Када је Дејан Миленковић – Багзи, припадник Земунског клана, камионом покушао да се испријечи испред колоне возила тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића, полиција га је накнадно привела и поднијела прекршајну пријаву за ометање саобраћаја.

Када је премијер Ђинђић убијен, истрага је утврдила да је Багзијево „ометање саобраћаја“ у ствари био покушај атентата, јер да је успио зауставити колону, земунци који су недалеко одатле посматрали исход Багзијеве вожње, зољама би уништили заустављена возила. Зоља се поново спомиње у случају откривања возила паркираног недалеко од породичне куће премијера Вучића, јер је пронађена у возилу, као и неколико ручних бомби и муниција за аутоматско оружје.

Иако је истрага тек покренута значајан дио медија је оружје довео у везу с безбједношћу премијера Вучића, а поједини званичници изнијели су мишљење да се ради о припреми атентата. Уједно, из Муп-а Србије саопштено је да је предсједник Владе Србије премјештен на безбједну локацију. Велики публицитет може да уозбиљи истрагу да се не би цијели случај, као у Багзијевом „ометању саобраћаја“, оквалификовао као „незаконито посједовање оружја“. С друге стране, превелик публицитет, у којем новинари постају бржи од органа истраге, може да нанесе штету.

Не би било добро да одговор на питање да ли се радило о припреми атентата или се пронађено оружје с безбједношћу премијера не може довести у везу, сазнамо када то више не буде имало значај, као што је истрага о Багзијевој вожњи изгубила смисао након убиства Ђинђића. Подсјећања ради, одбјегли земунци су углавном похапшени у сусједној Хрватској, а након међусобне свађа која их је открила. Код њих су пронађене оригиналне хрватске путовнице. У књизи Трећи метак, аутора Николе Врзића и Милана Веруовића, недвосмислено се указује да је метак испаљен из Бирчанинове улице, а не они који су дошли из Адмирала Гепрата, усмртио премијера Ђинђића, а атентатор у Србију ушао из Хрватске. Да ли то указује да је Ђинђићева смрт дошла из Хрватске? Прије би се закључило да је Хрватска била „проточни бојлер“, а убица неко много већи. Све у свему, неуспио атентан мора се прецизно и до краја истражити, како наредни не би у потпуности успио.

То подједнако важи за пронађено возило с оружјем, и за неуспио атентат на премијера Вучића у Поточарима, када је само захваљујући ефикасној интервенцији специјалаца Муп-а Републике Српске избјегао стампедо, односно сигурну смрт. Истрага о том случају и даље тапка у мјесту. Познато је и да је премијер Вучић у Доњој Градини, гдје је присуствовао обиљежавању 75 годишњице од почетка геноцида над 700.000 Срба, Јевреја и Рома у концентрационом логору Јасеновац, Младену Иванићу, српском члану Предсједништва БиХ, скренуо пажњу да је Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ (ОБА БиХ) завела оперативну акцију на територији Србије, и да безбједносне службе Србије то неће толерисати већ ће босанске шпијуне на тлу Србије хапсити. У том контексту поједини медији су објелоданили да акција има назив „Врућа касна јесен – рана зима“, што се поклапа с периодом у који управо улазимо.

Након недавних акција домаћих служби безбједности, стране обавјештајне службе у Србији се више не осјећају као код куће, али у сусједству, Хрватској и БиХ, њихов статус се није промијенио. Стога су за БИА, ВБА и ВОА, „западне границе“ сигурно интересантније од источних и јужних. Наравно, најважнија је унутрашња хомогеност, нарочито у систему безбједности, јер непријатељ Србију жели разбити изнутра.

Извор: Правда

 

4 гласa