Споменик Стефану Немањи, једном од најзначајнијих српских владара, испред Музеја Републике Српске открио је предсједник Српске Милорад Додик, а освештао патријарх српски Иринеј, прије непуне двије године у Бањој Луци.

Пише: Предраг Ћеранић

Његова светост патријарх српски Иринеј тада је рекао да је Стефан Немања оставио трајан споменик у српској историји, те да су неке његове поруке упућене Србима и данас актуелне. „Ријечи Стефана Немање упућене Србима су да чувају своју вјеру, језик, културу и историју. Те ријечи било би добро данас поновити и у Републици Српској и Србији и Србима широм свијета“, истакао је српски патријарх.

Ријечи Стефана Немање изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава, гласе: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнензнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.“

На ријечи Стефана Немање подсјећамо поводом отказивања кампање „Његујмо српски језик“ коју је Народна и универзитетска библиотека Републике Српске најавила за 14. мај у парку Младен Стојановић у Бањој Луци, а потом отказала. Директор Библиотеке Љиља Петровић Зечић навела да је врло емотивно доживјела информације на порталима, а које су у вези са одржаном конференцијом за новинаре предсједника НДП-а Драгана Чавића, са низом неистина изречених против Националне библиотеке, куће културе, науке и образовања.

Лидер НДП-а Драган Чавић је поводом кампање  „Његујмо српски језик“ рекао да ће „на тај едукативни скуп Савез за промјене довести десетине хиљада људи и да је тиме Народна и универзитетска библиотека, у складу са законом, дужна да преузме одговорност за обезбјеђење скупа“. Према његовим ријечима, измишљеним скуповима настоји се спријечити окупљање у организацији странака Савеза за промјене, које су такође поднијела захтјев за одржавање протесног окупљања, односно јавног скупа, за исти дан и на истом мјесту. „Нажалост, наша жеља и настојање да кампању `Његујмо српски језик` представимо на отвореном простору, и то у једним од најљепших бањалучких паркова у години када Библиотека обиљежава 80 година постојања и када управо наш велики јубилеј обиљежавамо у знаку очувања српског језика и ћирилице, схваћени су од стране неких као политички чин који је инструисан од СНСД-а“, истакла је Зечићева и нагласила да је Народна библиотека захтјев за одржавање кампање поднијела знатно раније од Савеза за промјене.

Без намјере да штоперицу третирамо као једини релевантан фактор, у смислу утврђивања ко је био бржи у подношењу захтјева, Национална библиотека или Савез за промјене, јер је тај, ваљда, у праву, оно што је овом приликом било непримјерено јесте иронија коју је о српском језику Чавић изнио,  наводећи да ће присталице СЗП демонстрирати „све љепоте“ српског језика. „Драги Бањалучани дођите да користимо српски, разне ријечи ћемо да говоримо, хвала библиотеци што се едукујемо“, додао је Чавић. Своју бахатост демонстрирао је и ријечима: „Упозоравамо их да долазимо да учимо српски језик и његујемо културу српског језика и тражимо да предузму одговарајуће мјере у складу са законом о јавном окљупљању, јер сада је одговорност на тој установи“.

Да ријеч „бије даље од пушке“ Бањалучане је већ сутрадан подсјетио и Ахмет Давутоглу, турски премијер (у оставци) који је поводом отварања обновљене Ферхат-пашине џамије, познатије као Ферхадија, 7. маја боравио у Бањој Луци. Давутоглу у свом 40-минутном говору није пропустио да спомене Алију Изетбеговића, поручивши да ће БиХ бити онаква каквом ју је он замислио, и да су Турци „били овдје, да су сада овдје и да ће бити заувијек“. „Када неком у Сарајеву крв крене на нос, у Турској крв иде из жиле куцавице. Када се овдје оштети камен џамије у Турској је земљотрес“, истакао је Давутоглу. Сувишно је и спомињати однос Бошњака према језику који говоре, а настоје га промовисати као „босански“, иако за то не постоји ни минимум лексичког основа. Бошњаци ће бризи за језик увијек дати предност у односу на било коју политичку манифестацију.

Да ће српски језик, и уопште духовност, надјачати било којег српског политичара, потврдио је један други скуп. Истог дана када је отворена обновљена Ферхадија, у препуној Вијећници Банског двора одржано је „Вече православне духовности са Николајем Петровичем Бурљајевим, заслужним умјетником Русије“. Бањалучанима се обратио Бурљајев у име делегације Међународног кинофорума „Златни витез“, коју је предводио, и упознао их да су највиши званичници Српске, предсједник Републике и предсједник Народне скупштине, подржали његову иницијативу да у Бањој Луци буде основан огранак Међународног кинофорума „Златни витез“ који ће значајно допринијети културној сарадњи и промоцији Бање Луке и Републике Српске на свјетској мапи културних манифестација. „Наша намјера је да Бања Лука постане регионални центар православне духовности“, истакао је Бурљајев.

Да се у наведеном смислу у Бањој Луци ствари заиста одвијају, Бањалучане је увјерило и присуство оца Андроника, руског монаха из манастира једне од уралских епархија, који им се ујутро, након литергије коју је служио заједно са свештенством бањалучке епархије, обратио на српском језику.

Извор: Правда

www.pravda.rs/2016/05/09/postaje-li-banja-luka-regionalni-centar-pravoslavne-duhovnosti/

Прочитај без интернета:
4 гласa