• Владајући конзервативци обећавају да ће „зауставити нарастајућу претњу из Москве“. Наводно, „никакви тамо неки милибанди” (Ед Милибанд — лидер лабуриста — шеф опозиционе партије) није у стању то да уради. А ми, конзервативци, само што нисмо послали војне стручњаке и разну ратну технику у Украјину. Чак се ни Америка то не усуђује
  • По Лондону се шире се гласине да ће се лабуристима прикључити Шкотска национална партија (ШНП) која има убедљив број места у парламенту — 59 (од 660 посланика). ШНП се, као што је познато, залаже за независност Шкотске
  • „Ствар се може завршити алијансом оних који желе да поделе Велику Британију и оних који желе њену пропаст” — диже узбуну Дејвид Камерон
  • И даље јача Партија за независност на челу са Најџелом Фараџом који позива британске политичаре да „одрасту” и да се заједно са Русијом боре против главне опасности — исламског екстремизма 

         Пише: Михаил ОЗЕРОВ, новинар, писац и публициста

         ЧИМ сам после одмора долетео у Лондон одмах сам упао у гротло предизборне борбе.

         Општи парламентарни избори расписани су за 8. мај, а моја електронска пошта већ је препуна позива на свакојаке митинге и конференције.

         На плавом екрану видимо наступе овдашњих државника; они се шеткају по Британији; и избацују бујице речи. Један од тих политичара испружено стиска руку бирачима; други им се врцаво додворава и намигује, трећи са напетим лицем баца дечкића у ваздух…

         Све је као и пре? Нипошто. Дужи низ година, радећи као новинар на обалама Темзе, више пута сам био сведок овдашњих парламентарних трка, али ова предизборна туча је суровија и непредвидљивија од претходних. Још једна разлика: велики нагласак је на међународним питањима.

         Колико су само лидери конзервативне партије дали обећања пред изборе 2010. године, типа: решићемо огромни спољни дуг и хипотекрану кризу, спречићемо крах националног здравственог система, зауставићемо галопирајућу имиграцију…

         Сада поново обећавају да ће „зауставити”, можете ли се досетити, шта? „Нарастајућу претњу из Москве”. Наводно, „никакви тамо неки милибанди” (Ед Милибанд — лидер лабуриста — шеф опозиционе партије) није у стању то да уради. А ми, конзервативци, само што нисмо послали војне стручњаке и разну ратну технику у Украјину. Чак се ни Америка то не усуђује.

         „Наша рука је сигурна и ми је чврсто држимо на кормилу” — свечано је ових дана изјавио британски премијер Дејвид Камерон у Лондону. Ову фразу смо већ чули у његовим наступима, кад је говорио о другим опасностима по поданике Њеног Величанства: џихадистима из Исламске државе, могућем изласку Грчке из ЕУ, неадекватном понашању бирократије у Бриселу.

         Међутим, све ово се наводно, не може упоредити са претњом која долази из Москве.

         Од неких овдашњих колега сада чујем: да ће партија торијеваца изгубити изборе. Јер, становнике Британије највише брину управо „домаћи” проблеми којих је маса.

         А британска изборна историја сведочи: да су политичари Уједињеног краљевства увек доживљавали пораз када су се одлучивали за сукобе и непријатељства.

         Поменимо Тонија Блера који није тако далека историја. Зашто је 2007. године пре истека мандата напустио премијерску фотељу? Један од основних разлога је активни отпор Британаца према рату у Ираку. А мистер Блер је упао у Ирак, након што је добио налог Вашингтона…

         Да ли су конзервативци заборавили лекције из историје? Независно од тога, њихове перспективе нису утешне. На основу испитивања јавног мњења они и лабуристи су данас „раме уз раме” (конзервативце подржава 34 процента испитаника, а њихове противнике — 33 одсто).

         Осим тога, шире се гласине да ће се лабуристима прикључити Шкотска национална партија (ШНП) која има убедљив број места у парламенту — 59 (од 660 посланика). ШНП се, као што је познато, залаже за независност Шкотске.

         „Ствар се може завршити алијансом оних који желе да поделе Велику Британију и оних који желе њену пропаст” — дизао је, у свом говору, узбуну британски премијер.

         За то време јача Партија за независност на челу са Најџелом Фараџом који позива британске политичаре да „одрасту” и да се заједно са Русијом боре против главне опасности — исламског екстремизма.

         Али, лидери конзервативаца настављају – не осврћући се – да земљу воде „путем рата”…

         Превео

         Горан Шимпрага

fakti.org/rossiya/medija-menju/poznati-moskovski-novinar-se-vratio-sa-odmora-u-london-a-tamo-ratna-histerija

1 глас