Америка све бруталније и отвореније руши имиџ Немачке као неке (вајне) велесиле на Балкану. Поготово од када је алајбегова слама, Србија, остала једини простор, после фијаска САД у Украјини , али и понижења од Путина у Сирији – где САД имају јасну премоћ над Русијом. Али “ничија није горела до зоре”, тврде и даље већина Срба сабијених у окупациони статус од када су пале прве Путинове бомбе на америчког савезника у Сирији.

Мигрантска криза, сада је потпуно и белодано јасно, испорука је последица америчког растурања Африке и Блиског истока упућена Немачкој. Попут бича за гоњење и кажњавање, покренута је из Турске на миг САД.

То најављено пресељење милиона усмерених ка Европи, сведочи да ће свако ново приближавање Евроаазији од стране Берлина, макар био само гас у питању, бити сурово кажњавано. Притом Меркелова је приморана да се смеши и прави невешта док јој Обама намерно гази прсте у нес(п)ретном тангу ЕУ са САД. Уз осмех, наравно.

Зато је сасвим прагаматична и “логична“ послушност и мирење и владајућих напредњака и опозционог ХДЗ који би да се врати на власт, са “неумитношћу” коридора за америчке испоруке мигранта. И тако је почев од Атине, Скопља до Београда, и преко Загреба, до Беча до Берлина.Тешко да ће се и Пешта одржати упркос зиду према Србији. .Јер Брисел је јасно ставио до знања да слуша правог газду САД. А не Берлин.

Пред неформалном првом сједињеном америчком државом на вратима ЕУ, “Бондстил”, караулом у НАТО бедему, којим је окружен Београд, наводно неутрални режим напредњачког тандема Николић Вучић у великим је проблемима. Ови хуманисти немају, чини се, других опција него да широм отварају пролазе на иовако порозним небрањеним границама Србије. Безнадежном стању урушавања одбрамбених капацитета државе су и сами допринели кадровским решењима, а не само наследили као домет Тадићевог владања.

Русија је из тактичких разлога подржавала ту опсену “несврстаности“, а видеће се зашто тек после предстојеће посете Вућића Москви када ће бити отворене карте , а Александру, оном другом, подастрта понуда да се коначно определи у новом развоју догађаја у коме Русија јасно ставља до знања да се вратила на међународну сцену као велесила. Тешко да од почетка руског укључивања у борбу против ИСИС-а мирно спавају сви из бившег Варшавског пакта на брзака учлањених у НАТО, али прст на чело стављају кандидати да се склоне под кишобран алијансе. Колико заиста штити а колико привлачи громове, питање је сад.

Ако одбије Путина средином октобра, што не би зачудило, и тако рашчисти последњу преосталу дилему ко је с ким у представи Радован 4 коју режира Вилотић (Америка), биће то у атмосфери дефинитивног отварања карата између Путина и Обаме, где чини се Путин жестоко диже улог. Бижћ то и крај седења на две столице у две различите собе. Тако је позицију Београда недавни описала Ања Филимонова, добар познавалац прилика на овом простору.

Дакле, ако се хладне главе анализира скуп ових нимало једноставних околности и потражи пресек тангенти које вуку на разне стране али се секу у једнох тачки, онда ни коалиција четника промењене свести са клеронационалистима непромењене свести из Хрватске све да би се показала оданост Вашингтону, не би требало да чуди. Мада је крајње непринципијелна.

.Што не значи, када ова гротеска Вучић-Милановић буде окончана, а хоће изборима, да се неће опет обе стране окренути хушкању свог бирачког тела на страшила у комшилуку. С тим, што је ово српско изашло својевремено са шубаром а без браде из шминкерница Удбе а сада забавља нацију у каљузи риалитија. А хрватско је аутентично и води порекло из спасоносних пацовских канала Павелићеве банде. То прегањање је од деведесетих најјача гаранција опстанка политичара у Хрватској и Србији, па тако не чуде ни поновно оживљене сцене на РТС о злочинима Хрватске после Олује.

Дакле, прво су Вучић и Китаревићка, уз садејство им доглавника за безбедност, констатовали да је хрватски премијер некомпетентан и штетан елемент, изазивач обостране блокаде саобраћаја у мигрантској кризи у Хрватској.

Али то није све. Потом се и председница Хрватске, у Њујорку, на запрепашћење хрватског премијера, сагласила са српским председником војводом четничким Николићем, да је прпошни Милановић, а не смерни (про)протестант међу шљивама и међу људима на њивама, лош момак у овој збрци са мигратима. И ето промене ЕУ политике према Србији, а белаја за Хрвате. Или ипак позива да се, за дом спремни, још више ражесте на Влаје.

Сви заједно, ова више него чудна коалиција четника промењене свести и ХДЗ-оваца, сручили су се на пронемачког хрватског премијера, оперетског социјалдемократу, као гром из ведра неба.

Притом су, заједнички, Китеревићка чак гласно кудећи, дрско заврнули своју маму “Меркелицу”, али тек пошто су добили ветар у леђа из Брисела. Ваља том необичном савезништву и “победи Србије” коју је прогласио табор Вучића, гледати управо у зубе. Ко заиста и шта добија? Зна се ко је изгубио, и ко ће тек да “црну вуну преде”.

У Београду је, у међувремену, у сенци тог тријумфа “хуманиста”, потомака Мајке Терезе, заштитника миграната од “најусташе” Милановића, коме су, узгред речено оне праве твдокорне недавно звиждале у Книну (све скупа са Томпсоном), глатко положен темељац проблематичној кооперацији са Емиратима.

У том замешатељству су шеици дали идеју, а ми новац. Онај наш народни. Све да пребогати петроарапи на муфте, да ли и уз провизију великодушном домаћину, ђаво би га знао, постану 66 посто власници будуће (чије?) престонице Балкана, већ проглашене за Лас Вегас на води.

Све то изградиће се за непуних 2о до 3о година. Шта је за Србе две деценије кад су претрајали 5 векова под отоманским исламом. И опет ће под калифатом, то је пред смрт прорекао баш Брана Црнечевић (“долази мрак од неколико векова”, рече)

Све почиње кад се обави тријажа приспелих ходочасника у Мителеуропу и друга и трећа класа приспелих буду упућени назад, где су регистровали улаз. Најновија вест из Берлина је да су сви на брдовитом Балкану проглашени за сигурне државе, тако да ће капацитет повратника из ЕУ, кад се одради решето потребних школованих и вредних, бити знатно увећани. Сабирни центар ће обухватити, најављују из Берлина, и Албанију и Косово, Македонију, Црну Гору, да ли и Хрватску, која је уцртана на мапи калифата ИСИС.

Биће враћани са папирима које је издала приљежна власт Александра Вучића, а на миг Америке. А миграти, претежно су то твитовани револуционари “арапског пролећа”, послати су на нови задатак који ће помрсити конце у ЕУ, иовако смотаној као пиле у кучину.

Та алава средња класа, американизовани ислам, око 2 милиона окупљених у камповима Турске, дошла би главе и Ердогану у савезу са истомишљеницима у земљи гостопримства да их, уцењен претњом новог ружичатог Тахир сквера, председник Ердоган није упутио на Балкан, па у Европу. Баш како је Вашингтону потребно.

Гостољубиви Београд, раскрсница овог цунамија, биће у ексклузиви оног свог дела на води место окупљања бизнисмена из нафтоносне пустиње чије ће галабије максимално забелети пројектовану пословну престоницу. Не само коцкарницу и место за лак провод, већ и. куплерај за парајлије, нове бахате домаћине простора на ушћу Саве у Дунав.

Таква је била и Хавана док је није очистио Фидел Кастро од међународног олоша, мафије и милијардера. То су била времена, умели су да кажу. Ето, враћају се берзански шпекуланти, шпијуни и трговци наркотицима у нову централу, ову на Балкану, који је већ накачен на ту дрогу поплавом ТВ “риалитија”, а на тезу “Врх брате”. А брат је Кристијан. Нови херој после Аркана.

“Терају нас староседеоце са обала наше реке“, каже у камеру, али не РТС него Ал Џазире, један од ретких куражних несретника који се испречио полагању камена темељца. А премијер га је лопатом усуо у рупу, све у свечаном оделу. Како је и ред. Шмира која народ дира.

У међувремену успео је “прајм“ да слуђеном Милановићу, све кроз кукурузне вукојебине код Јамене, преко сеоске џаде која не памти аутомобилске гуме три деценије, ували за један дан 10.000 миграната. Довезених у преко сто аутобуса право из Македоније

Притом је пречански Гевара, недужни благополежени Вулин, тврдио да не зна за тај возни ред .На мајке ми изјављивао за РТС, све колутајући оним крупним влажним истинољубивим очима, пуним брига за придошлице: „Гарантујем да мигранте нико не усмерава“. Рече и не трепну.

Додуше, можда ту има и истине, јер је на Лезбосу ових дана, пронађена књижица са упутствима мигрантима о пролазима на Балкану мапама, вели РТС, “само њима познатих стаза и богаза”.

Остају на међустаницама шатори, празне кесе и топле изјаве захвалности Србима за РТС, чак на веома добром енглеском који је, рекло би се, течнији од матерњег. Њиме владају и деца од десетак година ових “бегунаца од рата” у благостање ЕУ.

За тај доживљај деце као портпарола пројекта побринуо се мишолики уредник за специјалну потребу и репортер РТС који је ипак остао у сенци колегинице, газдарице дневника. Она је на србољубивом ЦНН-у добила “хуманитарни” простор од читавих пола сата за (само)похвале, термин који није освојио до сада чак ни Вучић, а камоли Тадић, Коштуницу Дњидјиц.

Нећемо споменути домете Слобе. Јесте био чест гост ЦНН-а, али у извештајима који су пратили, и поспешивали, испоставило се, његов пут ка смакнућу. Има ли озбиљније опомене од тога онима који нису спремни да једу из руке судијама? Човек са ветром у коси сео је за коцкарски сто са својим џелатима са јадом од жетона, мада је вероватно знао да су и карте обележене. Можда није имао избора, као ни сви ови после њега. А желео је да продужи сласт власти. Не рачунајући на пратећу горчину (не)моћи сваког српског предводника. Поготово од деведестих.

Дакле то што Вучић није “шарао” већ је “ненамерно” кроз баџу на огради испоручио Милановићу (против његове воље ) 75.000 људи, претежно вирилних младића, упућених од стране Сороша и америчких НВО уморној и стерилној ЛГБТ Европи – то је за провладине аналитичаре тријумф прагматизма. Како се наводно не би поделила судбина пре свих Милошевића и Ђинђића, али и оних који су у ороченом периоду (не)моћи макар сачували главу.Али по коју цену за Србију?

Драган Милосављевић

www.vaseljenska.com/misljenja/pogubna-cena-nemoci/

Прочитај без интернета:
2 гласa