• Чак и ако неки од оних они који се преселе на Запад тамо не пусте корен – њихова постају западни људи. И, та деца неће ни подозревати да могу утицати на друштво у ком живе. А код нас су грешака владе најчешће свесни и они који пијани леже у неком јарку
  • Можда је то рецидив Стаљинове епохе. Можда ће нас то за коју годину проћи. Али, код нас деца која сада одрастају тврдо знају да је њихов задатак да – промене свет. То је нешто што се непосредно тиче руске цивилизације
  • Зато и говорим: идите (на Запад) ако сматрате да је то судбина какву ваша деца заслужују. Идите одмах! Само, смута ће бити и овде и код њих. Тамо ће бити још суровија. Зато што на Западу на постоји навикнутост на насиље, па стога нема ни самозаштите. Тамо се безбедност плаћа тиме што грађани постају – ништавила

ПОЗНАТИ руски економиста Михаил Дељагин јавно је објаснио због чега никада неће напустити своју земљу и преселити се на Запад. Па макар у Русији поново завладала смута.

Притом је прво признао да је у претходном периоду чак три пута чак три пута помишљао да постане емигрант: почетком и крајем 90-их и 2007-ме. Ево како је сам објаснио своју нову, тврду позицију:

„Одустао сам јер сам схватио да на понешто могу утицати чак и у условима смутног времена, а да је то на Западу немогуће.

На Западу је човек социјални мрав. Чак и ако неки од оних они који се тамо преселе не пусте корен – њихова постају западни људи. И, та деца неће ни подозревати да могу утицати на друштво у ком живе.

Тог права нису ссвесни грађани савремених западних друштава. А код нас су грешака владе  најчешће свесни и они који пијани леже у неком јарку.

За нас је уживљавање у улогу онога ко управља земљом нешто и органско и природно. Можда је то рецидив Стаљинове епохе. Можда ће нас то за коју годину проћи. Али, код нас деца која сада одрастају тврдо знају да је њихов задатак да – промене свет.

То је нешто што се непосредно тиче руске цивилизације.

Западна цивилизација има сасвим други код.

Када наши људи одлазе на Запад – то је трагедија.

Наш човек се одувек супротстављао. Спротстављао се и Стаљину. А његова деца на Западу постају оно што је у њиховом поимању горе од последњег превртљивца у логорима за осуђенике.

Зато и говорим: идите (на Запад) ако сматрате да је то судбина какву ваша деца заслужују. Идите одмах!

Само, смута ће бити и овде и код њих. Тамо ће бити још суровија. Зато што на Западу на постоји навикнутост на насиље, па стога нема ни самозаштите.

Тамо се безбедност плаћа тиме што грађани постају – ништавила.

Код нас људи могу видети чак и смрт своје деце, али то уопште не мора да се догоди. А на Западу ћете неизоставно имати прилику да гледате социјалну ништавност своје деце. Размислите и о томе.

Све у свему, можда бих напустио Русију кад би ми претила непосредна смртна опасност. У свим другим ситуацијама – то је искључено.

Ја у Русији могу и да размишљам и да мењам свет.А у ушушканим земљама бих умро од досаде. Чак не бих морао ни да се пропијем претходно…“

fakti.org/rossiya/poznati-ruski-ekonomista-mihail-deljagin-necu-na-zapad-jer-su-tamo-ljudi-socijalni-mravi

4 гласa