Након дефинитивног изласка Комшићеве Демократске фронте из скупштинске већине у Парламенту Федерације БиХ, нову већину Изетбеговићева СДА пронашла је у договореној коалицији са Босанскохерцеговачком патриотском странком (БПС-Сефер Халиловић), Странком за Босну и Херцеговину (СБиХ) и Странком демократске активности (А-СДА).

Коалициони споразум између СДА и БПС-Сефер Халиловић садржи и „клаузулу“ о расвјетљавању злочина над породицом Халиловић који се догодио 1993. године у Сарајеву, у виду Декларације о рјешавању политичког убиства над породицом Халиловић. На основу политичког договора Изетбеговић – Халиловић сарајевска чаршија већ је „отписала“ дојучерашње Изетбеговићеве обавјештајне узданице Бакира Алиспахића, Фикрета Муслимовића, Енвера Мујезиновића, а очекује се и експресно изручење Неџада Херенде.

Јасно је да Изетбеговићева изјава о Тужилаштву и Суду БиХ који „треба да раде свој посао“ значи „зелено свјетло“ да се „зарад виших националних интереса“ (новоформиране федералне парламентарне већине) ратни и поратни (пара)обавјештајни врх у Бошњака има смјестити (бар привремено) „с оне стране браве“. Из БПС-Сефер Халиловић очекују да за мјесец дана један од двојице одговорних, до сада заштићених, буде притворен или раскидају споразум. Уједно, на порталу блиском овој странци пласирају се информације да је Бакир Алиспахић у паничном страху од хапшења и да оснива политичку странку, у коју позива четворицу посланика СДА који су Изетбеговићу отказали послушност, али и бившег реиса Мустафу Церића.

Да ли ће коалициони споразум Изетбеговић – Халиловић помоћи да се увиди под чијом су контролом, коме и чему служе правосудне институције? Јер, како ствари стоје, чак и кад се ради о тешким злочинима, од Изетбеговићеве воље зависи да ли ће Тужилаштво и Суд БиХ некога притворити и процесуирати. Поменути политички договор је најбољи доказ неопходности референдума у РС о раду Суда и Тужилаштва БиХ.

Може ли се очекивати да ратни злочини над сарајевским Србима (убиства припадника ЈНА у Великом парку, убиство породице Ристовић, убиство доктора Милутина Најдановића, јама Казани) буду предмет бошњачких међустраначких договора и декларација? Да ли би алтернатива референдуму могао бити коалициони споразум Републике Српске са СДА у којем би се та странка обавезала да ће реализовати четири кључна захтјева у погледу рада Тужилаштва и Суда БиХ?

Да ли сте се након изрицања правоснажне судске пресуде Горану Зупцу, директору СИПА, сјетили Изетбеговићевог обећања о хапшењу Зупца на предизборном скупу у општини Нови Град: „Ми ћемо њега послати вјероватно у затвор, као што смо смијенили министра за (не)сигурност“? Изетбеговићева кампања, која је Зупца промовисала у дежурног кривца за сваки пропуст у безбједносном сектору, окончала се правоснажном пресудом и изгледном смјеном са позиције директора СИПА. С друге стране, у Сарајеву никоме не пада на памет да покрене питање одговорности бројних директора агенција и дирекција у чијој је надлежности била безбједност скупа у Поточарима.

Да ли нам је потребан референдум о Суду и Тужилаштву БиХ или нам је добра Бакирова правда? Има ли Српска, уопште, будућност са правосуђем по мјери Изетбеговића?

3 гласa