Недавно декласификована документа америчке Централне обавештајне агенције дају многе одговоре на питања о догађањима у СФРЈ и односу власти САД према Јосипу Брозу Титу и комунистичкој Југославији.

Колико се може видети из ових докумената, који не садрже само тајне меморандуме ЦИА, већ и других америчких државних агенција упућених овој обавештајној служби, опстанак Југославије и Тита, као најближих савезника против Совјетског Савеза, био је један од приоритета, а разлог је између осталог и завист коју је богата и развијена Југославија изазивала међу државама совјетског блока, чиме је слабила власт Кремља над њима.

Значај Јадранског мора

У документу који је објавила ЦИА, а односи се на састанак у Стејт департменту од 5. новембра 1982. године, расправља се о тешкој економској ситуацији у СФРЈ после смрти Тита и траже начини како да се побољша финансијска ситуација земље и реше проблеми нагомиланих дугова. Састанак је водио Пол Бремер, касније познат по томе што је био окупациони гувернер Ирака после инвазије САД.

На том састанку присуствовали су представници канцеларије америчког потпредседника, Савета за националну безбедност, ЦИА, министарстава пољопривреде, трговине, одбране, финансија, Федералних резерви, Трговинске коморе, ЕXИМ банке и Канцеларије за буџет. Тема састанка била је Југославија, како наћи начин да се она извуче из економске и политичке кризе, али и први пут се отворено наводи из којих разлога су СФРЈ и Тито били важни Америци, које су користили ради слабљења „совјетске империје“.

Наведени су прво геополитички разлози.

„Јадранско море је отворено море и Варшавском пакту је тамо забрањен приступ, због чега је совјетска претња НАТО савезницима Грчкој и Италији, као и Блиском истоку значајно мања. Југославија контролише једини ваздушни коридор од земаља Варшавског пакта до Медитерана и Блиског истока, кроз не НАТО ваздушни простор. Совјетима је забрањен приступ јадранским аеродромима. Зато немају никакву тактичку и ваздушну подршку совјетској Медитеранској флоти. Југословенска војска је примарно усмерена ка одбрани напада из земаља Варшавског пакта. Одлучни су да блокирају пролаз кроз северну Југославију снагама Варшавског пакта, које би ушле у северну Италију кроз Горицијски пролаз“.

Западна интеграција
Затим су наведени и политички разлози зашто се СФРЈ сматра блиским савезником САД и зашто је увек пружана подршка Титу, а самим тим и велика финансијска подршка.

Куба и Броз
У једном од докумената које је објавила ЦИА, наводи се и улога СФРЈ у Покрету несврстаних. У том меморандуму се наводи како је улога Југославије важна како би се направио контрабаланс утицају Фидела Кастра и Кубе, који је хтео овај покрет да више окрене у правцу Совјетског Савеза
„Југославија, награда која је измакла Стаљину 1948. године, није заборављена у Кремљу. САД су Титу дале помоћ која је била кључна да сачува независност Југославије на путу отварања ка Западу и развоју. Због тога је Југославија предмет зависти источноевропских земаља Варшавског пакта (можда са изузетком Мађарске)… Оно што се деси у Југославији имаће очигледно импликације на даљи развој Румуније и других источно-европских земаља… Продужење југословенске економске кризе и слабљење вере у Запад ће узроковати да комунистичке земље виде Запад као мање пожељан пример коме треба да стреме, али и могућност да совјетски притисак за политичке и војне уступке у Југославији буде појачан“.

На крају документа наводи се да је стратешки интерес САД да Југославија задржи независност и територијални интегритет, те да се путем либерализације интегрише на Запад, што је главни интерес Америке већ три деценије.

Стаљин правио Велику Македонију
„Према совјетском плану за прављење независне македонске државе, највећи део би био узет од Југославије, до линије Призрен, Приштина, Врање и Ниш, а од Грчке Солун, као и део Бугарске…

План је да совјетске снаге око Ћустендила, обучене у лажне грчке паритзанске униформе, управо са грчким и бугарским партизанима уђу у Југославију, а када заузму територије нове Македоније, да се решење тражи мирним путем, без враћања окупираних делова Југославији…

Слободна држава Македонија би била проглашена и одмах би се ујединила са Албанијом и узела име Албанија-Македонија. Бугарска би у име захвалности за давање дела територије новој држави добила област Кавале од Грчке, чиме би се омогућило да изађе на Егејско море“, наводи се у извештају ЦИА.

Зашто се од овог плана одустало, да ли су САД по открићу интервенисале у Кремљу, јер су у то време Тито и СФРЈ већ били под њиховом заштитом, у извештају не пише.

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/629223/Preko-Tita-rusili-Kremlj

4 гласa