Прошло је скоро па петнаест година од када су џихадистичке скупине дошле под рефлекторе свјетске пажње, но унаточ наизглед озбиљних напора за њихово сузбијање и небројених милијарди долара потрошених на борбу против њих, још увијек су активне, добро опскрбљене и финанцијски и војно, а данас су активније и опасније него икад.

Мало је остало од оригиналне композиције бин Ладенове ал-Qаеде основане крајем осамдесетих уочи одласка совјетских снага из Афганистана. Након година потраге, америчке снаге успјеле су га лоцирати у Пакистану, но његов насљедник, не толико каризматични египатски кирург, Аyман Заwахири, налази се у бијегу и на мети је критика сродних милитантних организација и скупина које га оптужују да не слиједи убрзани темпо данашњег свијета.

Сродне организације након смакнућа бин Ладена ничу широм муслиманског свијета, посљедња од њих, је палестински огранак ИСИЛ-а за који се вјерује да се полако формира унутар изолираног појаса Газе одакле на ‘увјежбавање’ на бојишта у Сирију и Ирак шаље радикалне палестинске елементе.

За разлику од бин Ладена, велик број вођа сродних скупина ал-Qаеде убијен је посљедњих неколико година, највећим дијелом контроверзним нападима беспилотним летјелицама, које су осим својих мета у гроб, по процјени организације Хуман Ригхтс Wатцх, до прве половице 2013. године однијеле и 2600 људи за које није било никаквог доказа да припадају наоружаним скупинама. На исти начин животе је изгубио велик број дјеце. Спроводи и вјенчања били су означени као потенцијална мјеста окупљања радикалних исламиста, неријетко су завршавали трагедијом што је један од елемената додатне радикализације још неодлучних становника тих подручја, на то треба се додати и двије године колико је прошло од посљедње озбиљније анализе таквих напада. С друге стране, почетком сукоба у Сирији западне земље почеле су наоружавати радикалне скупине сиријске опозиције у нади да ће доћи до дестабилизације владавине сиријског предсједника Ассада, потез који је у коначници скупо коштао и америчку администрацију и њихове западне савезнике, одјеци такве кратковидне политике видљиви су понајвише у Сирији и Ираку, али и у Либији која, ако је судити по новинским извјешћима, само чека да заиста експлодира.

Након окупације Афганистана није дошло до уништења ал-Qаеде, десио се најгори могући сценариј, скупина се атомизирала и распршила по муслиманском свијету. Након окупације Ирака дошло је до јачања радикалних елемената унутар те земље, војне снаге САД-а успјеле су, с ирачком војском, до неке мјере довести ситуацију под контролу, но њихове методе борбе нису у коријену ријешиле проблем, већ су га и потенцирале, а заробљене припаднике терористичких скупина на издржавање затворске казне водили су у затвор Цамп Буцца, од стране џихадиста прозван ‘терористичком академијом’. Тамо су били смјештени сви најпознатији ирачки џихадисти, један од њих је данас свјетски познат вођа скупине ИСИС, Абу Бакир ал-Багхдади. У Цамп Буцца, радикали су имали довољно времена за планирање стратегије и склапање пријатељстава.

Осим очигледног елемента неуспјеха америчке окупације, кратковидне политике у приступу сиријској кризи, крајње непрорачунате и недовршене интервенције у Либији након које су врата големих складишта оружја остала отворена за додатно наоружавање радикалних елемената, недвојбено се могу уврстити и корумпиране владе афричких земаља које су, мислећи да ће их моћи држати под контролом, допустиле наоружавање терориста.

Тако данас од западне Сахаре до Филипина можемо набројати једанаест активних скупина, док је број оних које су у стварању или стању мировања непознат. Неке од данас најубојитијих скупина попут Боко Харама, започеле су с дјеловањем као религијске заједнице с малим или никаквим претензијама ка радикализацији која је услиједила тек касније.

Ал-Qаеда Арапског полуотока или Ансар ал-Схариа – најактивнији огранак ал-Qаеде с дјеловањем је започео 2009. године, база им се налази у Јемену, док им се дјеловање зна проширити и на Саудијску Арабију. Најпознатији напад био је недавни паришки масакр у којем су, између осталих, убијени карикатуристи листа Цхарлие Хебдо. Нападачи на редакцију листа објавили су да су припадници ал-Qаеде арапског полуотока, а неколико дана касније скупина је преузела одговорност за нападе. Наведени разлог била је освета због исмијавања пророка Мухамеда. Ансар ал-Схариа има своје активне огранке и у Либији и Тунису.

Исламска Држава – Уз ал-Qаеду најопаснија милитантна скупина, једина под чијом контролом се налазе довољно велики територији да се може назвати државом. Основана је 2013. године као дио ирачке ал-Qаеде, но с растом моћи оградила се од ал-Qаеде. Нема прецизног броја којим би се одредила њезина величина, прикључили су јој се многи страни радикални елементи, многи од њих из западних земаља, Француске, Уједињеног Краљевства, Њемачке и других еуропских земаља. Вођа јој је злогласни Абу Бакр ал-Багхдади. Главни град дјеловања сиријски је град Раqqа, а под контролом скупине су и ирачки градови Фаллујах и Мосул, чијом окупацијом су задобили свјетску пажњу, али и велике количине средстава, на стотине милијуна долара који су се налазили у мосулском огранку ирачке Народне банке. Постоје докази како дјеловање с позамашним успјехом покушава проширити и на Либију гдје јој је пошло за руком да уједини разне супротстављене џихадистичке фракције.

Ал-Qаеда исламског Магреба – алжирска милитантна организација чији циљ је свргавање алжирске власти. Чланови им углавном долазе из локалних заједница Сахаре, а подручје дјеловања распрострањује се на југ Алжира и Мали. Главне методе дјеловања су им отмице страних држављанина чијом откупнином су у посљедњих десет година зарадили отприлике 50 милијуна долара.

Боко Харам – започео је као идеолошка религијска скупина. Од 2009. године дјеловање им се радикално заоштрава, постоје бројни докази како су њиховој радикализацији помогли државни елементи Републике Чад. Дјелују на подручју нигеријске државе Борно. Свјетску пажњу добили су након отмице 200 дјевојчица из једне нигеријске школе у јесен прошле године и масакром отприлике 2000 људи у граду Бага почетком ове године.

Ал-Схабаб – терористичка скупина са сједиштем у Сомалији, дјеловањем је започела 2006. године, сродна је са ал-Qаедом којој су се 2012. године завјетовали на вјерност. Процјењује се да у својим редовима броје око 7 – 9 тисућа милитаната.

Скупина Талибан – јака афганистанска војна сила која представља пријетњу властима. Представљају и пријетњу за сусједни Пакистан у чијем брдовитом пограничном подручју су након америчке окупације пронашли уточиште. Многи аналитичари вјерују да будућност Афганистана овиси о преговорима с Талибанима.

Ансар Баyт ал-Магдис – терористичка организација која дјелује на полуотоку Синај, а Египатској војсци задала је озбиљне ударце због којих је читав полуоток стављен под де фацто војну контролу. Своју лојалност приписали су ИСИЛ-у, од којег добивају средства и подуку.

Јемаах Исламиyах – транснационална терористичка организација с ћелијама у Тајланду, Сингапуру, Малезији и Филипинима. Осим с ал Qаедом, повезани су са скупином Моро Исламиц Либератион Фронт. Основао ју је 2008. године Абу Бакар Баасyр.

Само у студеном прошле године џихадистичке организације одговорне су за смрт преко 5 тисућа људи. У броју убијених предњачи Ирак, након чега слиједе Нигерија, Афганистан и Сирија. Истраживачи Лондонског Кингс Цоллеге успјели су набројати 5042 смртна случаја која се приписују различитим свјетским терористичким организацијама, што би рекло 168 убојстава дневно у студеном, док је бројка за сијечањ ове године пуно већа.

www.advance.hr/vijesti/od-sahare-do-filipina-pregled-najopasnijih-teroristickih-skupina-danasnjice-njihovi-motivi-ciljevi-i-operativna-snaga/

1 глас