Једна од мојих главних примедби удри-по-Русији новинарима је што је добар део њихових „урадака“ резултат лењости. Већ има много прича које ће Русију осликати  у лошем светлу (о чему касније ове недеље), али уместо тешког рада какав подразумева истраживачко новинарство, лендови износе екстремне идеје засноване на дивљим спекулацијама. Па зато њихов рад подсећа на исту ону „руску пропаганду“ коју наводно презиру.

Узмимо, на пример, најновији чланак Лука Хардинга из „Гардијана“, прави шведски сто неутемељених и екстремних оптужби: The new special relationship: what does Putin want from Trump? | US news | The Guardian.

Хардинг најпре наводи гомилу ствари које Путин „жели“. Може бити да их Путин заиста жели и хоће, али и не мора да значи, међутим, не чусмо откуд Хардинг зна шта Путин мисли у својој глави. Даље, пошто је навео да су западне земље казниле већи број припадника Путинове председничке свите, додаје: „У Вашингтону влада опште уверење да је њихово богатство у ствари Путиново, и да се мери стотинама милијарди долара“. Последњи пут кад чух ову гласину, Путин је имао 40 милијарди долара. Сада је тежак „стотинама милијарди“. Где, за име Бога, налазе такве податке?

Откуд год, Хардинг мисли да зна шта је Путин наумио да чини с покраденим парама – да их да Доналду Трампу. Хардинг помиње Трампове везе с Полом Манафортом, негдашњим саветником бившег украјинског председника Виктора Јануковича, и онда, на основу тих веза, закључује: „Нејасно је колико руског кеша подупире портфолио свеприсутне Трампове имовине.“ Са „нејасно“, Хардинг у ствари каже да не располаже ни трагом доказа да Руси финансирају Трампа. Једино чиме подупире своју тврдњу је цитирање Френсиса Фукујаме, да Трамп никада није рекао нешто негативно о Путину. „Фукујама поставља питање нема ли Путин неку „скривену моћ“, „можда у виду дугова руским  изворима који Трампову пословну империју одржавају на површини“ – пита се и Хардинг.

Да ли Трамп заиста дугује Русима?  „То нико не зна“ – признаје „Гардијаново“ перо, што му не нарушава самопоуздање, да придода: „Протеклих месеци смо имали свакаква распојасана нагађања какве ли то компромитујуће информације руске шпијунске службе имају о Трампу. ФСБ, служба наследник КГБ-а, коју је раније водио Путин – специјализована је у прикупљању компромитујућег материјала што се могу користити за уцењивање. ФСБ је врло стручна у прислушкивању, тајном видео-надзору и другим мрачним триковима…Приликом посете Москви, Трамп је одсео у Хотелу „Риц-Карлтон“. Можда га је руска тајна служба ту снимила и од тада има нешто с чим може да га уцењује… Нема доказа да постоји неки компромитујући видео материјал о Трампу…Али би ФСБ сигурно била заинтересована за такве ствари, јер то јој је посао“ – пише Хардинг.

Пише а шенлучи. Јер не само да нема „доказа да постоји неки компромитујући видео материјал о Трампу“, него није у стању да наведе ма и један доказ за своје инсинуације. Уместо доказа, ту су „влада опште уверење“, „нејасно је“, „можда“, „нико не зна“, „распојасана нагађања“, „нема доказа“…

Али мора бити да критичари Кремља умеју и боље.

facebookreporter.org/2016/11/22/%D0%BF%D0%BE%D0%BB-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BE%D0%BD-%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE/

Прочитај без интернета:
0 гласовa