Из штампе је изашла књига: „Европска унија – највећа превара 21. века“

Редакција СРБског ФБРепортера
23.6.2015.

Након објављивања превода књиге: „Како иступити из Европске уније“ аутора Петера Маха и „Европске интеграције без илузија“ аутора Вацлава Клауса (обе књиге са чешког превео Димитрије Марковић) ова књига представља нови издавачки подухват Покрета Реци не ЕУ која разоткрива заблуду звану „Европска Унија“.

Аутор књиге, Димитрије Марковић (и сарадник наше редакције) је део свог разматрања изложио на трибинама у Бајиној Башти и Ужицу почетком ове године. Да је Европска унија заиста највећа превара 21. века аутор доказује великим бројем конкретних примера посматрајући приступање Србије ЕУ са аспекта система вредности, са економског и политичког аспекта. Он показује, такође, да постоји алтернатива Европској Унији а у додатку износи и решење за Косово и Метохију по примеру чешких Судета.

Невелика по обиму, ова књига даје уверљиве (и проверљиве) доказе да је пут Србије ка ЕУ – странпутица, и развејава илузију да нас у ЕУ очекује „светла будућност“. Имајући у виду тренутак у коме се налазимо као и то да су на српском језику ретки текстови и књиге које се критички дотичу табу теме зване „евроатлантске интеграције“ – ова књига још више добија на значају.

Преносимо вам неколико одломака из главних делова књиге:

***

ПРЕВАРА

Зашто је моје мишљење да је Европска унија највећа превара 21. века?

Превара представља институт облигационог права и назива се и квалификованом или изазваном заблудом. Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора, постоји превара.

Превара у себи садржи два елемента:

  1. намеру једног уговорника да изазове или одржи заблуду код другог лица да би ово закључило уговор.
  2. формирану погрешну представу на страни другог уговорника.

Термини као што су: обмањиви поступци, заблуда и превара постоје како у КЗ Србије тако и у међународном праву.

У случају источноевропских земаља, укључујући и Србију, имамо изазвану заблуду код ових земаља од стране Европске уније да ће им улазак у унију донети пре свега економску, али и другу корист. Истина је потпуно супротна, што показују статистички подаци. Ови подаци показују да се не може говорити ни о каквој користи од приступања Европској унији, већ искључиво о последицама.

Један од принципа преваре је тај да преварант наговештава жртви могућност да без много труда и улагања дође до новца или предмета велике вредности а циљ преваре је обично материјална корист, али може бити и нешто друго, на пример сузбијање конкуренције итд. Мислим да није тешко уочити везу овог принципа са наговештајима привредног раста, пораста запослености, између осталог и кроз пораст броја страних инвестиција, пораста животног стандарда итд. који зависе од напретка Србије у процесу приступања Европској унији. Дакле, према пропаганди ЕУ, не само улазак него и сам процес приступања доносе корист у овом смислу. Притом мање-више није потребно да радимо било шта осим да испуњавамо услове који нам се постављају.

(Из дела: Приступање Србије Европској унији са економског аспекта, издвајамо)

Ми смо наведени, довођењем и одржавањем у заблуди да ће нам процес приступања и улазак у Европску унију донети корист, да потпишемо и Споразум о стабилизацији и придруживању,чији је, у економском смислу, посебно штетан део Прелазни трговински споразум.Као последица примене овог Прелазног трговинског споразума дошло је до великих губитака у буџету Републике Србије.Тачније умањени су приходи од царина као последица примене овог споразума.У 2008 години када овај Споразум није примењиван, приходи од царина износили су 829 милиона евра.У 2009 губици у буџету су износили око 100 милиона евра,као и у 2010, у 2011 ће се повећати на око 130 милиона евра.У 2014 години планирани су царински приходи од само 295 милиона евра.То значи да само у 2014 години губитак у српском буџету због примене Прелазног трговинског споразума износи 534 милиона евра, дакле више од пола милијарде евра.

У корист уласка Србије у Европску унију се наводила и могућност извоза робе из Србије на тржиште Европске уније без царина. Из тога би могао да се изведе погрешан закључак да препреку за повећање извоза у земље Европске уније представљају царине, иако је истина да препреку представља квалитет, а када су у питању пољопривредни производи, и цена српских производа. То је због тога што пољопривредни произвођачи у Белгији, Холандији, Француској и другим земљама Запада добијају веће субвенције од државе и због тога су њихови производи јефтинији. Такође се не говори ни о различитим нецаринским баријерама које представљају препреку за извоз на тржиште ЕУ. Са укидањем царина на увоз робе из Србије се почело још у децембру 2000. године али ово су разлози зашто то није дало никакве резултате.

Када је у питању економија, морамо скренути пажњу на то да тржиште Европске уније није слободно тржиште. Ево шта о томе каже Петер Мах:

„Иако су многи од Европске уније очекивали управо проширење слободе трговине, истина је супротна… Можемо додуше да увозимо робу у оквиру ЕУ без царине, али је ЕУ увезана системом производних ограничења и квота и значајно затворена за трговину са светом високим царинама и другим препрекама.

Европска унија наиме класични принцип слободне трговине у основи не признаје. Уместо слободног тржишта (free market)развија концепт унутрашњег тржишта (internal market)…

Унутрашње тржиште нема у основи са идејом слободног тржишта ништа заједничко… „

Ово је заправо Grossraumwirtschaft тј. немачка идеологија регулисане економије на великом простору.

(Из дела: Приступање Србије Европској унији са политичког аспекта, издвајамо)

Иако се на границама између земаља чланица Шенгенског споразума не врши контрола лица и робе од стране полиције и царине, осим ако није реч о авионском саобраћају, врши се у унутрашњости.

Погледајмо како то изгледа у пракси, на примеру Ренате Фридрих (Renata Friedrichová) из града Хеб (Cheb ) у Чешкој која је свој случај испричала за Блеск (Blesk).

„Враћала сам се из Италије преко Немачке. Неколико километара испред бивше хебске границе су ме заблокирала два цивилна аута. У страху и уплашена зауставила сам на ивици шуме. Колима је пришао цивил који је показао документа припадника немачке граничне полиције. Присилио ме је да ставим руке на волан, морала сам да му дам ташницу а затим је рекао: „Тишина!“. Три четврт сата су ме Немци гушили, милиметар по милиметар прегледали мој ауто.“ (линк)

Да није реч о изолованом случају потврђује и изјава бившег чешког премијера Мирека Тополанка од 2. марта 2010: „Сматрам поступак немачке владе и немачке полиције, било да је покрајинска или централна, за кршење Шенгенског споразума без преседана. Мислим да се у овом случају ради о шиканирању.“ (линк)

Петер Мах у својој књизи каже:

„Многи су мислили да нам по уласку у ЕУ неће требати цариници. Царинска служба је данас јача него икад раније, има више од седам хиљада запослених, и уместо да оперише само на границама, контролише возила трговаца било где у републици.“

(Из дела: Приступање Србије Европској унији са аспекта система вредности, издвајамо)

Алексеј Комов, један од челника Светског конреса породица, у разговору за Геополитику од септембра 2014. каже: “Као што рече Шекспир, у том лудилу има система. Јер у последњих двадесетак година не само у ЕУ, него и Уједињеним нацијама и УНИЦЕФ-у ојачале су радикалне идеје чији је циљ да се сасвим разгради традиционална природна породица. (… ) У званичним документима УН и УНИЦЕФ-а препоручује се да се четворогодишњој деци прича о томе како је њихово тело једна велика ерогена зона, с којом се може експериментисати. На Западу тврде да се било кад може променити пол, јер то није биолошко одређење, него друштвена конструкција, ’гендер ’. Ако у осмој години дечак пожели да буде девојчица, нико не сме да га одговара од тога. Чак и обичан разговор родитеља с њим на ту тему може се сматрати психолошким притиском и ’насиљем ’, па дечак може да позове надлежне и да пријави своје родитеље. И тај дечак-девојчица уђе у пубертет, па опет реши да мења пол. То је дечје право на сопствени идентитет. Кад ово слушаш, диже ти се коса на глави. А ја сам то слушао, као делегат Светског конгреса породица у УН, на озбиљним скуповима. (… )

Идеолози Франкфуртске школе су се залагали за рушење очинског ауторитета, порицање традиционалних улога оца и мајке, лишавање права родитеља да буду кључни васпитачи своје деце, укидање разлике у начинима васпитања дечака и девојчица, укидање традиционалних ’мушких ’ занимања, која воде доминацији (одатле жене у војсци), проглашавање жена ’угњетеном класом’, а мушкараца ’угњетачима ’. Франкфуртски неомарксисти су, преко својих глобалистичких следбеника, успели да наметну свој пројекат ’културне револуције’ и у међународним организацијама.”


Књиге је за сада могуће купити у књижари “Ризница“ у Бања Луци, а приход је намењен у хуманитарне сврхе за Косово и Метохију. Књиге ће се ускоро наћи у продаји и у Србији.
Све ближе информације о набавци књига можете наћи на ФБ страници Покрета Реци не ЕУ.

Повезани тексови:
СРБски ФБРепортер: Књига Петера Маха „Како иступити из Европске уније“ за вас у пдф. формату
Ускоро у штампи – превод књиге Вацлава Клауса „Европске интеграције без илузија“

facebookreporter.org/2015/06/23/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D0%BC-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D1%83%D1%98%D0%B5/

2 гласa