Долазак премијера Вучића у Сарајево на заједничку сједницу Савјета министара БиХ и Владе Србије као да је само припрема, односно најава за његов други долазак у Сребреницу, планиран за 11. новембар, тачно четири мјесеца од претходног доласка.

Вучићев боравак у БиХ могао би се посматрати са политичког и подједнако важног, безбједносног аспекта. Гледано са политичког аспекта, премијер Србије се упорно труди да побољша односе између Србије и БиХ, али исто тако и да направи мост између српског и бошњачког народа. То је тежак неимарски подухват, стубове му запљускују вијекови неслагања, мржње и много проливене крви. И у великим, свјетским сукобима, највеће српске и бошњачке жртве пале су као посљедица међусобног убијања, а сваки нови рат као да је био наставак претходног. Иако се у Поточарима суочио са великим изливом бијеса и могао животом платити своју одлуку да, упркос упозорењима безбједносних служби, дође на обиљежавање двадесетогодишњице трагичних догађаја у Сребреници, Вучић није одустао од наума да зацијели српско-бошњачке односе. Да ли ће успјети, односно да ли ће његова испружена рука остати да виси у ваздуху као што се догодило прије четири мјесеца, не зависи само од њега, већ и од онога ко ту руку треба да прихвати.

Србији и БиХ намијењена је иста позиција. То су земље западног Балкана које, према ријечима Ангеле Меркел које је изрекла већ на првом самиту посвећеном овом региону, треба да се политички и економски повежу са другим постјугословенским земљама. Пут у ЕУ за обје земље остаће недосањан сан, а што им нико неће отворено саопштити. Крупном капиталу, односно власницима великих корпорација и банака које кроје геополитичку мапу, није у интересу да на Западном Балкану постоје стабилне државе чије ће владе водити аутономну политику, већ им је циљ општа дестабилизација региона, у којем ће владе бити слабе и неспособне да се одупру отимању ресурса и претварању властитог становништва у јефтину радну снагу. Догађаји у Црној Готи то најбоље илуструју. И поред отворене прозападне политике коју је Ђукановић водио, за Црну Гору нема мјеста ни у ЕУ ни у НАТО-у. Подједнако као ни за Македонију.

Вучићев долазак у Сребреницу, посматран са безбједносног аспекта, представља нови изазов за службе безбједности, с тим што је овог пута ситуација једноставнија. Наиме, на основу Закона о Меморијалном центру „Сребреница-Поточари“, наметнутом од ОХР-а, обезбјеђење Комеморативног скупа у Сребреници у надлежности је агенција за провођење закона које дјелују са нивоа БиХ. Тако се дошло до ситуације да је 11. јула ове године МУП Републике Српске могао да обезбјеђује само простор изван мезарја. С обзиром на дугачку маршуту предвиђену приликом Вучићевог наредног доласка у Сребреницу, обезбјеђење делегације Србије биће у надлежности МУП-а Српске, гдје се зна ко шта ради и ко за шта одговара, те до инцидената не би требало да дође. Биће ово свакако и прилика да се надлежни приупитају за резултате истраге немилих догађаја од прије четири мјесеца. А како ствари стоје, истрага тапка у мјесту и вјероватно ће на томе и остати.

pressrs.ba/info/kolumne/predrag-ceranic-vucic-drugi-put-u-srebrenici-04-11-2015

Прочитај без интернета:
2 гласa