Поребно је санирати последице погубне западне политике радикализације балканског ислама, од које окрећемо главу.

Пише: Н. Бабић

Почетком јула портал Balkanalysis пише да групе са Балкана повезане са Исламском државом (ИСИС) намеравају да проведу један или више терористичких напада у региону, што ће бити стратешки помак у досадашњој перцепцији улоге Балкана за европски исламистички екстремизам. Ако успе, та стратегија може да утиче на све – од регионалне стабилности и међуетничких односа до локалних економија, чак и на заједништво у западној кампањи одвраћања регије од Русије, како за за Balkanalysis пише аналитичар Крис Делизо (Chris Deliso).

У јуну је Европска комисија је детаљно разматрала будућу вишегодишњу стратегију сузбијања тероризма, радикализације, организованог и сајбер криминала. Планирано оснивање засебних борбених група је успорено давањем акцента на политичке активности, што ће се, реално гледано, показати недовољним да гарантује безбедност за ЕУ.

„Овај чланак, настао на темељу мог дугогодишњег посметрања терена и најновијих обавештајних података, истражује неке од непосредних безбедносних ризика и издваја пет кључних оперативних тактика ИСИЛ и њених следбеника којима ће се ова терористичка група користити у дестабилизацији Балкана, што ће јој помоћи да лакше оствари стратешке циљеве у Европи“, наставља Делизо. Он пише да су „балкански безбедносне службе тренутно на високом степену приправности због страха од једног или више терористичких напада у режији симпатизера или припадника ИСИЛ, од којих неки имају борбено искуство из Сирије и Ирака“.

Такви напади ће покушати да искористе постојеће етничке и верске поделе. Можда ће им циљ бити западни интереси и јавни догађаји, а све то са крајњим циљем стварања слободних зона за обуку и активности за даље нападе у срцу Европе. То представља помак у стратешком размишљању, јер се Балкан донедавно сматрао позадинском логистичком базом и сигурним уточиштем за исламистичке екстремисте. У њима су се, међутим, због напредовања ИСИЛ на Блиском истоку и северу Африке, пробудиле милитантне тежње и сад Балкан виде као реалну позорницу за своје активности. Језгро ИСИЛ на тим просторима има непосредно искуство у урбаним борбама, што локалној полицији отежава задатак, па ће бити немогуће са терористима се суочити без значајне колатералне штете.

(Фото: Ал Џазира принтскрин)

Три исламистичке ћелије

На пример, македонска специјална полиција је у мају у Куманову обавила стандардан посао, без цивилних жртава јер се борила против „познатог“ непријатеља – етничких албанских националиста, а не бомбаша самоубица или других неконвенционалних претњи. Операција је такође имала јаку спољну подршку, политичку и обавештајну, јер, да није било међународне сарадње, то би имало последице и по безбедност ЕУ. Али најновији обавештајни извештаји говоре о три исламистичке ћелије. Две су по саставу албанске, док је једна бошњачка. Вођство сваке од њих представљају два до четири човека који су се у Сирији или Ираку борили за Фронт Ал Нусра или за ИСИЛ. Службе безбедности су свесне њиховог присуства. Наравно, уз непрекидни талас илегалних имиграната који долази преко турске и грчке границе у Македонију, немогуће је рећи колико је још исламистичких милитаната ушло на Балкан.

Ситуација у Грчкој се додатно погоршава, а може се очекивати још много тога, попут исцрпљивања капацитета македонских служби и хуманитарних организација. Још већи проблем биће ако Србија под мађарским и аустријским притиском блокира имигранте на јужној граници, стварајући неку врсту уског грла у Македонији. У сваком случају, мађарски антиимигрантски став значи да ће се уско грло створити негде на Балкану, због чека ће опет планути горућа гранична подручја. „Расположење међу различитим странама ће бити посебно напето и могуће су политичке манипулације у данима који следе“, предвиђа Делизо.

Док се Европа суочава са низом безбедносних изазова истовремено, какви нису виђени од Другог светског рата, одједном се открива недостатак политичког консензуса унутар саме ЕУ, док неке невероватно неодговорне политичке и обавештајне структуре из неких земаља ЕУ или намерно или из незнања не успевају да разумеју да њихове акције на Балкану угрожавају регионалну и унутрашњу безбедност ЕУ. Недостатак сарадње ЕУ са балканским државама и недостатак међусобног поверења доводе до идеалне ситуације за дестабилизујуће активности ИСИЛ и њених следбеника.

Следећих пет примера су само неки од многих могућих сценарија на које би безбедносне службе требало да обрате пажњу. Већина наведених терористичких напада може се провести са малим бојем људи и трошком од неколико стотина евра или мање. Осим тога, негативне последице регионалне нестабилности и колективне европске безбедности ће у случају напада бити значајно увећане, а такви догађаји ће распламсати унутрашњу политичку расправу унутар ЕУ око изводивости европских интеграција Балкана у целини.

(Фото: Ал Џазира принтскрин)

1. Напад на главне туристичке дестинације у Грчкој

Инспирисан овогодишњим нападима у Тунису, ИСИЛ би тако учинио огромну штету туризму, виталној економској грани Грчке. Будући да ИСИЛ у иностранству напада западњаке, меке мете попут туристичких места су идеалне. Једини разлог зашто се такав напад још није догодио у Грчкој је тај што то међународне терористичке групе нису препознале као свој стратешки интерес. Али то се може брзо променити ако се због економске неизвесности распадне цивилни поредак у земљи.

Сваки напад на Грчку имаће негативне учинке на стабилност Албаније, која се историјски знатно користи дознакама Албанаца који живе у Грчкој. Према једном сценарију, у случају терористичких напада дошло би до безбедносног вакуума, у коме би се створили урбани осветнички одреди. У том случају не могу се искључити пљачке и слом друштвеног поретка, што би довело до јачања организованог криминала и смањења способности полиције да се бави миграцијама.

2. Распламсавање верске и етничке напетости

До масакра кога је ИСИЛ починио над више од сто повратника у сиријски град Кобане дошло је јер су исламистички екстремисти дошли у посед курдских униформи, избегавајући тако контролу на уласку у град. Балканске полицијске и војне униформе нису најважнија ставка у инвентару и лако могу бити украдене у сличне сврхе. Врло лако могуће је израдити и њихове верне копије. Чак и без лажног напада, који би довео до међуетничких напада, симпатизери ИСИЛ лако могу да доведу до нестабилности и обичним провокацијама, које ће довести до насиља у мешовитим заједницама.

Најновији обавештајни подаци показују да су безбедносне службе Балкана посебно забринуте због могућих напада који би изазвали међуетничке и међурелигијске сукобе у следећим местима: Скопље/Македонија, Нови Пазар/Србија, Митровица/Косово и Улцињ/Црна Гора.

Следеће подручје од интереса за терористе може да буде југ Албаније, где организовани криминал одавно укључује паравојне компоненте и где живи православно-муслиманска мешавина.

(Фото: Ал Џазира принтскрин)

3. Враћање бораца кроз повећани доток имиграната

Главно питање које западне обавештајне службе занима је ситуација у Сирији и какав ће учинак имати повратак исламистичких екстремиста у европске земље. Владе ЕУ и Запада споро делују, посебно у размени обавештајних података са Турском, одакле иде главни пут исламистичких милитаната. Истина, постоје они који су идентификоврани, али је много више непознатих, који се лако могу уклопити у општи ток имиграната. То је врло ужарена рута Турска-Грчка-Македонија, као и рута Либија-Италија. Италија је била место одакле су многи отишли у Сирији како би се придружили рату у ширењу ИСИЛ на северу Африке.

Две су тешкоће у идентификацији бораца повратника са Балкана. Једна да су ови борци почели ритуално да спаљују своје пасоше, као израз одлучности да следе калифат и покажу лични осећај оданости новој домовини. Други проблем дугујемо бившем бугарском спољнополитичком циљу стварања „нових Бугара“ кад је Софија давала пасоше становницима Молдавије, Македоније, Албаније и Црне Горе који су били спремни да потврде своје бугарско порекло. Наравно, Брисел се љутио јер се тим пасошима користило балканско становништво у потрази за послом у ЕУ. То је изазвало безбедносни аларм и задржало Бугарску изван шенгенске зоне. А сад се појавио и одређен број милитаната ИСИЛ или Фронта Ал Нусра који су на Блиски исток отпутовали са бугарским пасошима добијеним последњих година кроз бугарски „програм националног обогаћивања“.

(Фото: Ал Џазира принтскрин)

4. Атентат на западне дипломате и политичаре

Због жеље за дестабилизацијом региона, ИСИЛ би се на крају могао одлучити на атентате или нападе на западне интересе на Балкану. Право је чудо зашто се то до сада није догодило. Утолико пре што већина западних амбасада и културних центара у региону једва да има чврсте ограде или утврђене зграде, попут оних америчких.

Тренутно је Босна највероватније место за атентат или било који други напад на западне интересе. Косово, други протекторат где међународни функционери имају чврст став о потреби за домаћим судом за ратне злочине, још је једно место где напад на странце може провести ИСИЛ.

5. Напад на САД и НАТО на “ Источном фронту“

Мање је вероватно, али исто и могуће да би због геополитичког учинка могло доћи и до напада на америчке и друге јединице НАТО које су послане на „Источни фронт“, у близину руског суседства. Линија „одвраћања руске агресије“ обухвата целу периферију, од балтичких земаља преко Пољске кроз Румунију, Бугарску, чак до Грузије. Иако је њени планери перципирају као „чврсту линију одвраћања“, она такође представља нови проширени циљ за терористе.

Иако је и раније било америчких војника у Румунији и Бугарској, њихов број ће се знатно повећати. У поређењу са дугогодишњим базама у земљама попут Немачке или Италије, у Румунији и Бугарској су изградња, ширење и логистика још увек у току и постоје очите ситуације у којима би се терористи могли инфилтрирати у ланац опскрбе.

Терористички напади исламиста на западне војнике на „Источном фронту“ додатно би повећали неслагања међу политичарима и становништвом, које је прилично сумњичаво по питању стварне руске пријетње, и то би било нешто што би узроковало додатне трајне поделе унутар НАТО и ЕУ.

Нема сумње да се ефикасност антитерористичке стратегије на Балкану и Европи у целини мора променити из темеља у односу на последњих годину дана. Такође се мора прихватити чињеница општег неуспеха у предвиђању и припреми превентивних мера за сузбијање тренда радикализације, који је био више него очит у последњих десет година. Зарад смањења рањивости сваке земље, институције и мултилатерални односи на време морају радити на томе да поразе потенцијалне терористичке нападе, а западни актери ће морати много више да сарађују са регионалним земљама. То ће захтевати да ЕУ и њене владе оставе по страни своје политичке разлике и радикално преиспитају безбедносну сарадњу са земљама изван ЕУ. Овим ставом своју анализу за Balkanalysis завршава аналитичар Крис Делизо. Делизо је признати амерички стручњак и аналитичар за Балкан, где ради од 1998. Тренутно живи у Скопљу и сарађује са обавјештајним агенцијама Economist Intelligence Unit и IHS Jane’s, а пише за Financial Times, Christian Science Monitor, Denver Post, Sydney Morning Herald и St. Petersburg Times.

Спремни на све (Фото: Јутјуб)

Где је прави проблем?

Иако стручна, анализа говори само о последицама, и врх је леденог брега радикализације на Балкану, која траје још од првих дана рата на овим просторима. Нагласак се даје на повратак исламистичких милитаната са Блиског истока и севера Африке и противречности које су очигледне у срединама у којима живе а које би се лако могле искористити за дестабилизацију целог региона. Уз реке избеглица из ратом обухваћених подручја, све наведено представља потенцијалну опасност, али питање важније од свега је како је дошло до радикализације овдашњег муслиманског становништва, које је вековима практиковало потпуно другачију верзију ислама од оног који намећу селафијске и такфиристичке групе.

Амерички аналитичар тек на крају помиње да је CIA упозоравала на процес радикализације муслимана и пре 1999. године. Упада у очи један податак: све исламистичке невладине организације повезане са терористичким групама које су током 90-тих деловале у региону су имале канцеларије у Загребу и, као што се подразумева, оним деловима Балкана где живе муслимани. За ове невладине организације доказано је да су их финансирали Саудијска Арабија, Кувајт и Емирати, док оне актуелне примају новац од Катара и других спонзора.

Данас, после више од 20 година, треба санирати последице погубне политике од које окрећемо главу протеклих деценија. Што се тиче локалног становништва, оно је у малом броју подлегло радикализацији, али тај број није неважан ако се узме у обзир чињеница да је за терористички напад потребно мало људи и могуће га је извести са врло мало новца.

Билал Боснић (Фото: Јутјуб принтскрин)

Проблем је и што Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини никад није одлучно стао у одбрану оних који се противе радикализацији и ширењу таквог ислама, што се најбоље видело на херојском примјеру трновачког имама Селведина еф. Бегановића, који се јавно успротивио одласку младића из БиХ у редове Исламске државе, због чега је неколико пута био пребијан и нападан хладним оружјем. Да апсурд буде већи, уместо да стане у одбрану храброг имама, Ријасет Исламске заједнице искористио је прилику кад је Бегановић био на боловању и дао му отказ. Ово је само један пример у коме ни тужилаштво ни верски поглавари нису стали иза појединца који се сам супротставио радикализацији младих у БиХ, него су отказом имаму Бегановићу подржали Билала Боснића , неформалног вођу селафијског покрета у БиХ кога је Бегановић критиковао због врбовања и слања бошњачких младића на сиријско и ирачко ратиште. Процес дерадикализације ових простора се никад неће привести крају ако се буду затварале очи пред активностима разних исламистичких невладиних и хуманитарних организација којима је једини циљ да врбују људе како би што више ојачали терористичку интернационалу звану Исламска држава.

Извор: Alter Mainstream Info

www.pravda.rs/2015/08/20/pet-nacina-kako-islamska-drzava-moze-da-destabilizuje-balkan/

Прочитај без интернета:
0 гласовa