Циљ је да НАТО, књижењем војних објеката на БиХ, заузме важне тачке у Републици Српској, па и у самој Бањалуци и да се на тај начин српски народ на силу гурне у наручје Северноатлантске алијансе.

Одлука Апелационог већа Уставног суда БиХ коначна је и на њу више нико нема право жалбе — војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску мора се укњижити на име БиХ, уместо као што је до сада било, на име Републике Српске.

Књижење перспективне војне имовине, оне војне имовине која је потребна за функционисање Оружаних снага БиХ (неперспективна војна имовина већ је укњижена на ентитете), последњи је корак који се захтева за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО (МАП).

Из Федерације БиХ, као и од функционера централних власти у Сарајеву долазе позитивне реакције на такву одлуку. Тако председник Савета министара БиХ Денис Звиздић сматра да одлука Уставног суда представља важан корак ка кредибилној реализацији услова из Талина и коначној активацији МАП-а за чланство БиХ у НАТО-у, као синониму савремених стандарда, политичке стабилности и економског просперитета.

Председник Републике Српске Милорад Додик

Слично мисли и Амер Јерлагић, председник Странке за БиХ. Према његовим речима, на бази тог преседана могуће је да се сва војна имовина укњижи на име ОС БиХ, односно на БиХ, чиме се отвара пут те државе према чланству у НАТО-у.

Бањалучки аналитичар Анђелко Козомара пита се шта има „перспективно“ у објекту Велики Жеп, у који војничка нога није крочила од 1995. године? Коме је потребно око 11.500 квадратних метара запуштених објеката? Према Козомариним речима, циљ је сасвим другачији. Оно што нису успели ни 22 године после рата, да оборе Републику Српску на колена, бошњачки лидери сада покушавају путем силе и подршке НАТО-а, каже Козомара.

„НАТО има циљ да овлада кључним тачкама у РС. Знамо да је ЈНА имала најповољније локације у свим већим градовима у земљи за своје касарне. Тако је и ово што је остало у РС. Они су свесно проглашавали перспективном војном имовином она места за која је НАТО заинтересован да инсталира своје јединице“, каже Козомара.

Он очекује да ће и неке локације у самом центру Бањалуке, такође огромне по површини, после такве одлуке Уставног суда, бити укњижене на БиХ, а по приступању БиХ у НАТО то би постало власништво Северноатлантске алијансе.

Друго питање је да ли је Уставни суд БиХ имао право да задире у Дејтонски споразум, јер таквом одлуком, каже Козомара, Република Српска остаје без 49 одсто територије, која јој је тим споразумом загарантована.

Грешкама у мерењу земљишта после краја грађанског рата у БиХ РС је већ остала оштећена за пола процента од територије која јој припада. Сада се, књижењем војних објеката огромне површине на име БиХ, разлика у величини, међународним уговорима загарантоване територије РС и оне која јој фактички припада, још више повећава. Због тога је из Управе за геодетске и имовинско-правне односе РС (РУГИП) и стигло саопштење да нема услова за спровођење одлуке Уставног суда.

Председник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са амбасадором Руске Федерације у БиХ Петром Иванцовим.

Познат је став већине грађана РС, каже Козомара, да не желе приступање НАТО-у, односно да ће следити пут који Србија одреди — ако Србија не улази у НАТО, РС неће дозволити ни да БиХ постане чланица тог војног савеза.

„Међутим, оно што је бојазан за све Србе у РС да су и 1. марта 1992. два народа, бошњачки и хрватски, референдумом одлучила да се БиХ издвоји из Југославије. Срби на том референдуму нису учествовали, а међународна заједница је признала такав референдум. Референдум у РС о томе да ли БиХ треба да приступи НАТО-у или не био би врло упитан, јер велике силе не одлучују по вољи народа, него по вољи својих интереса“, каже Козомара.

Ненад Стевандић, потпредседник Скупштине РС, каже да је лажна и нелогична теза да ће књижење војне имовине на име БиХ убрзати НАТО интеграције. Због тога што задире у Дејтонски споразум по већ поменутом питању процента територије, РС није у могућности да одлуку суда спроведе, што отвара нову кризу у БиХ. Тако подељена, са још једном кризом, БиХ неће бити у стању да приступа никоме, каже Стевандић.

„Ово је један вид притиска, један начин да се изазове криза и да се одмах пројектују Срби као одговорни за ту кризу, јер је евидентно да ми на те ствари не можемо да пристанемо, као што нисмо могли да пристанемо на такав однос према датуму настанка РС. Потпуно исте премисе су и сада. Циљ је, што је још 1992. остало у стереотипу, да се праве одлуке које не можемо да прихватимо, које од нас траже да се одрекнемо себе, својих права и када ми на то не пристанемо, онда добијемо оптужбу да смо реметилачки фактор“, објашњава Стевандић.

Одлуке Уставног суда, попут ове последње, неће убрзати пут у НАТО, већ деструкцију БиХ, додаје Стевандић, јер чињеница је да је неколико последњих одлука Уставног суда изазвало велике политичке кризе.

Бошњачки граб и цвет љиљана

Ни овај пут није изостала полемика између чланова владајуће коалиције окупљене око СНСД-а, који предводи председник РС Милорад Додик, и опозиционог Савеза за промене (СЗП). Тако Стевандић као циљ оних који подржавају одлуку Уставног суда наводи припрему нових лидера РС, који ће бити кооперативнији према захтевима западних сила.

Са друге стране, Вукота Говедарица, лидер опозиционог СДС-а, каже да је политика приступања БиХ у НАТО била одлука Председништва БиХ, у којем је седео и члан Додиковог СНСД-а. Он такође указује и на, како каже, погрешне одлуке РУГИП-а, које су, према његовом мишљењу, узроковале такву одлуку Уставног суда.

Оно што, међутим, у данашњем времену уједињује све српске странке у БиХ, без обзира да ли се налазе у власти или у опозицији, јесте став према НАТО-у. Док је Србија неутрална, ни српске странке у РС неће подржавати пут БиХ државе у НАТО. Такав став заступа и Говедарица.

„Док Србија има такву позицију, мислим да РС нема потребу да се опредељује на други начин, изузев да има идентичну позицију. Уколико Србија буде мењала своје ставове по том питању, то засигурно отвара простор да Срби у БиХ размисле и да и они крену у неком другом правцу“, каже Говедарица.

rs.sputniknews.com/analize/201708181112314694-republika-srpska-vojna-imovina-nato-3/

2 гласa