Претрнемо кад се најави отварање новог преговарачког поглавља. Одмах се запитамо шта ли су наши преговарачи сад предали

На основу договора о телекомуникацијама који је постигнут у Бриселу, имовина Телекома преноси се на МТС д.о.о, ћерку фирму Телекома на Косову и Метохији. Вест да компаније Теленор и Вип мобајл, на основу поменутог договора, прекидају емитовање сигнала на територији северног Косова и Метохије – јужно од Ибра су са емитовањем сигнала престали пре седам година – није нас много изненадила. Од када су почели преговори у Бриселу, било је само питање времена када ће се северу догодити југ Косова и по том питању.

Ако се питате зашто је то важно када последњих недеља са Космета у етар иду само вести о претњама које стижу из Приштине, Тиране, Дечана, као и штуре осуде истих из Брисела и Вашингтона, одговор је следећи. Зато што поменута „ћерка“, односно они који је предводе, немају намеру да задрже све запослене. Тo је тема којом се Срби са Косова и Метохије ових дана баве. Претње Албанаца су за нас одавно саставни део живота.

Не зна се колико ће радника остати, али се зна да ће једнима бити понуђене отпремнине, један број њих ће у пензију, а они који остану да раде примаће плату без такозваног косовског додатка – који износи 50 одсто од плате. На први поглед, ако изузмем додатак, ништа што се већ не догађа многим радницима у остатку Србије, али…

За четири месеца ово је друга институција државе Србије чији радници, највећи број њих, остају без посла. Крајем децембра и почетком јануара то су били запослени у правосуђу.

У СЕНЦИ „УСПЕХА”
Интеграција у такозвани правосудни систем Косова још није спроведена иако је требало све да буде окончано 17. јануара. Од тада радници сваког дана иду на посао и стрепе да ће им до краја радног времена рећи да од сутра више не раде. У судовима је све стопирано, и сви нешто чекају. Судије да почну да спроводе законе „државе Косово“ а остали – за које нема места у „косовском правосуђу” – пензије и отпремнине.

„Успех” Споразума о телекомуникацијама односи се на то да је сачувана имовина Телекома Србије и да ће новоформирана ћерка компанија имати пуну лиценцирану оперативност у оквиру фиксне телефоније, као и привремену дозволу за мобилну телефонију.

Када је постигнут Споразум о правосуђу, главна вест о новом „успеху” српских преговарача била је да је на тај начин обезбеђена адекватна правна заштита за српска физичка и правна лица на Косову и Метохији.

kosovogeto

У сенци ова два „успеха” крије се још једно дубоко разочарење не само оних на које се они директно односе већ и нас осталих који чекамо свој ред. Стални посао је за многе био главни тег на тасу кад год су држећи главу у шакама вагали о томе да ли да им деца одрастају у оваквим условима или не. „Косовски додатак” није пресудан – њега није било у најтежим годинама. Већина Срба га не прима и живи од минималца или умањених примања за 40 одсто – као радници Електропривреде или Железнице, на пример – и подижу своју децу у гетима. Факат је да многи радници нису оптерећени послом као њихове колеге у остатку земље, али чињеница где живе са својим породицама требало би да има своју тежину – ако је интерес државе да на Космету сачува Србе.

Да смо отишли 1999. године, то би значило да су Албанци победили. Погледајте ко нас сада са Косова и Метохије тера и на који начин. Нико од тих људи није крив што је протеран са свог радног места и што су услови живота ненормални. Њима нема повратка на стара радна места, у градове, где су до 1999. године радили и живели, они једноставно више никоме не требају.

КАД ТЕ РАСЕЉАВАЈУ „ТВОЈИ“
Замислите парадокс у коме судија Србин суди Србину по законима непризнате државе којој је предходно положио заклетву. Има ли логике у томе да смо „држави Косово” дали оно што никада нису имали – позивни број – да би заштитили имовину која је одувек била наша. Треба ли да поменем да сигнал мобилне телефоније и даље немају сви Срби на Косову и Метохији.

Само пре неколико дана објављена је вест да је одобрено запошљавање у здравственим институцијама, али то не важи за Косово и Метохију. То иде на руку гласинама да ће до краја године доћи до интеграције у такозвани косовски здравствени систем. Шушка се да ће јужно од Ибра остати само Домови здравља утопљени у систем „државе Косово”, и да се укида КБЦ Приштина. Уз просвету, здравство је свих ових година био најважнији стуб нашег опстанка. Ту тек следи сеча радника и ново напуштање Косова и Метохије. Нека само пет породица оде, јер су остали без посла у иституцијама које сам поменула, страшно је јер их је раселила сопствена држава. Живи претрнемо када се најави отварање новог поглавља о приступању Србије ЕУ. Одмах се запитамо шта ли су преговарачи сада предали “Косоварима”?

Шта је то што је рекао Даут Харадинај, Рама, Тачи или Муслију што је ново, и што већ нисмо чули или осетили на својој кожи толико пута. Како да се надамо да ће неко из ЕУ или Америке осудити такве изјаве и предузети нешто конкретно, када су им они дали ветар у леђа да се силе и цртају границе до Ниша. Очигледно је да су карте подељене и да партија између великих сила траје. Ово балканско буре барута буквално до краја дана може да се запали. Ми који смо остали на Косову и Метохији смо директно на удару, а званични Београд нам поручује да од тековина Бриселског споразума не одустаје.

kosovoikone2О свом јаду смо се забавили са сопственом државом – посебно ми који живимо јужно од Ибра – па на све претње само одмахујемо главом. У условима какви јесу можемо Албанцима само да поручимо да од толико нездравих емоција може да се умре. Што се наше државе тиче, можда да подсетимо да је граница на Врбници и тамо где је караула Кошаре – на обронцима Проклетија. Све ближе Београду од тога је издаја.

www.standard.rs/

7 гласовa