Рецепт по којем се рушила Либија био је готово „класичан“ – медији су тог прољећа 2011. без станке појашњавали како се све снаге морају упрегнути у рушење зле диктатуре која држи властити народ у оковима тираније. Интензивно се радило на стварању осјећаја хитности, тј. осјећају да ако „нетко“ (зна се тко) не подузме нешто ускоро, десити ће се геноцид.

Играло се на карту некакве колективне кривње коју ваљда свака особа због неког разлога осјећа за све претходне злочине, јер је и сама дио комплексног људског рода. Хитност у овом случају односила се на источни либијски град Бенгази, гдје је букнула побуна против Гаддафијеве власти. Побуна је заправо био исламистички устанак, но то тада нитко није желио написати тим ријечима.

Речено је само да је либијска војска „кренула“ према Бенгазију те како ће тамо починити страшан геноцид. Једино рјешење које се тада представљало била је брза НАТО војна интервенција. Тим начином извјештавања у те драматичне дане сломио се, поприлично успјешно, сваки потенцијални анти-ратни отпор на простору Еуропе и САД-а, јер рећи нешто против интервенције равно је моралном судјеловању у самом геноциду који ће се ускоро десити на простору града Бенгази гдје људи „само желе слободу и демокрацију“.

Напад је могао почети, и почео је. САД и еуропске силе кренуле су свом силом на Либију циљајући је из правца мора и зрака. Либијска војска, тзв. „Зелена војска“, није реално могла пружити отпор против оваквог супарника, њени тенкови у отвореној пустињи били су забавне мете за НАТО-ове пилоте, али страдало је и пуно више од тенкова, убијено је на тисуће цивила, инфраструктура је уништена, Либију се „вратило натраг у камено доба“.

Кључни представник либијске власти у том тренутку заправо ни није био времешни Муаммар Гаддафи већ његов син Саиф који је настојао, што прецизније могуће, артикулирати либијско стајалиште, мада без успјеха. Оно мало медијског простора што је добио додијељено му је с предумишљајем да га се прикаже као једног од актера „бруталног режима“.

Но, неке његове ријечи данас још увијек итекако одзвањају. „Али не знате што чините, отварате Пандорину кутију“, рекао је непосредно након што је почела агресија на Либију. Данас, четири године након, потпуно је јасно да је био у праву. Било је и јасно и тада, али баш нитко од одговорних људи на челу Западних сила није хтио ни чути за његова упозорења.

Пандорина кутија је итекако отворена. Либија је постала још за вријеме рата 2011. инкубатор међународног тероризма, истог оног тероризма који под водством Гаддафија – уз све предности и мане тог водства – једноставно није могао постојати на територију Либије. Према исламистичком тероризму је постојала нулта стопа толеранције у Гаддафијевој Либији, такве тенденције се физички елиминирало, често брутално и без милости.

Еуропа се на то није превише бунила, била је и више него сретна да Гаддафи одрађује „прљави посао“, да спрјечава било какво избијање тероризма на Медитеран и да на неки начин чува Еуропу од масовне имиграције из Африке.

Но, унаточ чињеници да су знали да их Гаддафи итекако чува од потенцијалних врло великих и озбиљних проблема, полакомили су се за либијском нафтом. У коначници су умјесто ковчега с благом отворили Пандорину кутију.

Та помама за либијским богатством, али и жеља да иста Либија не „одлута“ њиховим глобалним ривалима с Истока, довела је и до можда највеће погрешке 21. стољећа, до праве катастрофе – одлуке да се наоружају ти исти исламистички екстремисти од којих је Гаддафи чувао Еуропу сво то вријеме.

Можда су лидери Запада заиста незналице које извршавају одредбе својих стратега, но онда су они морали знати у што се упуштају. Све у свему, нетко је добро знао у што се упушта и био му је важнији тренутни пробитак од судбине регије, па и свијета.

Једна за другом, земље тзв. „међународне заједнице“, почеле су признавати исламистичке милитанте као „легитимне представнике либијског народа“. Стари либијски дипломати избачени су из еуропских пријестолница и на њихово мјесто су почели долазити Исламисти – дословно им је дат улазак у Еуропу. Катастрофа, а све због нафте и геополитике.

Од тзв. „умјерених Исламиста“ до терориста је свега неколико корака. Либију се претворило у најплодније могуће тло за најекстремније од екстремног. Након убојства Гаддафија почело се потајно пребацивати оружје према Сирији, према појединим изворима транзит је ишао преко Турске и то уз директну помоћ Запада. У Сирији је радикализација довршена – Ирак, Либија, Сирија: те три агресије империјализма створиле су ИСИЛ, свјесно или несвјесно, небитно. ИСИЛ је настао у том „котлу“ и сада се шири муњевитом брзином јер ни не мора физички стићи да би нови инкубатор букнуо, потребне су само предиспозиције, а оне постоје данас диљем свијета.

Град Сирте, родни град покојног либијског вође Муаммара Гаддафија, био је поприште задње велике битке за вријеме рата 2011. Ту је пружен задњи отпор агресорима, у старту осуђен на неуспјех, али је ипак пружен. У том истом граду, гдје је Гаддафи брутално погубљен дословно пред очима свијета – јер су се медији бесконачно наслађивали с касапљењем његовог крвавог тијела, данас припадници ИСИЛ-а парадирају улицама, том истом свијету показују што им је он омогућио.

На некој од оближњих плажа море се црвени од крви одрубљених глава 21-ог египатског кршћана, а ИСИЛ сада поручују како ће Либија бити њихова велика база за почетак директних напада на Еуропу. Спомињу и „марш на Рим“. Дакако, ИСИЛ у Риму звучи подједнако нереално колико је звучао и ИСИЛ у Сиртеу прије 4 године – другим ријечима, опасност више није само реторика, она је стварна.

Из ИСИЛ-а сада поручују како ће напасти преко Медитерана. Британска анти-терористичка организација Qуиллум објавила је поједине ИСИЛ-ове документе у којима је детаљно описана стратегија напада на Еуропу. План укључује илегално пребацивање милитаната преко Медитерана у јужну Еуропу, у луке као што је талијански оток Лампедуса који се налази на око 300 миља од либијске обале.

„Либија има дугачку обалу и гледа равно на јужне крижарске земље до којих се лако може доћи и с рудиментарним бродом“, наводи се у једном ИСИЛ-овом документу. Дакако, план укључује инфилтрацију међу илегалне имигранте који ионако у тисућама стижу до обале Еуропе готово сваког дана (опширније о теми: Посљедице нових ратова: Еуропа суочена с највећом избјегличком кризом од Другог свјетског рата).

Документи такођер откривају како ИСИЛ планира довести борце из Ирака, Сирије и других земаља, с циљем стварања праве војске за „инвазију Еуропе“.

„Заузети ћемо Рим, уз Божје допуштење“, истиче један од истакнутих припадника ИСИЛ-а док њихови пропагандни материјали приказују фотомонтажу с њиховом црном заставом на тргу Св. Петра у Ватикану.

Египат је почео с бомбардирањем ИСИЛ-а у Либији, но тешко да ће их то зауставити. Анти-ИСИЛ коалиција морала би бити далеко већа и без „фиге у џепу“ што, нажалост, уопће није случај. Неки од најгорих геополитичких актера данашњице још увијек, колико год то застрашујуће звучало, рачунају на тај ИСИЛ. Стратешки гледано, ИСИЛ је савршен фактор брзе дестабилизације било које земље до које може продријети. У коначници, требамо се запитати ово – да ли икоме због неких опортуних разлога одговара велика дестабилизација јужне Еуропе, оног дијела Еуропе који се почео бунити против темељних значајки постојећег економско-политичког поретка? Јер ако је тако, ИСИЛ-у ће бити допуштен улазак у Еуропу, као што му је допуштен и улазак у Сирију, Ирак и сада Либију.

Док год нетко на ИСИЛ рачуна као на геополитички потенцијал, дивећи се његовом деструктивном и бруталном капацитету, све је могуће, па чак и отварање новог фронта на територију Еуропе.

Извори / референце:

Исламиц Стате лаyс цлаим то Нортх Африцан оутпост
хттп://www.реутерс.цом/артицле/2015/02/18/ус-либyа-сецуритy-идУСКБН0ЛМ1ИW20150218

ИСИС планс то инваде Еуропе тхроугх Либyа – репорт
хттп://рт.цом/неwс/233335-исис-исламиц-либyа-еуропе/

Хоw Исил спреад то Либyа – анд ноw хас Еуропе ин итс сигхтс
хттп://www.телеграпх.цо.ук/неwс/wорлднеwс/исламиц-стате/11415529/Хоw-Исил-спреад-то-Либyа-анд-ноw-хас-Еуропе-ин-итс-сигхтс.хтмл

www.advance.hr/vijesti/o-nafti-geopolitici-i-koristenju-kapaciteta-ekstremne-brutalnosti-pandorina-kutija-u-libiji-otvorila-se-do-kraja-isil-preuzima-kontrolu-nad-zemljom-i-prijeti-europi-preko-mediterana/

1 глас