На спомен – подручју у Доњој Градишки обележен је јуче дан сећања на жртве усташког геноцида у једном од најзлогалснијих концентрационих логора Другог светског рата – Јасеновцу.

Осим званичним протколима и нормама понашања, које не морају да се и осећају у срцу што показује често српска власт, ова годишњица обележена је и срамним говором Премијера Србије, Александра Вучића.

Број жртава Усташке НДХ стално се доводи у питање и манипулише се њиме не би ли се страдање Срба свело на минимум. Њихова кривица се у сваком случају не може минимизирати јер је – нема!

Међу осталим говорницима огласио се, сходно протоколу, и Премијер Србије Александар Вучић. Иако мајстор политичког спина (у преводу: уметност лагања) у нечасним и безаконимситуацијама у којима се данас често нађе, ни он не може нескривено манипулисати јер је суштина потпуно усађена у истини. Упркос томе, српска јавност се још увек не оглашава.

Проблематичан је цео његов јучерашњи говор. То пре свега јер се више пута обратио усташама директно и – у садашњем времену. Човек под чијом се управом (званично, разуме се) власт труди да се огради од одговорности и умешаности у ратове 90-десетих како би онемогућила ту страну, усташку, да за тај период против ње буде подигнута оптужница за Геноцид, поистовећује тренутни народ Хрватске са њиховим кољачима из Другог светског рата.

Ако је тај народ, та власт и та држава таква и по њему, као и по остатку српског народа (барем огромној већини насупрот занемарљиве мањине) зашто је онда на дан државности Републике Србије, Сретење, отишао ван државе и то баш у Хрватску како би присуствовао званичној, државној церемонији инаугурисање председнице (лидера тих усташа)?

Ово је изречено пре свега због тог већинског дела српског народа и задобијања симпатија. Заиста, не може се догодити масовнија трговина српским жртвама… Чак ни усташе које су водиле и клале у Јасеновцу то нису учиниле јер су недужне жртве међу собом делили, из разлога „поделе посла“. Вучић је сам, једним потезом, све скупа „продао“ зарад неколико политичких поена.

Са друге стране чињеница је да се Хрватска никада није оградила, осудила или одрекла своје мрачне усташке прошлости као дела свог идентитета већ га прихватила и слави га и у школама учи. То их заиста и чини настављачима усташких идеја и недела до данас па ово поистовећивање није погрешно у том смислу али у дипломатском представља забијање клина у сопствене точкове. Ипак, то није најстрашнији и најгори деп премијеровог излагања јер овде други избор није ни имао.

Најгоре од свега је што он умањује страдање и то оних који и да су хтели нису могли никако да буду „дужни“ Хрватима чак ни теоретски, а то су деца. То чини кроз читав део излагања о њима.

Каже Вучић „Да ли да плачем овде где су ВАША и наша деца (зверски побијена)“…

Њихова? Деца тих усташа, од њихове руке, побијена као и српска? Ова подела на пола – пола заправо треба да у свести окрактерише усташе као безумне злочинце који су, демонизовани усташким идејама, све редом клали без обзира на припадност народу или вери – а што ни мало није истина нити може бити! Посебно када се о деци ради. Јер има података да су у Јасеновцу убијани и Хрвати али не и њихова деца.

Затим додаје „20 хиљада деце није се радовало свом детињству. Умрли су овде у пакленим мукама“. А да одлично зна о чијој се деци ради сведочи наставак, то јест други део исте реченице где каже да су „били криви једино јер су рођени као Срби, Јевреји или Роми“ али сада не помиње Хрвате…

А да ли онда зна и колики је заиста број убијене деце? Пре нешто мање од месец дана у Лондону је Међународна Комисија за Истину о Јасеновцу (у којој није било представника са територије бивше Југославије) а којом је председавао амерички професор Бернард Клеин, изнела твдрњу о сазнањима да је преко 1.400 римокатоличких свештеника и часних сестара мучило и убијало Србе, Јевреје и Роме, а међу жртвама је било преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома.

 – Хрватска је била једина земља на свету која је имала логор за истребљење деце. Утврђено је да је међу јасеновачким жртвама било 110.000 деце испод 14 година старости –  речено је на промоцији.

Отварању изложбе у Лондону присуствовали су принцеза Катарина Карађорђевић, дипломатски кор на челу са амбасадором Републике Србије Огњеном Прибићевићем итд. О томе можете више прочитати на сајту „ПРАВДЕ“ НА ОВОЈ СТРАНИ. Дакле, присуствовали су и представници Владе Србије. Зашто нико није то пренео и осталим члановима, пре свега премијеру за кога се знало да ће обићи то стратиште ових дана? Где су сви ти ботови, уредници, новинари СНС-а да о томе јаве?

А онда је, слободно могу да кажем, безумље и помраченост ума премијера Србије – кулминирала.„Ви крвници урадили сте посао али слабо“ рече Вучић…

Без да разлажем, образлажем и наводим чињенице, питаћу само – у ком се то контексту нечасни посао јасеновачких крвника може назвати – слабо одрађеним?

А обратите пажњу да говори о зверски убијаној деци и да при том чита већ унапред припремљени говор!

Одмах, на начин на који су радили Хитлер и Гебелс, а данас преузели Американци додајући нешто перфиднију ноту и обавезни тријумф родољубља и правде, Вучић наставља тоном који динамички повисује сваком следећом речју како смо ми преживели, живимо и живеће Србија и Српска! Маси која је радије желела да чује тај други него први део излагања, отео се дуг и свечани аплауз… Вучић се само облизао чекајући да се заврши манифестација одушевљења полухипнотисане масе.

Ни једном једином речју није затражена нити поменута правда, расветљење истине о налогодавцима, покровитељима и починитељима. Није затражено да се, ако преживелих има, казне за почињено зло! Није тражено извињење ниоткога… Само је поручено да ми Срби морамо да опростимо и пређемо тај јаз. Онако како смо то већ учинили после Другог светског рата.

Ваљда да би смо им пружили прилику да поправе „слаб успех“…

Вучић није поменуо ни ватикански „блаогослов“ (о коме је већ било речи приликом помињања Међународне комисије о Јасеновцу), немачко покровитељство јасеновачких и осталих усташа ни фашистичку идеологију коју је опет од руке правде и гнева народа спасао јеретички Рим – читај „папа“. Баш ту идеологију коју сада као политичку опцију и подршку разматра Вучићева влада према нама Србима, свом народу, која одлази у Рим по злослов и која пружа сву подршку бившој Украјини у којој се најјасније манифестује и на државном нивоу јавља и примењује фашизам, сада у форми „нео-фашизма“.

Све то над гробовима у које су масовно, раскомадани, бацани Срби и сви други који нису желели да буду део те и такве идеологије и политике. Јуче се Александар Вучић над тим хумкама исмевао. Није то вредно нашег гнева јер над таквим безумљем победа је већ однета. И то баш у Јасеновцу.

Како Свети Вукашин (Јасеновачки) није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем сјекао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“

Из житија Светог Новомученика Јасеновачког и Клепачког Вукашина.

Пише: Иван Максимовић

5 гласовa