ГЕРМАН САДУЛАЕВ

Они који утврђују злу мантру „Стаљин је гори од Хитлера“ или „бољшевици су гори од нациста“ – непријатељи моје земље

Наш писац Сергеј Носов из Санкт Петербурга има веома елегантну причу – Беле траке. Током радње у земљи се спроводи кампања „општенародног покајања“. Сви се морају покајати званично, на специјалним сабирним покајничким пунктовима. У стандардизованим листама покајања појављују се у општим цртама злочини бољшевизма, стаљинизма и гулага, али ви, по жељи, у празну рубрику можете и сами нешто дописати. На пример, можете се покајати због Ивана Грозног или због Владимира Мономаха. Након пријема покајања, покајнику се издаје бела трака и у пасош му се удара специјални покајнички печат. Покајање је строго добровољно, али без покајничког печата ни у болницу не примају, ни у хотел не пуштају…

Ово је, наравно, фантастика. Уметничка измишљотина. Прича је први пут објављена у часопису Нови Свет, у јануару 2011. године. У касније објављеном зборнику Пола зеца аутор се иронично пита како је његов скромни опус могао узроковати појаву читавог једног друштвено-политичког покрета. Што би се рекло – предвидео.

А ја сам недавно учествовао у разговору на питерској телевизији. Тема – неонацизам. Подразумевао се, наравно, као и увек, тај „страшни руски фашизам“. У питерском студију било је неколико патентираних либерала, који се супротстављају руском национализму и шовинизму и потпуно саосећају са странцима. Из московског студија опонирао им је Јегор Холмогоров у фраку и са штапом, бранећи руски национализам и руску културу од странаца и „толераста“.

САГЛАСНОСТ ЛИБЕРАЛА И НАЦИОНАЛИСТА
И ево шта је ту запањујуће. Либерали и националисти били су сагласни у једном суштинском моменту. Либерали су рекли да је стаљинизам гори од хитлеризма или да ту нема никакве разлике. А Холмогоров је упорно тврдио да се наши дедови и нису борили против фашизма (тачније, против германског нацизма), него против страних освајача. Иначе, требало би признати да се комунизам борио против нацизма – и победио, а то се, по Холмогорову, никако признати не може, зато што је комунизам гори од фашизма. А наши дедови нису се борили ни против фашизма. То јест, заправо: ми нисмо ни имали ништа против фашиста. Нека их тамо – само да нас не дирају. Али, кад су нас већ дирали – онда су и добили. Ето, такав је био тај свети рат.

ww2plakat02malaПа ипак, то је лаж. Не, господо! Наши дедови борили су се управо против фашизма, против нацизма, против човекомрзачког система и идеологије, против тријумфа зверске теорије о томе да једна нација или раса доминира над осталима, које су другоразредне, па могу да буду поробљене или уништене. Против пакленог морала који оправдава сваки злочин, против ђавола, за Бога, за добро, за човечност су се борили наши дедови, а не само за то да их не дирају на њиховом огњишту и у њиховој башти.

И за отаџбину! За нашу совјетску отаџбину. За идеале социјализма. И, да, за друга Стаљина.

С либералима је све одавно јасно. Али је унеколико чудно кад схватиш да наши „руски националисти“ имају мањак патриотизма. Очито, помаља се њихова ситнобуржоаска природа, и ево, спремни су да се, заједно са либералима, потпишу под паролом „Стаљин је гори од Хитлера“.

Ја мислим да треба увести кривичну одговорност за изједначавање совјетског система и германског нацизма. За све пасаже на тему: „стаљинизам (или, тачније, социјализам и сав совјетски систем) – то је исто што и хитлеровски нацизам“ (варијанта „још горе“).

Да, једноставно, без икаквог пренемагања – кривична одговорност. Нећу ни са ким да се око тога препирем, не намеравам никоме ништа да доказујем. О фундаменталним разликама совјетског социјализма, који је, уз све његове трагедије и скретања, био и остао највећи пројекат добра и праведности у људској историји, и хитлеризма, који је од почетка био пројектован као пакао за све нас – за мене, за тебе, за Холмогорова и за све наше „либерале“ (да је победио Хитлер, онај исти који је „бољи од Стаљина“, они се највероватније не би ни родили) – не желим и нећу.

Сигурно знам једно: то смо ми, то је моје, то је наше! Већи део XX века били смо „Руси“, „комунисти“ и „стаљинисти“. То је моја земља. То је наша велика историја. Не намеравам ни пред ким да се кајем за то што смо ми спасили свет од хитлеризма (а сад испаде – боље да нисмо, јер је „стаљинизам гори“).

Ја сматрам да су они који позивају на покајање, који утврђују злу мантру „Стаљин је гори од Хитлера“ или „бољшевици су гори од нациста“ – непријатељи моје земље. Они желе да ми изгубимо веру у себе, да се предамо, да сами сопственим рукама уништимо нашу државност. Најзад, ти Руси – зар су они способни да створе било шта добро? Све што код њих успева – то је Стаљин. Или Путин. Боље је увести им спољашње управљање.

Многи који искрено верују у зле либералне мантре – то су добри, драги људи. Они су једноставно обманути, свесно доведени у заблуду – од стране оних који разумеју шта раде и зашто то раде. И баш за њих, за обмањиваче, треба да буде уведена кривична санкција.

„НЕМАМ ЗБОГ ЧЕГА ДА СЕ КАЈЕМ“
О, не, не позивам ја на некакву крвожедност. Нека санкција не буде строга, више симболичка. Рецимо, сто двадесет сати обавезног рада. Нека мало почисте ђубре са улица моје земље, која је победила Хитлера, и не само њега. Али кривичну одговорност треба увести.

ww2plakat03А, ако човек баш тако мрзи „стаљинизам“, то јест моју земљу и њену историју, онда он може да оде и у неку другу земљу, тамо где би његову мржњу делили нови земљаци. Например – у Румунију. У Румунији је Стаљин искључиво зли геније.

Да ли је то можда због тога што је у Другом светском рату Румунија била савезница хитлеровске Немачке и заједно с њом претрпела разорни пораз од руских „стаљиниста“, пораз који је донекле ублажен само тиме што су се Румуни на крају рата, када је совјетска војска већ стајала на румунској земљи, „предомислили“ и постали савезници победника?

Међутим, док живи овде, тај човек је обавезан да уважава историјски пут моје земље. И за дискредитацију подвига совјетских војника, за изједначавање хитлеризма и стаљинизма у таквом кључу – мора да буде уведена казна.

Уосталом, зар у демократским земљама већ не постоји кривична одговорност за „негирање холокауста“?

Например, долази историчар и каже: ево докумената, ево фотографија, није све било баш тако како се говори у историографији холокауста. Ни масовних гробница на местима стрељања нема, а у пећима су спаљивали само лешеве умрлих од тифуса, и тако даље. Њему кажу: значи, ви негирате холокауст? Изволите у затвор! Зато што је то кривични прекршај. Нећемо вам ништа причати и објашњавати, нећемо се оправдавати. Не желимо са вама чак ни да разговарамо на ту тему. Једноставно ћемо вас стрпати у затвор.

С тачке гледишта историјске науке – то није сасвим исправно. Зашто не саслушати аргументе и не оповргнути их у строго академском кључу? Међутим, са људске тачке гледишта – такав став је потпуно разумљив и оправдан, зато што сама чињеница спорења о холокаусту вређа сећање на убијене. И са тачке гледишта политичке, идеолошке – то је закономерно. Уосталом, негирање холокауста, чак и ако је засновано на неким недоследним званичним верзијама, намерно или ненамерно, оправдава преступнике-нацисте. Зато ми уопште нећемо да мудрујемо, него ћемо вас једноставно казнити, јер је такво наше уверење.

Понављам, тако је у „најдемократскијим“ земљама. Таква треба да буде и наша вера у исправност и праведност кључних тренутака наше историје. Зашто да не? Говоре нам: покајте се, ево, и Немци су се покајали! Признали су да је Хитлер зло и огромна грешка. А ја? Ја нисам против. Ја сам ту с Немцима потпуно сагласан. Њихов Хитлер био је чисто зло и велика грешка немачке нације.

Али ја, као шумски инспектор из приче Носова, „немам због чега да се кајем“.

Зато сам ја – за Стаљинград. За наш Стаљинград. Заувек.

Превео Ж. НИКЧЕВИЋ

Однако

www.standard.rs/svet/31699-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B5

Прочитај без интернета:
1 глас