Патријарх Варнава био је ученик проте Стеве у Призренској богословији и волео је проту Стеву као свог оца. На Протин предлог узео је руског емигранта Владислава (Владимира) Албиновича Мајевског за свог личног секретара. Мајевски је био Прптин студент и много је волео и Проту и патријарха Варнаву.

У знак захвалности за пружену помоћ руској емиграцији у Србији, Мајевски је написао сјајну биографију патријарха Варнаве, у два тома и она је штампана у штампарији Српске Патријаршије у Сремским Карловцима. Сасвим случајно сам, док сам писала књигу о проти Стеви, 2000-те године, добила ову књигу на читање и била сам одушевљена како је Мајевски дао сјајан опис живота и рада патријарха Варнаве.

Али, била сам непријатно изненађена да тадашњи секретар Св.Синода СПЦ Мића Јанковић није имао појма о овој књизи, као ни многи други.

На почетку књиге је Мајевски између осталог написао да је царска Русија због Србије ушла у Први светски рат и то ме је мало зачудило, јер о томе нико раније нити је писао, нити говорио било шта.
У породичној архиви Протине сестричине проф.Надежде Наде Панић (рођене Прљинчевић) нашла сам писмо проте Стеве од 27. јула 1037. г. из Београда, које је писао супрузи Јелени – Лени у Алексинац и ево његовог почетка:

„Драга Лено

Стигао сам јутрос добро. Кућу затекао како смо оставили и одмах отишао на посао, а затим и на литургији у Саборну цркву и поклонио се сенима покојног Патријарха.“

Прота Стева је имао болну дужност, да после смрти свог вољеног ђака Петра Росића, патријарха српског Варнаве, оде у Сремске Карловце у Патријаршијски двор и да донесе патријархове ствари.

Следеће 1938.године у календару Српске Патријаршије објављен је на 5 страна некролог, који је једва смогао снаге да напише: „Варнава, блаженоупокојени патријарх српски.“

Бака Нада ми је рекла да је патријарх Варнава систематски трован, јер су му у хлеб стављали млевено стакло и зато је имао велике болове у стомаку.

На испраћају патријарха Варнаве, прота Стева је ишао поред аутомобила у коме ј био ковчег са земним остацима патријарха Варнаве. Невероватно је колико је био ослабио, а и његова ретко кратка коса (јер је скоро увек имао дугу, бујну косу), појачавала је његов лош изглед.

На испраћају патријарха Варнаве биле су и монахиње из манастира Кувеждин, који је патријарх заједно са протом Стевом и патријархом Димитријем много помагао. Међу тим монахињама у посмртној поворци било је много руских монахиња, које су и обновиле манастир Кувеждин. Једна од њих, мати Ангелина Грачева била је игуманија манастира Ваведења на Сењаку у Београду.

Зорица Пелеш

„И живот за православље“ је документарни филм о животу блаженопочившег патријарха Варнаве, аутора др Вељкa Ђурићa Мишине, историчара и специјалисте за изучавање новије историје Српске православне цркве.

19.6.2016. за ФБР приредила Биљана Диковић

Прочитај без интернета:
4 гласa