Пише: Миланко Шеклер

„Све слободне народе света, без обзира да ли су мали или велики, воде њихови митски и легендарни хероји, славно погинули зарад народа и државе, који служе као вечите лучоноше, за њихове праве народне елите, приликом сваког њеног избора исправног и најбољег пута у увек неизвесну будућност! Само окупирани и неслободни народи, без обзира да ли су мали или велики, чија је будућност већ запечаћена (пре свега наметањем јој издајничке и лажне елите), народи који већ иду ка своме крају, почињу да се приликом сваког свог избора најбољег пута у будућност, путем издајничке лажне елите, одричу својих мртвих хероја из митске и историјске прошлости, како не би непотребно провоцирали и узнемиравали потомке својих старих душмана, а сада својих одједном новостечених пријатеља, пријатеља пре свега, њихове квази-елите.“
Миланко Шеклер
(из још необјављениог есеја)

Поштовани политичари Србије, сви колико вас има, посебно ви на власти (а ни ви у опозицији, нисте ништа бољи, и на вас се односи!), идите већ једном из наших живота, идите што пре, идите било где, идите с милим Богом, идите зарад свих нас, зарад милиона грађана Србије, идите зарад ваших породица, идите зарад ваше деце, идите зарад нас, наших породица и наше деце!

Преклињемо вас, не питајте ништа, не питајте ни где да идете, ни зашто да идете, већ само идите, док још можете, док још није касно, и за вас и за нас! Молим вас понизно, да нас бар једном у свом животу отворено издате и на време, што значи да то овај пут урадите пре, а не као увек до сада, тек после самих избора! Да све време једно причате, и обећавате, а друго да радите! Па јел` ви заиста мислите да смо сви ми толики идиоти и кретени!? Не понижавајте више ни нас ни вас.

Зато вас молим да нас овај пут издате потпуно, сурово, из све снаге, зарад нас самих, и то тако што ћете нас само оставити и напустити, окренути се и отићи заувек из наших живота, и то без иједне једине речи објашњења! Ми ћемо, будите у то уверени, бити пуни разумевања за такав ваш поступак! Ми вам то нећемо ни најмање узети за зло! Напротив, ми ћемо ценити такав ваш поступак, као нешто најпоштеније што сте урадили у вашем животу! Молим вас и преклињем, немојте се више нимало трудити око нас, немојте се више нимало бринути за нас, немојте више ништа чинити за наше добро! Крајње је време, да бар једном, отворено и јавно, учините нешто само за вас, и само за ваше добро!

Молим вас, имајте на уму, да цела Србија сада гледа у Вас, гледа у ваша леђа, и очекује да их види заиста последњи пут у животу, гледа их препуна наде у своју будућност, и сања дан, када ће се то заиста и десити! Немојте имати никакве илузије, драги политичари Србије! Нема међу Вама никаквих изузетака драги моји! То што вас ваше страначке колеге „воле“ и причају вам хвалоспеве о вама и вашој политици, није ни близу онога што о вама мисли народ Србије! Верујте ми, цела Србија, по том питању, дише као један! Цела Србија жели, да само што пре нестанете са њене јавне сцене, и да вас се сутрадан већ уопште не сећа, или да вас се сећа само као неког ружног сна. Србија жели да вам више никада не види та ваша лажљива лица! Цела Србија сања само једно: да се ваша леђа, док одлазите у бескрајну даљину, полако топе и смањују, онако филмски и нестварно, све док не постану једва видљива тачка, која се спаја са бескрајном линијом далеког хоризонта, и која постаје ништа!

Драги политичари Србије, вас ништа боље у српском језику, не описује од речи НИШТА! О, када би сте само знали, какав би сте френетичан апалуз и овације доживели, у тренутку када би се ово заиста десило! Какво би то освежење било за Србију, како би смо сви дисали чист ваздух жељно! Само тим чином, би сте, драги наши политичари, пробили све ваше досадашње рејтинге популарности. Па зар вам таква популарност не би годила макар и на самом крају ваше каријере? Немојте чекати, немојте се премишљати, јер сат откуцава неумитно, време вам истиче, а дубоко сам уверен, да вам је ово последња прилика да одете, и да друге сигурно неће више бити! Искористите је, молим вас, и за наше и за ваше добро.

Србији је потребно, више него икад до сада у њеној историји, да једном заувек прекинете са тим вечитим наводним „саможртвовањем за њу“, за њену будућност и за све нас! Чему такав ваш став, када у Србији, нико никада то није тражио од вас! Уз то, Ви никада нисте били ни налик нама, обичном народу ваше Србије, који само жели да слободно живи и воли своју земљу, свој народ, своју породицу и свој начин живота (не мрзећи при том никог!).

Доста нам је више те ваше вечне патетике, тих ваших „сузних“ очију, ваших „сентименталних“ погледа, ваших дрхтавих напућених усана, те ваше опскурне приче о вашем вечитом широкогрудом жртвовању зарад наше „мајчице“ Србије. Доста нам је и тог вашег заједљивог оговарања и понижавања целог свог народа, те како је незахвалан, те како има лош менталитет, те како је нерадан, те како је неспособан, те како не зна да ради ништа, те како је необразован (а ви сви пуцате од образовања које стичете једино куповином диплома). И онда када тако мислите о свом народу, зар је чудно да имате толике стране саветнике, који одлучују о томе шта је добро а шта лоше за све нас!
Мада мислим, да ће пре бити, нешто друго у питању, и да све морате да питате странце, не зато што нико ништа не зна у Србији, већ зато што сте постали најобичнији представници окупатора, који вас је на та места и поставио, па једноставно морате да примате наредбе од њих (никога ви сигурно ништа не питате, јер и не смете?)! Има ли икога да му данас није јасно зашто иду сви наши политичари, непосредно пре избора, у Брисел и Вашингтон! Иду зато јер се тамо одиграва она права „демократска утакмица“, јер се тамо одлучује о победнику, јер тамо заседа нови „Централни Комитет“ или „Инквизицијски суд“ новог доба, који једини може да им изда потврду о њиховом правилном упражњавању „европског западног правоверја“, и тек са том сагласношћу, они могу да наступе у великом демократском циркусу под именом „Србија бира свог новог жбира“!
А шта се тада дешава у Бриселу и Вашингтону? Шта заиста наши политичари раде тамо? Верујте ми, то је задње што би сте желели да знате, а још мање да слушате и гледате. Тамо се, драга моја Србијо, дешава нешто што је најружније и најдовратније у целокупној историји Србије: тамо се „наши драги политичари“ утркују у пљувању и оговарању свог сопственог народа, тамо се утркују у беспризроним похвалама својим правим „газдама и власницима“, тамо се дају она „права“ предизборна обећања, она која се не смеју никада прекршити! А ми добијамо увек она наша, она „лажна“ обећања, као да смо малоумни!

Данашњи наши политичари, у Бриселу и Вашингтону (а Берлину нарочито), критикују своју заосталу Србију, оговарају њен глуп и затуцани народ, њену заосталу и нереформисану Српску Православну Цркву (која ни хомосексулаце неће да венчава, а још стално подсећа народ на своју историју, традицију и обичаје), нашу лошу и заосталу православну“радну“ етику и обичаје (за разлику од напредне „протестантске“ радне етике и обичаја!), наше непотребно и неразумно противљење приступања „напредној“ Европској Унији, наше несхватљиво противљење да се све одлуке важне за Србију и њену будућност, убудуће имају да доносе у Бриселу, а не у „паланачком, провинцијском, заосталом“ Београду! Наши драги политичари листом чак тврде, да једино ЕУ може да нас извуче из наше вековне заосталости, и да нам једино ЕУ може да гарантује и пружи безбедност! Пошто су нас већ убијали и уништавали нас, испада да сада треба да им се придружимо, јер нас онда више неће уништавати и убијати! Као да се силована девојка уда за насилника, или га бар узме за кума, јер јој је он обећао, да је у том случају неће више малтретирати никада! Баш му је за веровање, помислиће већина, али зар је већу веру, оно што нам ЕУ и НАТО обећава!?
На крају тог „предизборног наступа“ у Бриселу, у том својеврсном незваничном националном такмичењу ко од наших политичара најбоље „шени“, „најбоље иде на рукама“, „најјаче верује у ЕУ“ и „нема другог Бога и идола, до ЕУ“, морају на крају те својеврсне иницијације, обавезно обећати и које ће све главне будуће потезе повући, ако би дошли на власт, а који ће пре свега бити потпуно у складу са интересима ЕУ и њених главних земаља господара (чули сте хвалоспев нашег премијера о томе шта значи Немачка за Србију данас).

Утркују се ти наши драги политичари тамо, у давању „европских“ обећања и роковима за њено спровођење! Понижавају се тако наши драги политичари (а уствари листом све „квинслинзи“), само како би засели на место вође Србије, које су они претворили у ништа друго до место обичног намесника окупиране Србије. Тај предизборни наступ у Бриселу и Вашингтону је одлучујући за добијање места будућег Великог Калифа Србије.

Само у данашњој земљи Србији (за разлику од стрипа „калиф уместо калифа“!), сваки снисходљиви и издајнички расположени Изногуд (име лика из поменутог стрипа, што представља фонетски: Is Not Good – није добар)), може добити своју шансу, да постане Велики Калиф уместо предходног Великог Калифа, ако је то само по вољи наших доказаних ЕУ „непријатељских пријатеља“! Србија је тако постала гора и од овог стрипованог „калифата“, јер у том стрипу, као што знате, никада није на власт дошао Изногуд, иако то покушава све време! Стрип држи до моралних начела и има васпитну улогу код младих! За разлику од некада, на примеру Србије се данас више нико не васпитава, чак ни њена омладина! Али ту није крај овог „ријалити шоуа“, у коме се данас налази Србија и њен народ!

Да би вам било јасно о чему вам причам, биће довољно да као пример, опишем само једну једину епизоду те „измишљене стварности“ која се дешава данас у Србији, а у чијем осмишљавању и реализацији учествују и сви наши политичари.

То што у овакав наш „калифат“ звани Србија, надиру оволики Арапи, у књижевном смислу би представљало „магични реализам“! Али већ исказана радост нашег Великог Калифа, што му долазе толики потенцијални „поданици“, припада другом књижевном правцу званом „фантастични реализам“! Покушавајући да тумачим појаву „магичног и фантастичног реализма“ у данашњој Србији, моја маленкост, је ових дана открила политичку чињеницу, коју бих назвао „сурови реализам“! Наиме, моја маленкост се само запитала, што ли сада, наш велики арапски пријатељ, Мухамед Бин Зајед, не даје новац за помоћ и пријем оволиких избеглица из арапског света у нашу „пријатељску“ Србију!? Што ли га нема да обиђе ове арапске мученике, заједно са својим великим српским пријатељом, актуелним премијером Србије? А могао је и да прискочи у помоћ сада, као што је и нама прискочио приликом поплава. Ваљда има велико и меко срце „наш“ пријатељ Мухамед Бин Зајед, и за своје Арапе, као и за нас Србе.
Одговор на то питање је био страшан и сурово реалан: нема нам нашег пријатеља Бин Заједа, зато што су и ратни авиони Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), чији је он престолонаследник, месецима и месецима бомбардовали и дејствовали на територијама Ирака и Сирије! Да, драга моја Србијо, можда ти ниси знала, (наш Велики Калиф јесте сигурно), да је твој велики арапски „пријатељ“ Мухамед Бин Зајед, један од главних душманина који је директно учествовао у прогану ових невољника, који им је рушио куће и уништавао им земљу, и који су бежећи од тога, побегли чак у Србију, можда и не знајући, колики је то велики пријатељ нашег премијера! Ко зна како би реаговали на његову посету њима, да су то знали.

Драги наши политичари, да ли знате шта је данас у Србији апсурд над апсурдима’?
Апсурд над апсурдима је што ви сами, са позиција ваше „нове“ политике, жестоко осуђујете ставове и позиције ваше старе политике! Сви ви, али баш сви, нападате их са невиђеним жаром и жестином, да је свакоме ко познаје макар и основне елементе етике непријатно! При том вашем несвакидашњем понашању, ви чак исказујете и своје кајање због таквих својих некадашњих ставова. Питам се, да ли сте то исто објаснили и онима који су оставили своје животе, борећи се за те ваше ондашње политичке ставове и идеје? Обзиром да осуђујете своје некадашње ставове политичке, желео бих да знам да ли осуђујете и жртве своје политике можда? Да ли су они криви зато што су вас тада слепо слушали? Да ли ће се исте такве жртве појавити и после ове политике коју данас водите’? Иза ваше сваке политике, као по правилу, остају увек нечије хумке, као из сваке кртице или лошег хирурга! По правилу, хумке оних који су вам потпуно веровали. И зар вам то није довољно да кренете да се пакујете’? Колико би по вама још нас требало да падне као жртва, да би ви одустали од ваше политичке каријере и активности?

Невероватно је и то, да сте данас опет (по вашим речима!) спремни да се жртвујете и за ову вашу „нову“ политику, иако је она потпуно супротна од оне „старе“ политике за коју сте такође били спремни да се саможртвујете, и то пре само деценију и по, када су иза такве ваше политике, остале силне жртве! Свачијих хумки је било сем ваших! Да ли су сви, који су остали тада да леже, као успутни резултат ваше ондашње „старе“ политике, данас мање вредни, јер ви признајете отворено да сте тада грешили? Да ли због ваше промењене политике, они треба да мање вреде, или би ви требало да престанете да се бавите политиком?
Зар све ово није вама довољан разлог зашто треба да одете?Уствари, треба прво да одете и да се поклоните свим жртвама ваше политике, па потом клекнете пред целим народом Србије, и тек онда да одете! Где? Србији је то сасвим свеједно.

Такође, могу да Вам гарантујем, да ће сам чин вашег одласка у прошлост, бити предмет свеопште радости и весеља, какво није у Србији вековима забележено. Драги наши политичари, верујте ми, само ваш одлазак у прошлост, даје велику шансу Србији и њеном народу,за будућност!
Не секирајте се, и не брините се много, ко ће по вашем одласку, преузети вођство и управљање Србијом! Оставите ви само Србију њеном народу, да он сам заиста и управља њом, а не ви, који сте били или постали обични заступници „туђих интереса“, а никада представници свога народа!

А ти народе Србије не брини: има и те како, ко да води Србију! Данас је права елита Србије свуда, само не у власти! Свуда само не у политици! Свуда, само не у државним институцијама! Елита Србије је данас протерана у сопственој држави! Сва елита (и духовна, и интелектуална, и лидерска, и домаћинска) данашње Србије, је протерана и из свих структура друштва! Припадници те праве елите Србије, ако су још увек у Србији, живе као праве избеглице, у сопственој отаџбини! Живе у дубокој илегали, покушавајући да се у ово тешко време „окупације“ одрже у животу и здравој памети! Данашњи политичари Србије, су извршили окупацију сопствене земље, и спроводе сурову и сирову принудну управу над њом, у име страних интереса и туђих елита.

Данас, је за младог, способног, паметног, образованог човека у Србији, постала највећа могућа казна ако те означе као неког ко заиста искрено и без икаквог интереса воли своју земљу! Нема веће казне данас у Србији, од тога да те прозову родољубом и патриотом! Ако понесеш „крст“ родољуба, за тебе су сва врата државних система трајно затворена! Али главу горе права елито Србије! Главу горе младости Србије! Отаџбина не може да опстане без вас (и младости и елите), и долази време, када ћете се ви заједно питати за судбину ваше једине праве домовине, ваше Србије. Немојте само никада да одустанете од Србије, јер то је као да одустане од себе самих, немојте, јер они који вас на то наводе, то не заслужују. Они немају ништа заједничко са вашом и нашом Србијом! Била би невиђена иронија, и најгоре од свега, да и ви издате Србију, и то због издајника! Зато се дружите, окупљајте се, причајте између себе, маштајте о вашој Србији, маштајте о томе у каквој би сте држави желели да живите! Када дође тај дан, а он је веома близу, снови ће почети да бивају јава! Омладино и права елито данашње Србије, ти једина светла тачко у овом мраку данашњице, насталом деценијским дејством наших политичара и њихових пријатеља „туђина“, не треба никоме да се клањате, никоме да верујете, и никога да обожавате, сем Србије!

И да знате, и једни и други, и политичари Србије и права елито Србије, ја сам овим јавним позивом свим политичарима Србије, да направе најбољи могући избор за Србију и све њене грађане, пред следеће изборе, да само нестану и оду сами, желео само једну ствар: да и њих и вас, поштедим великих непријатности везаних за било чије (поготову узурпатора) насилно избацивање из зграда државних институција Републике Србије, и то наглавачке, кроз отворен прозор (мада има и присталица „затворених прозора“), како и доликује свим оним политичарима Србије, који мисле да смо сви луди, и да не видимо да државу Србију воде: њихови пријатељи, њихови рођаци, њихове страначке колеге, страначки експерти са купљеним дипломама, гологузе саветнице, званичне и незваничне љубавнице, старлете приправнице, страни агенти и наметнути саветници, шпијуни, домаћи издајници, заштићени сведоци сарадници, домаћи и регионални тајкуни, обични ситни лопови, и многи други!

 

facebookreporter.org/2015/08/31/миланко-шеклер-отворено-предизборно/

3 гласa