Београд – Устав је највиши правни акт једне државе који уређује рад државних органа и права грађана. Он је симбол независности и слободе, па слободно и можемо рећи да нема ни државе без ваљаног устава. За последњих 177 година Србија је променила њих 13 (1835 – 2012) и то: 3 као вазална држава, 4 као независна, 2 у време Краљевине СХС и Југославије и 4 устава као чланица ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ и СЦГ.

Најкраће је на снази био Сретењски устав, који је важио нешто више од 50 дана, а најдуже Турски устав, Хатишериф из 1838. године – више од 30 година, који је истовремено био и једини српски устав донет ван Србије.

Свети Сава донео први српски Устав!

Законоправило (Номоканон) Светог Саве из 1219. године је практично био први српски устав, који се сматра и једним од најстаријих уставних докумената у свету.

Душанов законик из 1349. и 1354. године други је по реду српски уставни закон, којим је тадашња српска држава закорачилапутем савремене сталешке уставне и парламентарне монархије.

Сретењски Устав из 1835. године

Сретењски устав је први устав модерне Србије у периоду када је она била кнежевина. Учени Србин из Аустрије, Димитрије Давидовић, творац је Устава из 1835, који је донесен, измеђуосталог, и да би се ограничио апсолутизам кнеза Милоша Обреновића.

Дан када је донешен Сретењски устав обележава се и као Дан државности Србије, а такође и Српска православна црква свечано обележава овај дан од 554. године сећа на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу и да себе очисти.

Prva strana Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Foto: Wikipedia Commons/Matija

О томе колико је Сретењски устав био либералан говори и члан којим се сваком робу доласком у Србију гарантује слобода. У први устав модерне Србије били су инкорпорирани и највиши правни акти многих европских земаља: Белгије, Швајцарске, Пољске, Холандије, Португалије.

Турски Устав 1838. горине

Устав из 1838. године често се назива Турски устав, јер је издат у форми турских фермана. На овај начин Турска је желела да покаже да је Србија у вазалном положају према њој.

Кнез Милош Обреновић је променио свој начин владавине након укидања Сретењског устава, није сам судио, укинуо је тортуру и монопол трговине сољу. Утицај на доношење новог устава вршили су Русија Турска и Аустрија. Руски изасланик Рикман је предао “базис” за уставно организовање Србије. По њему устав би требало да садржи само административне одредбе, јер су политичка права обезбеђена Хатишерифом од 1830. године. Русија је захтевала и останак Савета, преко кога би могла да врши притисак на кнеза.

Фебруара 1838. образована је Велика уставна комисија. При свом раду је користила Сретењски устав, нацрте и руски “базис”.

Централни органи власти су 1. кнез са његовим министрима и 2. Савет. Потврђено је наследно кнежевско достојанство породици Милоша Обреновића. Кнез је на челу управе.

Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 19. века у Србији су формиране три политичке странке — Народна радикална странка, Либерална странка и Напредна странка.Већ 1880. постојала је декларативна сагласност свих политичких фактора (странака и двора) да је потребно донети нови устав.

У другој половини 19. века кнез Михаило Обреновић је поверио нацрт за израду Устава председнику Апелационог суда Радивоју Милојковићу, 29. маја 1868. извршен је атентат на кнеза. Велика народна скупштина одржана у Топчидеру, 20. јуна 1868, одобрила је проглашење малолетног Милана Обреновића за кнеза.

Пред уставни одбор који се још називао и никољски – по дану када се састао, намесништво је поставило питање да ли је земљи потребан устав и какав би устав требало донети. Одлучено је да је Србији потребан нови устав; дводомно народно представништво; увођење министарске одговорности и слободе штампе. Постојале су и правне сметње које је требало санирати. На основу Закона о народној скупштини из 1861 (чл. 14 закона о народној скупштини), устав се не може мењати за време владаочевог малолетства. Државни савет који је требало да одлучи о промени устава се одрекао те функције у корист Велике народне скупштине. Дана 19. јуна 1869. донет је Устав. Устав се најчешће назива Намеснички устав, али и Тројички устав те Устав од 1869. године.

Конзервативци су тврдили да је устав донет на бесправан начин и да је превише слободоуман. Либерали су били незадовољни што Устав није прокламовао довољно права и слобода.

Априлски Устав

Краљ Милан Обреновић је абдицирао 22. фебруара 1889. године. Наследио га је малолетни син Александар, уместо кога је владало Намесништво: Јован Ристић, генерал Коста Протић и генерал Јован Белимарковић. Због сукоба око радикала и Намесништва у вези са трећим намесником након смрти генерала Протића, Намесништво је сменило радикалску владу, па је формирана влада либерала. Краљ Александар је 1. априла 1893. извршио државни удар прогласивши се пре времена за пунолетног. Док су радикали одобрили овакав потез либерали су били суздржани. Јануара 1894. у Србију се незаконито вратио стари краљ Милан.

Наиме, Милан је са радикалима склопио договор по коме ће након абдикације отићи из земље и неће се више враћати сем у случају болести младог краља. Радикали су донели и посебан закон о томе како би обезбедили поштовање договора. Краљ Александар је 9. маја 1894. извршио други државни удар, обуставио је Устав Србије из 1888. године и вратио на снагу Устав Србије из 1869. године. Краљ Александар је извршио трећи државни удар 6. априла 1901. октроишући нови устав. Устав од 1901. године се назива и Априлски устав, као и Октроисани устав.

Устав који је уништио Титову Југославију!

Када је фебруара 1974. године донет Устав СФРЈ, те исте године донети су и Устави свих југословенских република. По Уставу Социјалистичке Републике Србије, покрајине Војводина и Косово и Метохија добиле су велика овлашћења и права.

Милошевићев Устав!

Устав Републике Србије из 28. септембра 1990. је избацио из назива Србије префикс “социјалистичка”, а покрајини Косово је враћен стари назив Косово и Метохија.

Уз то, Устав је дефинитивно одузео покрајинама у саставу Србије (Војводина, Косово и Метохија) све елементе државности и потврдио одлуку републичког парламента из 1989. По Уставу, Председник Републике је уз Скупштину највиша је власт у земљи.

Митровдански Устав

Устав Републике Србије, познат и као Митровдански устав, усвојила је Народна скупштина Републике Србије на посебној седници одржаној 30. септембра 2006. год. Правни поредак Републике Србије је јединствен, а Устав је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни.

Надаље, преамбулом се истиче да је Косово и Метохија саставни део територије Србије, који има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије.

М. В. / Телеграф

www.vaseljenska.com/vesti/ovo-su-svi-ustavi-srbije-evo-ko-ga-je-prvi-napisao/

4 гласa