„Еурогендфор“ је обична теорија завере независних портала и блогера? Не би се рекло.

Италијански блогер Даниеле Ди Лућиано пише како су он и његове колеге од стране мас-медија, „угледних“ новинара и државних чиновника исмејавани и добијали етикете „теоретичара завере који зарађују на лаковерним интернетским зависницима који прате блогове, портале и интернет странице пуне бесмислица и глупости“.

Међутим, сада је постојање ове нове европске полиције потврђено и на службеној интернет страници Carabinieri.it  и опширан чланак потврђује „партнерство“ италијанске полиције под ингеренцијом Министарства одбране и „Еурогендфора“.

Наиме, „Еурогендфор“ или „Европске жандармеријске снаге“ је име војно-полицијских снага Европске уније које су зелено светло за формирање добиле потписивањем „Велсенског уговора“ 2007. године.

Уговор, чији је садржај био непознаница за становништво земаља потписница, али и шире, прве су потписале Француска, Шпанија, Холандија, Португал и Италија, Румунија се придружила 2008. године, а Пољска 2011. Литванија је земља „партнер“, а Турска има статус „посматрача“.

Нове безбедносне снаге са специјалним овлашћењима су стациониране у Вићензи (Италија), а активни састав је до тисушту људи, углавном из редова жандармерије и војних полиција земаља потписница, док службено могу мобилизовати 2 500 припадника елитних јединица наведених земаља.

Наводно се ради о „јачању безбедности на европском нивоу“, али је забрињавајуће да мас-медији углавном прећуткују постојање ове мултинационалне војно-полицијске безбедносне службе, док се информације о њима морају тражити по независним медијима. Колико год се мас-медији трудили да се не диже превише буке око формирања „Европске жандармерије“, после објаве текста уговора су интернет портали су били загушени коментарима о врло упитној структури и намени ЕГФ-а.

Изворно су специјалне јединице Европске уније могле интервенисати и у случају „нереда због тешке привредне ситуације у земљама које су до сада потписале уговор“. Дакле, уколико би дошло до „побуне“ на националном нивоу, редовне безбедносне снаге земаља потписница уговора би „смиривање ситуације“ предале у руке „Еурогендфора“, који би се, наравно, потрудио да ућутка све и свакога. Осим тога, према члану 4. уговора, ове снаге могу обављати све активности које обавља редовна полиција и безбедносне службе, укључујући и подизање казнених пријава. Касније је могућност интервенције проширена на све чланице Европске уније и ван ње.

Потврђено је да је „Еурогендфор“ интервенисао у Торину крајем 2013. године, када је редовна полиција одбила наређење да силом растера демонстранте. Иако се један италијански портал „специјализован за разоткривање теорија завере“ својски потрудио да насилно растеривање мирних демонстраната у Торину прикаже као акцију редовне полиције, касније је Игор Геларда, главни тајник Конфедерације независних синдиката италијанске полиције, потврдио активности „Еурогендфора“ и опасност коју по европску демократију са собом носи једна таква елитна паравојна формација.

Осим Торина, „Еурогендфор“ је годинама интервенисао у разбијању демонстрација у Грчкој, а његове су јединице биле стациониране у посебној бази у Игуменици, граду у северозападној Грчкој. Тада је грчка левичарска странка ККЕ упутила оштру протестну ноту бившој грчкој влади којом је тражила објашњење присуства нерегуларних и страних специјалних снага на грчкој територији и учествовању истих у насилном разбијању протеста против мера штедње.

Игор Геларда за портал Infodifesa потврђује наводе независних новинара који су упозоравали да „Еурогендфор“ нема ограничења у свом раду. Забрињавајуће је што није јасно дефинисано коме би требала полагати рачуне, јер у члану 5. уговора стоји „како могу интервенисати само уз дозволу НАТО савеза, Уједињених нација, ЕУ, ОЕБС-а и других организација и савеза, а за свој посао ће одговарати заједничком поверенству министарстава спољних послова и одбране земаља потписница“. Италијанска агенција АСИ тврди како ће те снаге бити слободне да обављају своје задатке према својој процени, те да им се због ове недефинираности у надзору и овлашћењима „нико неће смети мешати у њене послове“.

Не само то, контингент који може окупити око 2 500 људи у року од тридесет дана може интервенисати ван граница Европске уније и у сваком кутку света, а члан 29. одређује да делатници „Еурогендфора“ не могу бити предметом никаквог казненог прогона који би се могли односити на спровођење закона државе домаћина или државе која се користила њиховим „услугама“, без обзира на злочин „којег оперативци током службе починили“.

Дакле, оду ли на пример специјалци „Еурогендфора“ у Грчку или Македонију, Украјину или Португал и неселективно пуцају по протестантима, неће сносити никакве последице.

Према декларацији о намени и уговору, снаге „Еурогендфора“ су представљене као „оперативне, унапред организоване и робусне снаге за брзо размештање“ које ће допринети Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици (Common Security and Defence Policy), чак и када нису распоређене у структурама Европске уније.

У јуну прошле године је Европска унија усвојила посебну уредбу којом ове снаге лакше могу бити распоређене изван територија ЕУ, што се сигурно односи на могуће акције у Украјини, Молдавији или Грузији, пише Андреј Акулов и пита се јесу ли људи Грузије, Украјине и Молдавије добро информисани о томе? Јесу ли свесни те чињенице и шта све то значи у пракси? Тешко! Најважнији аспект се увек игнорисао намерно, што и јесте трик политике.

Италијански парламент је без јавне расправе готово једногласно ратификовао уговор о приступању овим снагама, а поставља се питање зашто су тај уговор потписале само Француска Шпанија, Португал, Италија, Холандија и Румунија, а касније Пољска? Постоје они који се баве теоријама завере и виде закулисни утицај интересних група финансијске и привредне светске елите, али је све више оних којима је довољно и то што се доводи у питање суверенитет земаља које се одлуче да траже „услуге“ ових специјалних снага без икакве одговорности.

Службено је „Еурогендфор“ деловао или делује у Босни и Херцеговини, Централноафричкој Републици, Малију, Авганистану и на Хаитију и, упркос свим доказима, не жели признати да су били „партнери“ у сузбијању протеста у Италији и Грчкој.

Но, сада италијански Carabinieri потврђују сарадњу и на њиховим службеним страницама у делу о „партнерима“ стоји прилично узнемирујућа потврда ове војно-полицијске структуре:

„Међу инструментима управљања кризом на располагању међународних организација водећу улогу преузимају, Европске жандармеријске снаге (Еурогендфор/ЕГФ), који су се етаблирале као ефикасно средство интервенције и снаге способне за рад чак и у врло дестабилизирајућем сценарију.

Идеја о стварању полицијских снага устројених по војном моделу долази због потребе њиховог распоређења у кризним подручјима под окриљем НАТО савеза, Уједињених нација, Европске уније или „ад хок“ коалиција. Идеја је изворно настала на током неформалног састанка министара одбране ЕУ који се одржао у Риму 8. октобра 2003.

Том приликом су се министри одбране Француске и Италије, Мишел Алио Мари и Антонио Мартино, сложили о потреби за таквим инструментом који би могао бити одређени сегмент подршке мировним операцијама, за обављање полицијских послова уместо или уз локалне полицијске снаге, те да деломично или у потпуности врше њихов задатак.

Између представника полицијских снага земаља чланица је договорено да се ове снаге по налогу Европске уније устроје по војном моделу, а чиниће их талијански Карабињери, француска Национална жандармерија, шпанска Гвардиа Сивил, португалска Гвардиа Насионал Републикана и холандски Марекхаусзе.

Изјава је на маргинама неформалног састанка министара одбране ЕУ потписана 17. септембра 2004. у Ноордвијку (Холандија).

Наведена изјава затим ратификована међународним уговором потписаним 18. октобра 2007. у Холандији. Сви су парламенти ратификовали уговор, само Француска још није завршила процес.

Конкретно, Главни штаб „Еурогендфора“ предвиђа укупно 36 места, једнако подељених између Карабињера, француске Националне жандармерије, шпанске Цивилне гарде, португалске Националне републиканске гарде и низоземског Марекхаусзе-а, који тренутно држи чак и дужност команданта Сталног штаба у Вићензи и Румунске жандармерије која је чланица ЕГФ-а постала у децембру 2008. године.

Главни штаб ЕГФ-а који се налази у касарни „Чиното“ ће служити за планирање будућих полицијских операција.

ЕГФ због флексибилности структуре може бити стављен на располагање војним или цивилним властима.

Председништво „Еурогендфора“ је Међуресорно поверенство на високом нивоу и реч је о војно-политичком координативном телу ЕГФ-а. Састанци Међуресорног поверенства су одржани 2010. године у Италији, потом 2011. у Шпанији и 2012. у Португалу.

Растући интерес у новоосноване је пратио захтев Румуније, Турске, Пољске и Литваније да се придружи ЕГФ-у као чланови, посматрачи и партнери.

Процена о отварању новим земљама је још увек предмет потребе техничке резерве, обзиром да је реч о полицији по војном устројству, потребно је стећи политичке услове и земља мора бити чланица или кандидат за улазак у ЕУ.

Тако је Румунска жандармерија статус пуноправног члана добила на састанку 18. децембра 2008. Турска „Јандарма“ има статус посматрача, а Пољска војна жандармерија и Служба јавне безбедности Литваније имају статус партнера.

Што се тиче првог оперативног коришћења „Еурогендфора“, Међуресорно поверенство се 19. јула 2007. одлучило за учествовање у војној операцији „ЕУФОР“ у Босни и Херцеговини. Оперативна употреба ЕГФ-а у БиХ је завршила 31. октобра 2010.

Од 8. децембра 2009. се ЕГФ службено користио у Авганистану у склопу мисије ИСАФ.

Дана 8. фебруара 2010. Међуресорно поверенство одобрава укључивање ЕГФ-а као део мисије на Хаитију, гдје је у учествовало 120 италијанских карабињера, 147 француских жандара и један шпански специјалац од 23 човека из Цивилне гарде. Мисија се завршила 31. децембра 2010.“

Ово стоји на службеној страници партнера „Еурогендфора“, талијанских Карабињера, и нема назнака да је ЕГФ коришћен било где и ван подручја за која их је овластило посебно Међуресорно поверенство на високом нивоу. Међутим, укуцате ли у претраживач Гугл на грчком језику појам „Ευρωπαϊκή Δύναμη Χωροφυλακής Ελλάδα“ добићете око 60 000 резултата, извештаја у ПДФ формату, жалби, протестних нота и новинских чланака о поступцима „Еурогенфора“, највише у раздобљу од 2010. до 2014. године. Осим службеног дописа влади странке ККЕ, неке су парламентарне групе тражиле расправу о присутности „Еурогенфора“ на грчкој територији, ко је те снаге звао и у складу с којим уставом прописаним овлашћењима? У саопштењу грчке полиције су увек тврдили да ове информације немају никакве везе са стварношћу, упсрко чињеници да бројни грчки политичари, активисти, новинари, протестанти тврде да су се, због „непоуздане грчке полиције“, управо те снаге користиле за гушење протеста који су Грчку потресали неколико година за редом.

Наравно да Европска унија никада неће признати да је створила монструма – паравојне снаге „Еурогендфор“, које имају сопствену обавештајну службу и могу непосредно интервенисати на позив „ад хоц“ основаног тела. Не наводи се које је то тело и ко га може „основати“, али се може претпоставити да било која влада или Савет за националну безбедност може тражити њихове „услуге“, готово сигурно без парламентарне расправе и службеним каналима преко институција ЕУ, УН-а или ОЕБС-а.

„Европска жандармерија“ има сва овлашћења и ресурсе полиције, војске и тајних служби, а може деловати у договору с националним полицијама или војском у борби против нереда, немира и великих демонстрација. Немачко Савезно министарство одбране похвалио је „Еурогенфор“ на својим интернет страницама, говорећи „како је Европска жандармерија обећавајуће решење“, преноси грчки Kostasxan.

ЕГФ и даље готово у потпуности делује у сенци и што више људи тоне у сиромаштво и очај, а погрешна политика не решава кризу, ове ће снаге бити све траженије да „поправе“ ситуацију. Челници европских држава ће сигурно тражити да услуге ове јединице користе против својих грађана.

Европске владе тачно знају што могу очекивати и да би избегле користити своје војске против сопствених држављана готово у тајности су основале паравојне „Европске жандармеријске снаге“.

Теоретски, вођство Европске уније може користити ЕГФ у било којој кризи.

Занимљиво је да је логотип ЕГФ-а „Lex paciferat“, што се може превести као: „Закон доноси мир“, чиме се наглашава „начело блиског односа између спровођења правних начела и враћања сигурног окружења“.

„Ратно веће“ у облику Међуресорног поверенства се састоји од министара одбране и безбедности земаља чланица ЕУ које учествују у организацији и оно одлучује о безбедносној стратегији.

У чланку 4. статута који говори о дужностима мисије можемо прочитати: „Захтев за коришћење ЕГФ-а се може упутити за заштиту особа и имовине, те одржавање реда у случају јавне побуне.“

Војници ове паравојне јединице Европске уније би требали поштовати постојеће законе државе у којој интервенишуу и где су стационирани, али су све зграде и подручја на којем делују изван националног суверенитета домаћина и на њих не могу доћи власти државе у којој ЕГФ интервенише.

Још једном на крају треба нагласити на спорни члан 29. уговора о стварању „Еурогендфора“, који на 13. страници уговора каже „како члан Еурогендфора не подлеже никаквим поступцима или било којој одлуци против њега у држави домаћину или држави у којој је јединица деловала ако је то последица обављања његових службених дужности“.

Припадник јединице не може бити правно гоњен без обзира на индивидуалну одговорности у случају нанесене штете ако је то учињено у обављању службене дужности, а проблем ће се решавати тако да ће власти државе домаћина или државе приматељице услуга размотрити захтев и проценити висину накнаде на праведан и исправан начин, узимајући у обзир све околности случаја, укључујући и понашање озлеђених и извештај о том питању.

Даље се наводи на који ће се начин тужбе решавати и да ће се накнада штете задовољити само ако је захтев у подкрепљен аргументима. Дакле, кроз бескрајну правну процедуру се губи из вида потенцијални злочин и одговорност припадника „Еурогендфора“ ће се можда решити кроз дугогодишњу правно-бирократску процедуру, највероватније никада.

Најгоре је што Европска унија овим додатно укида националне суверенитете земаља чланица и сама одлучује које ће „законе“ спроводити у случају немира.

Искрено говорећи, ово је „брилијантна идеја“, узмемо ли у обзир чињеницу да би се током социјалних немира многи припадници редовних полицијских снага можда оглушили о наређења за употребу силе. Како би се избегао такав ризик, најбоља опција је у побуњену земљу послати безбедносне снаге из других земаља. Тада све иде „пуно лакше“ и нема опасности да, као у Торину, полицајци скину кациге, положе палице на плочник и оглуше се о наређење.

Је ли „Еурогендфор“ заиста обична теорија завере независних портала и блогера? Не би се баш рекло.

Н. Бабић / Алтер Мејнстрим Инфо

приређивач: Васељенсак ТВ

www.vaseljenska.com/vesti/teorija-zavere-dok-se-ne-otkrije-istina-paravojne-snage-eurogendfor-specijalizovane-za-gusenje-socijalnih-nemira/

Прочитај без интернета:
1 глас