Др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији, отворила је расправу о последицама НАТО бомбардовања податком да је „Србија на првом месту у Европи по броју случајева малигних болести код деце и младих узраста до 18 година“.

– Наша је дужност да, на основу научних аргумената, утврдимо да ли постоји веза између ове појаве и онога што се догодило Србији пре 18 година – рекла је др Вукмировић, једна од иницијаторки да се формира Национална лабораторија за одређивање канцерогених материја у свим сегментима животне средине.

Епидемиолог Зоран Радовановић је сагласан да треба да се испитују последице НАТО бомбардовања по животну средину и здравље људи, али у оквиру постојећих институција.

– Нисам за формирање некакве независне комисије, јер ми већ на буџету имамо установе које све то раде, па не видим разлога зашто бисмо сада формирали нову, што захтева много веће финансијске издатке, него да се постојећим обезбеди савремена опрема – каже Радовановић.

Једна од тих институција на коју мисли Радовановић јесте и Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије. У Агенцији је „Вестима“ речено да су они из штампе сазнали за иницијативу групе стручњака. Кажу да је у склопу својих редовних активности Агенција испитивала и радиоактивност на четири саниране локације које су гађане осиромашеним уранијумом.

– Ни на једној од њих није забележено повећање радиоактивности у односу на период пре бомбардовања – каже Слађан Велинов, директор Агенције.

Он нам је указао и на податак да је највећа контаминација територије Србије, и то вештачким радионуклидима, била 1986. године, после акцидента у Чернобиљу.

– И данас имамо присутан цезијум-137, један од радиоактивних елемената којима је наша животна средина контаминирана након чернобиљске катастрофе – каже Велинов.

Доминантно хемијско загађење

Предлагачи посебно указују да јавност није била довољно упозната са хемијским загађењем изазваним бомбардовањем рафинерија у Новом Саду и Панчеву, Петрохемије и Азотаре у Панчеву, хемијских погона код Суботице, као и трансформатора широм Србије.

– Бомбардовање хемијских постројења и трансформатора довело је до расипања органских, веома постојаних, дуготрајних, канцерогених, мутагених, компонената на веома велика растојања, јер су се те фине честице и гасовите компоненете шириле ваздушним струјама. Како су веома опасне и у изузетно малим концентрацијама, а веома су постојане у животној средини, и страховито „воле“ таложење у људском организму, ризик од последица излагању је разумно висок – каже за „Вести“ проф. др Александар Јововић, члан Академијског одбора САНУ „Човек и животна средина“.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/651915/Posledice-agresije-na-Srbiju-i-Crnu-Goru-3-Cernobilj-jos-osecamo

0 гласовa