Рекло би се да шпијунажа никад није била популарније занимање. Коришћење тајних агената, тајно снимање и експлоатација снимљеног материјала, постало је захвално средство за политичке обрачуне.

Снимке настале прислушкивањем македонског премијера Николе Груевског и неколико министара лидер опозиције Зоран Зајев јавности је презентовао на неколико конференција за новинаре. Зајев није крио да је снимљене материјале добио од странаца јер су странци, односно стране тајне службе, у Македонији постали легитиман политички фактор. Напуштање посланичких клупа од дијела опозиције у Народној скупштини Српске „док буде говорила премијерка“ нова је епизода у случају „Снимак“.

Не треба заборавити да је првобитан „доказ“ о руском учешћу у обарању малезијског авиона такође био снимак наводног разговора руских оператера на ракетном систему, који се више не спомиње након што су Руси свјетску јавност увјерили да је поменути снимак на интернет постављен десет минута прије него што је авион стварно оборен. Недуго затим, већина украјинских медија објавила је да је „тим холандских експерата“ утврдио да је малезијски авион изнад Донбаса био оборен руским зенитно-ракетним системом „Бук“. Одговор на питање зашто је холандским форензичарима, који се помињу у контексту оптужби на рачун Русије и предсједника Путина, дат на вјештачење снимак који се мјесецима користи за дискредитацију Владе Републике Српске, вјероватно је познат тајанственим пријатељима Драгана Чавића, за које се не зна ни ко су, ни чиме се баве, ни колико су новца издвојили за ово вјештачење, ни из којих фондова је вјештачење плаћено. Лабораторија у Лондону, којој је првој вјештачење било повјерено, испала је из игре након упорног инсистирања Лондона да буде усвојена британска резолуција о геноциду у Сребреници, након чега је вјештачење повјерено холандским форензичарима. Да је британска резолуција била усвојена, оцјене које би из ње дугорочно проистекле по српски род не би разликовале партијске лидере који радо одлазе у британску амбасаду, од оних који често критикују британски однос према Србима.

Српске политичке партије као да живе у виртуелном простору, у којем се неуморно међусобно оптужују, не марећи за економске параметре, за терористичке пријетње, и све аспекте псиоп (психолошких операција) које тајне службе примјењују у региону. Велики мигрантски талас за сада протиче мимо БиХ, али након 15. септембра, када на снагу ступају нове мјере које је припремила мађарска влада у циљу запречавања пута мигрантима, мигрантски токови би могли да „уквасе“ и БиХ, носећи са собом низ безбједносних импликација, о којима већ дуже бруји њемачка штампа. Када се у обзир узме повратак бх. држављана, који на Блиском истоку ратују за идеје Исламске државе, и велика идеолошка индоктринација младих коју поједини портали и блогови спроводе са низом шејхова, који успију да окупе и хиљаду младих душа на својим сесијама, много је више разлога за саборност него за свађе и оптужбе у парламенту Српске.

Зар је требало да се догоди терористички напад у Зворнику да бисмо схватили да је тероризам реална пријетња? Терористи не разликују оне који систематски подривају МУП Српске, од полиције која треба да прими и заустави први терористички удар. Не разликују ни оне који им својим текстовима иду наруку и олакшавају посао, од оних који годинама указују на терористичку пријетњу.

pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-oni-nas-ne-razlikuju-09-09-2015

Прочитај без интернета:
0 гласовa