параде, чему је претходило и српско одбијање да се прикључи западним економским санкцијама Русије због превирања у Украјини. Николићеву посету Азербејџану додатно је, потом, Запад доживљавао и политички провокативно – због пројеката тока енергије из Каспјског мора ка европским, наравно и балканским просторима. Куба је, неки дан касније, била домаћин председнику Николићу баш на врхунцу усијања изазваног изласком карипског острва из вишедесенијске америче блокаде, чему је, чуло се, доипринела и Србија…

        Политички знатно наглашеније од посета председника Николића деловали су сви сусрети председника и потпредаедника српске владе, Вучића, однсно Дачића, који је у дипломатску актувност уградио и једногодишњу функцију председавајућег ОЕБС-а, што свим његовим разговорима, посебно оним о Украјини, даје европску и ширу димензију. У свим овим, Вучићевим и Дачићевим сусретима, наравно и оним у Београу – у којима, кад су највишег нивоа, учествује и предсдик Николић – доминирају две, и то међусобно повезане и међузависне теме. Погађате – Космет и ЕУ.

        Почетак преговора о поглављима, званично још без утврђенх термина, најдиректније зависи од статуса Космета, а истовремено од тзв. нормализације односа Београда у Приштине зависи српско чланство у европској заједници народа. До сада су ови и овакви, слични услови скривани или шкрто назначавани, а сада, и у италијанско -српскиум разговорима у Београду ова тема са два краја уопште се више не сакрива. Открио је и Вучић, по повратку из Немачке и упорних разговора у Бундестагу, изјавом да је Космет једини услов Србији за почетак разматрања поглавља које води чланству у ЕУ…

        Иако Вучић није баш „до дна” конкретизовао те услове, а званично се у Србји демантује да ЕУ тражи од Србије да призна албанско Косово, и страни и домаћи посматрачи су уверени да Србија неће моћи у ЕУ док не пристане на неку од варијанти шиптарске независности.

        Могуће је да ће се условљавање оголити после скорашње Вучићеве посете Вашингтону и можда још отвореније током најављеног доласка Ангеле Меркел у Београд, па није искључено да се убрзава и усложњава спољнополитичка ативност Србије управо да би се ојачала српска позиција уочи „судњег часа”…

        У том контексту се доживљавају бројни сусрети српских са светским, посебно бриселским и готово свим лидерима и угледницима суседних земаља, најпосебније са Албанијом.

        Изузетност овог догађаја, посете српског премијера Вучића Тирани, одређена је не само ретком ексклузивношћу саме по себи – исто важи и за претходно долетање председника албанске владе Раме у Београд – већ са свим што политички и дипломатски, најређи могући сусрети могу да створе и подразумевају.

        Извор, за „оба путића”, наравно је – Косово и Метохија.

        Од азербејџанског Бакуа до кубанске Хаване, креаторима српске политике много је лакше било стићи него до вишеструко ближих немачког Берлина и посебно Тиране, престонице граничне Албаније.

        Показало се убедљивим искуство да је са суседним и ближим земљама, с којима постоје проблеми, неопходно ангажовање да би се отклониле блокаде и остварили обострани, заједнички интерси. Подразумева се да је у свему, па и у приближавању политичких позиција с таквим земљама лакше кад се постигне унутрашња активност и јединство на које је погодније надовезати све, осбито економске пројекте и разнолику сарадњу. Почетак води отварању путева…

        Логично је звучало што је Вучић, прво са тиранским домаћинима, а сутрадан са колегама из форума суседних земаља, наглашени приоритет дао економској сарадњи и заједничком опредељењу да се изгради модерни пут који ће да спаја Србију, Црну Гоу и Албанију. Отварају такви и слични пројекти просторе и за увршћивање сопствене поилитике, али и за прилагођавања заједничким интересима. Бесмње је И македонски премијер Груевск био мотивсан таквим и сличним идејама да дође у Тирану, малте не непосредно после кумановског крвавог удара, изведеног акцијом косовских албанских терориста…

        Косово и Метохија је, наравно, морала да буде централна преокупација Вучића и Раме – иако је јавно једва поменута, тема се подразумевала у јаким констатациајама о разликама, гласно изговореним и наглашеним и на конференцији са новинарима. Рама је миротворно рекао да не жели баријеру између Срба и Албанаца, а Вучић да разлике о Космету треба да ублажимо дијалогом. И ту је суштина – позиције и једне друге земље се знају и што се Србије и њеног јавног деловања тиче – нема одступања од интегритета, значи од свога Космета. Добро би, наравно, било да то схвате и албански и косметски Албанци, али и њихови западни заштитници који имају прилику да допринесу дијалогу којим би се зашитили оснвни међународни принципи. У њима су, интегритету и суверенитету земље, сви српски интереси, према којима је Космет неодвојиви део српске земље.

        Србија такође настоји да се прилагоди партнерима, посебно косметским Албанцима. Очекује се, ваљда, стручна и најшира јавна расправа о Платформи председника Николића, која је већ предата премијеру Вучићу који је – чита ли чита, кажу већ четири пута.

        Опет се јавио шеф дипломатије Дачић, обнављајући ћосићевски предлог о подели Космета, према Ибру, северно и јужно…

        Можда идеја има још, посебно међу косметским Србима. Све су за разговоре и договоре – ниједна неће проћи која одваја Косово и Метохију од Србије. Време је, међутим, у шкрипцу – Србија је пред Европом. Само с Косметом. Може се и преко Проклетија – Срби су их у Првом светском рату вец прелазили!

fakti.org/srpski-duh/od-moskve-do-bakua-i-havane-od-berlina-do-tirane-i-prokletija

0 гласовa