Ни после 18 година, јавност у Србији није начисто да ли је НАТО агресија на Србију и Црну Гору 1999. године оставила иза себе отровне агенсе који ће коштати здравља садашње и будуће генерације или је нелегална војна акција и морална каљуга Алијансе нешто чиме првенствено треба да се баве историчари и правници, а не хемичари, физичари, биолози и медицинари.

Ни после толико времена нема јасног и поткрепљеног одговора на питање да ли је осиромашени уранијум, којим су гађани поједини циљеви, трајно пореметио еко-систем и здравствени и генетски код становништва или треба да се манемо дизања панике и држимо се познатих података, како сугеришу појединци, такође са докторским титулама.

Једна иницијатива са потписом стотинак стручњака различитог профила поново је ову дилему вратила у жижу јавности. Реч је о учесницима скупа о последицама НАТО бомбардовања Србије у организацији Друштва физикохемичара Србије и Академијског одбора САНУ „Човек и животна средина“.

Они су се обратили држави са препоруком да се формира независно мултидисциплинарно Координационо тело које ће направити детаљну анализу и праћење промена здравља становништва и еко-система као могућих последица бомбардовања.

– Уколико се докаже присуство уранијума од НАТО бомби у Србији, последице опасне по здравље грађана остаће вечне. Због тога апелујемо да се оформи комисија која ће утврдити колико је тачно наша земља контаминирана и тај посао мора озбиљно да се уради. Ако се докажу ове тврдње, Србија мора да тужи НАТО због онога што су нам урадили – напомиње професорка др Даница Грујичић, познати неурохирург и један од предлагача.

Н. Ђуровић
Један од предлагача: Др Даница Грујичић

У иницијативи се наводи да је држава досад урадила веома мало по том питању. Не постоји јединствена национална стратегија истраживања здравствених ефеката хемијских и радијационих загађења животне средине насталих током НАТО агресије. Без објашњења је прекинут петогодишњи програм праћења здравственог стања припадника Војске Југославије ангажованих на КиМ и њихове деце рођене у том периоду. Војномедицинска академија прикупљала је узорке урина војника који су се борили на КиМ, упутила их у Институт Винча на радиометријске анализе, али се до данас не знају резултати анализа!

Свако „за“ има и „против“

И по интернет форумима обични људи су подељени. Када се цитирају примери конкретних људских судбина чије се болести доводе у везу са бомбардовањем, јаве се и они који питају зашто су Јапанци при дну лествице по стопи обољевања од канцера, иако су на њих бачене две атомске бомбе, а имали су и велики акцидент са нуклеарном електраном Фукушима?

Наведени примери отварају простор за разне спекулације и дају додатну аргументацију онима који верују да ћутање о последицама бомбардовања долази од послушничког режима у Београду после 2001. године. Разлог зашто власти ништа не чине по овом питању могао би се потражити у податку да од многих држава које су учествовале у агресији зависе евроинтеграције Србије и да домаћи политичари који су чланство у ЕУ ставили на врх спољнополитичких приоритета не желе да чачкају мечке попут САД, Немачке или Француске.

Поготову су против тога да домаћој јавности објашњавају зашто Србија не тужи и не тражи одштету од 19 чланица НАТО-а. Основа за тужбу би имали када би се научно доказала узрочно-последична веза нарушеног здравља нације и угрожености животне средине и Племенитог наковања, што је био цинични назив учешћа америчких снага у агресији на тадашњу СР Југославију.

Национална лабораторија

Координационо тело би надгледало и спроводило превентивне, организационе и образовне мере. Превентива би обухватила сталну контролу здравља цивила и војних лица који су у време НАТО интервенције били на дужности или учествовали у санацији штете, као и становништва које живи на најугроженијим деловима Србије после НАТО бомбардовања. Предлагачи инсистирају на оснивању Националне лабораторије за одређивање канцерогених материја у свим сегментима животне средине. Трећи сегмент би се односио на указивање становништву на опасности које још постоје од повећане радиоактивности, заостале неексплодиране муниције и трагова опасних материја после експлозије.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/651886/Posledice-agresije-na-Srbiju-i-Crnu-Goru-1-NATO-uranijum-i-dalje-seje-smrt

2 гласa